Srčani zalistak može da bude razlog zbog kojeg srce počinje slabije da pumpa i u tom slučaju hirurg odlučuje da li zalistak treba lečiti, popraviti ili ga treba zameniti. Srce je mišić koji pumpa krv kroz telo, a srčani zalisci su delovi srca koji deluju kao „vrata“. Otvaraju se i zatvaraju kako bi pustili krv da teče iz jednog dela srca u drugi. Srčani zalisci pomažu da se krv kreće u pravo vreme i u pravom smeru. Dok se zalisci otvaraju i zatvaraju, oni stvaraju dva zvuka, a to su otkucaji našeg srca.
S obzirom na to da je srce „pumpa“ koja održava ljudsko telo na svaki sumnjivi problem treba pravovremeno reagovati i zatražiti pomoć lekara. On zatim, na osnovu brojnih parametara, odlučuje šta je najbolje za pacijenta.
– Mnoge probleme sa srčanim zaliscima možemo da lečimo minimalno invazivnim procedurama. Što ranije pacijenti dođu kod lekara, to će njihovi ishodi biti bolji – ističe kardiotorakalni hirurg dr Daniel Burns sa Cleveland Clinic. Kako navodi, ako lekar odluči da pacijent ima problem sa jednim od zalistaka, hirurg će se upoznati sa tim slučajem i nakon uvida u problem odlučiti da će lečiti ili zameniti srčani zalistak.
Ljudsko srce ima četiri ventila ili zalistka – mitralni, aortni, trikuspidni i plućni. Neko može da ima problema sa zaliscima od rođenja, ili životni stil može da izazove potrebu za hirurškom intervencijom kasnije u životu. Ako srčani zalistak razvije problem, to verovatno znači da je počeo da curi (insuficijencija) ili je krenuo da se sužava (stenoza). Ovi problemi takođe mogu da se razviju kako čovek stari.
Mitralni ventil ili mitralni srčani zalistak smešten je između leve komore i leve pretkomore srca i omogućava da krv bogata kiseonikom teče iz pluća kroz levu stranu srca. Kada radi kako treba, ventil se otvara i zatvara sa svakom kontrakcijom srca.
– Ako mitralni zalistak curi, što znači da je u pitanju insuficijencija, pacijent će više koristi imati od „poprvake“ odnosno lečenja zaliska, jer zamena u tom slučaju može zapravo da smanji funkciju srca – objašnjava dr Burns i dodaje da ne samo da popravka ventila omogućava pacijentu da ga zadrži, već i poboljšava stopu preživljavanja i nosi manji rizik od:
Popravljanje suženja mitralnog zalistka je, međutim, komplikovan zadatak, napominje dr Burns i ističe da zavisi od:
Ako su prisutni faktori koji komplikuju, onda je zamena ventila često najbolja opcija, smatraju hiruzi.
Aortni srčani zalistak povezuje levu komoru srca sa aortom. Omogućava da krv bogata kiseonikom teče iz srca u ostatak tela. Tipično, aortni zalistak se sastoji od tri listića. Aortna insuficijencija nastaje kada se listići aortnog zaliska ne zatvaraju pravilno pa dolazi do vraćanja krvi iz aorte u levu komoru srca i ovo stanje može nastati naglo ili se razvijati godinama.
Ređe se dešava da aortni zalistak propušta. Ali, hirurzi se obično odlučuju za rekonstrukciju zalistka kada dođe do propuštanja (curenja). Rekonstrukcija zalistka može da:
Slično mitralnom zalistku, trikuspidalni ventil odvaja gornju i donju komoru srca na desnoj strani. On povezuje desnu pretkomoru sa desnom komorom i omogućava vraćanje krvi u pluća radi oksigenacije.
– U većini slučajeva, rekonstukcija je često najbolja opcija za trikuspidalni zalistak. Propuštanje je najčešći problem, a suženje je retko. Zamena ovog zalistka najčešće se vrši zbog infekcije – navodi dr Burns.
Ovaj zalistak povezuje desnu komoru sa plućnom arterijom. Omogućava krvi da teče prema plućima.
– Manje je verovatno da će plućnom zalisku trebati rekonstrukcija nego nekom drugom. Rekonstrukcija ili zamena plućnog zalistka je retka. Najčešće se javlja kod dece rođene sa srčanom manom – navodi dr Burns.
Kada odlučuje da li da rekonstruiše trikuspidni ili plućni zalistak, hirurg uzima u obzir nekoliko faktora:
Rekonstrukcija plućnog zalistka, za hiruge je obično bolja opcija, jer, kako kažu:
Zamena srčanih zalistaka podrazumeva operaciju na otvorenom srcu ili minimalno invazivnu proceduru. To zavisi od pojedinosti slučaja svakog pacijenta. Postoje dve kategorije zamenskih valvula – mehanički i biološki. Mehanički imaju odličnu i dugotrajnu izdržljivost, ali zahtevaju doživotnu upotrebu lekova za razređivanje krvi. Biološkim valvulama nisu potrebni dugotrajni razređivači krvi, ali nisu tako izdržljivi.
– U većini slučajeva biće potrebna nova zamena zalistaka na svakih 10 do 15 godina – naglašava kardiotorakalni hirurg dr Daniel Burns sa Cleveland Clinic.