Rak dojke je najčešće maligno oboljenje u ženskoj populaciji i čini četvrtinu ukupnog broja svih malignih bolesti od kojih žene obolevaju. Iako je u slučaju ranog otkrivanja procenat izlečenja visok, to je i dalje je vodeći tip karcinoma po smrtnosti među malignim tumorima kod žena.
Hormoni i stil života kao vodeći faktori rizika za rak dojke
Dr Miloš Počekovac, specijalista hirurgije i subspecijalista onkologije kaže u razgovoru za eKlinika portal da nauka još uvek nije objasnila zašto žene koje imaju jedan ili više prepoznatih faktora rizika za rak dojke ne obole, a neke koje ih nemaju, dobiju rak. To se, kaže doktor, prvenstveno odnosi na hormonalne promene, životni stil i uticaj spoljne sredine, i dodaje:
– Poznato je da je ženski pol 99 odsto više predisponiran za rak dojke od muškaraca. Na 100 žena koje obole od raka dojke, oboli 1 muškarac. Oni, ako govorimo o dojkama, češće dobijaju ginekomastiju, uvećanja tkiva dojki. Starost je takođe značajan faktor. Statistike kažu da žene starije od 50 godina češće imaju rak dojke od mlađih osoba. Iako se najveći broj benignih oboljenja dojki javlja u mlađoj životnoj dobi, i ove osobe treba da budu odgovorne u smislu redovnih kliničkih i samopregleda dojke.
Za rak dojke može biti značajno i to kada je bila prva menstruacija ili kada je nastupila menopauza
Što se tiče drugih, reproduktivnih faktora, dr Počekovac kaže da su za rak dojke više predisponirane ženske osobe koje prvu menstuaciju dobiju pre 12. godine. Ali, i one u kasnoj menopauzi, nakon 50. godine. Tada su dojke izložene većem uticaju estrogena, što je takođe značajan faktor rizika.
– Žene koje nisu rađale, ali i one koje su rađale posle 30. godine u većem su riziku, jer nije bilo prekida u menstrualnom ciklusu. Isto važi za ženske osobe koje uzimaju hormone (supstitucionu terapiju) u menopauzi. Pozitivna porodična anamneza na rak dojke je izuzetno značajna. Tako su ženske osobe čije su majka, sestra ili ćerka imale rak dojke, u dvostruko većem riziku da obole od ovog karcinoma. Ukoliko su obolele dve ili više osoba iz porodične linije, taj rizik se uvećava na čak pet puta – upozorava sagovornik našeg portala, koji se godinama sa velikim uspehom bavi lečenjem i benignih i malignih oboljenja dojke.
Genetska predispozicija, odnosno mutacije gena koje se sa roditelja prenose na decu, u procentu od 5 do 10 odsto mogu da budu uzročnici karcinoma dojke, navodi onkohirurg.
Uloga jetre, vitamina D i melatonina u povećanom riziku za rak dojke
Lekari sa dobrim argumentima zasnovanim na činjenicama skreću pažnju na to da alkohol utiče na mnoge organe našeg tela. Uz to i povećava rizike od brojnih bolesti. Međutim, o tome kako tačno utiče na pojavu raka dojke, u široj populaciji se ne zna dovoljno. Doktor Počekovac objašnjava:
– Kada se alkohol prekomerno konzumira, jetra zbog preopterećenja ne može adekvatno da metaboliše estrogen. Ovaj hormon je onda u višku. Na taj način se indirektno povećava mogućnost obolevanja. Što se tiče najnovijih istraživanja, izuzetno su značajna ona koja pokazuju da nizak nivo vitamina D takođe spada u faktore rizika. Još nešto što se tiče viška estrogena nas dovodi do pojačanog rizika. To je gojaznost, jer masne ćelije proizvode estrogen.
Doktor Počekovac navodi još jedan zanimljiv primer za faktore rizika. Naime, žene koje rade noću pod veštačkom svetlošću imaju manjak melatonina i mogu, prema istraživanjima, da u daljem toku života obole od raka dojke. Na često pitanje pripadnica lepšeg pola da li antiperspiranti i grudnjaci sa žicama ili fišbajnima povećavaju rizik od nastanka karcinoma dojke, doktor odgovara negativno. Tačnije, nema studija koje su to potvrdile.
Šta svaka žena može da uradi da prevenira rak dojke i spreči kasno otkrivanje
Budući da neke žene nemaju faktore rizika a opet dobiju rak dojke, ono što svaka od njih može da uradi za sebe jeste prvenstveno samopregled dojki. Stručnjak za oboljenja dojki, dr Miloš Počekovac, kaže da to treba raditi svakog meseca, između 5. i 12. dana od menstrualnog ciklusa. U slučaju da više nema menstrualnih ciklusa i žena je u menopauzi, to može biti i neki drugi dan.
– Između 30. i 40. godine života, jednom ili dva puta godišnje treba uraditi jedan klinički pregled kod dobro obučenog ginekologa ili onkohirurga. Uz to, i jedan ultrazvučni pregled. Ako ste stariji, a tamo gde živite nema mogućnosti za skrining pregled, uradite mamografiju jednom u dve godine. Spomenuto je već iz kog razloga treba sprečiti gojaznost i održavati normalnu telesnu težinu. I zbog prevencije raka dojke i zbog opšteg zdravlja savetuje se redovna fizička aktivnost, bavljenje odgovarajućim sportom ili rekreacijom. Stručnjaci kažu da je na nedeljnom nivou za održavanje dobrog zdravlja dovoljno od 4 do 7 sati fizičke aktivnosti – navodi sagovornik eKlinika portala.
Koliko je značajna adekvatna ishrana
Svim navedenim metodama prevencije ne možemo, potvrđuje doktor, potpuno eliminisati mogućnost i rizik da se od raka dojke razbolimo. Ali možemo, ističe, pojačati imunski odgovor organizma. To je ključno i u borbi protiv pojave malignih ćelija, kaže dr Počekovac i savetuje:
– Trebalo bi primenjivati mediteranski način ishrane. Maslinovo ulje, ribu, voće, povrće, mahunarke, integralne žitarice, orašaste plodove… Tako se jača ceo organizam, a ako neko već ima faktore rizika, to može biti veoma važno. Napominjem još jednom da ako neko koristi supstitucionu (hormonsku) terapiju u menopauzi, to ne bi trebalo da bude u većim dozama i u dužem vremenskom periodu. Obavezno je i da terapija bude pod nadzorom lekara.
Rak dojke ima lošu statistiku jer se kasno otkriva
Srbija je po broju preminulih žena od ovog karcinoma na drugom mestu u Evropi, iako su brojne kampanje za skrining preglede, kao i sve češća javna pojavljivanja žena koje su pobedile rak dojke za nijansu „pomerile“ stvar u smeru širenja svesti. Međutim, stručnjaci naglašavaju da je razlog tako visoke smrtnosti kod nas i dalje kasno otkrivanje raka dojke.
Upravo zato su preventivni i redovni pregledi više nego značajni. Ono što bi takođe moglo značajno da promeni statistiku jeste pravilna informisanost žena. Ona se tiče i faktora rizika i toga što mogu same da promene. Jedino tako se, kažu stručnjaci, smanjuju šanse za obolevanje od ove bolesti.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, rak dojke godišnje odnese više od 1.600 života. U tom periodu registruje se i više od 4.000 novoobolelih pacijentkinja.
