Vitamin D može pomoći kod smanjenja simptoma depresije, otkriće je novih istraživanja. Simptomi ovog stanja se često mogu kontrolisati i lečiti kroz tretmane kao što su psihoterapija i antidepresivi na recept.
Vitamin D i ranija istraživanja
Prethodna studija je istraživala uzročne veze između vitamina D, upale i depresije. Na primer, studija iz 2013. povezala je nizak nivo vitamina D sa depresijom. Druga studija iz 2011. godine je pokazala da nivoi vitamina D mogu pomoći u regulisanju upale, koja je povezana sa depresijom.
Nova studija
Primenom randomizovanog kontrolisanog ispitivanja (RCT) istraživači su želeli da ispitaju efikasnost suplemenata vitamina D u smanjenju simptoma depresije u poređenju sa placebom.
Naučnici su otkrili da suplementacija vitamina D jednaka ili veća od 2.000 pojedinačnih jedinica (IU) dnevno može pomoći u smanjenju simptoma depresije. Studija je nedavno objavljena u Critical Reviews in Food Science and Nutrition.
Vitamin D i uticaj njegovih dodataka na simptome depresije
Za studiju, istraživači su ispitali 41 RCT, uključivši 53.235 ljudi u analizu. Oni su pogledali podatke uključujući starost, nivoe vitamina D na početku i nakon tretmana, kao i podatke o simptomima depresije.
Takođe su uključili detalje o suplementaciji vitamina D, uključujući: trajanje korišćenja suplementa, dozu, tip, frekvenciju, moguću dodatnu suplementaciju kalcijuma ili lekova. Istraživači su otkrili da dodatak vitamina D ima mali do umereni efekat na simptome depresije.
Efekat je bio veći kod ljudi sa osnovnim nivoom vitamina D ispod 50(nmol/L), graničnom linijom za niske nivoe vitamina D, od onih sa nivoom vitamina D iznad ovog praga na početku.
Istraživači su takođe primetili da dok su doze do 2.000 IU dnevno imale mali do umereni efekat, oni koji su uzimali preko 4.000 IU dnevno imali su veći efekat.
Štaviše, činilo se da suplementacija vitamina D ima veći efekat kada se uzima manje od 12 nedelja u poređenju sa dužim vremenskim periodima.
Vitamin D i efekti na veliki depresivni poremećaj i druga stanja
Istraživači su primetili da je suplementacija vitamina D imala ukupan pozitivan efekat na 1.116 ispitanika kojima je dijagnostikovan veliki depresivni poremećaj (MDD), takođe poznat kao klinička depresija.
Dodaci vitamina D takođe su imali pozitivan efekat na simptome depresije kod 407 osoba sa perinatalnom depresijom.
Istraživači su dalje otkrili da su pacijenti koji su koristili antidepresive uz dodatke vitamina D imali male, ali statistički značajne pozitivne efekte. Međutim, u istraživanju su došli i do toga da je placebo bio nešto korisniji od suplemenata vitamina D u podgrupi zdravih osoba bez dijagnoze kliničke depresije.
Oni su primetili da bi to moglo biti zato što je smanjenje simptoma depresije bilo teže otkriti kada su osnovni nivoi simptoma već bili veoma niski u ovoj podgrupi.
Dodaci vitamina D takođe nisu imali značajan uticaj na sezonski afektivni poremećaj (SAD) u podgrupi od tri studije i izgleda da nisu uticali na simptome depresije kod starijih odraslih osoba.
Osnovni mehanizmi mogu igrati ulogu
Na pitanje kako suplementacija vitaminom D može biti povezana sa upalom i depresijom, dr Monique Aucoin, doktor naturopata i viši naučni saradnik na Kanadskom koledžu za naturopatsku medicinu, koja nije uključena u studiju, kaže:
– Tačan mehanizam kako vitamin D utiče na mozak i mentalno zdravlje nije sasvim jasan. Postoje dokazi da vitamin D može modulirati ili uravnotežiti delove imunog sistema koji su uključeni u upalu.
Dr Aucoin je dodao da sve veći broj dokaza sugeriše da poremećaji mentalnog zdravlja mogu biti povezani sa povećanom upalom u telu i da smanjenje nivoa upale može imati terapeutsku korist.
– Analiza iz 2019. godine, koja je kombinovala rezultate studija koje su davale suplemente vitamina D učesnicima sa depresijom, prijavila je značajno smanjenje u nekoliko laboratorijskih vrednosti povezanih sa upalom. Međutim, nejasno je da li su ove promene bile odgovorne za efekat antidepresiva ili su to jednostavno bile druge koristi koje su se desile u isto vreme.
Vitamin D može regulisati lučenje citokina u imunološkom sistem
Tuomas Mikola, doktorski istraživač na Institutu za kliničku medicinu na Univerzitetu istočne Finske i glavni autor studije, objasnio je:
– Depresija je povezana sa upalom niskog stepena u obliku povišenih nivoa citokina. Pokazalo se da urođeni i adaptivni imuni odgovori tela delimično zavise od nivoa vitamina D u cirkulaciji. Hiperaktivnost hipotalamus-hipofizno-nadbubrežne ose (HPA osa) i hipersekrecija hormona stresa kortizola su uobičajene fiziološke abnormalnosti kod pacijenata sa depresijom. Vitamin D može regulisati lučenje citokina u imunološkom sistemu i normalizovati lučenje kortizola.
Istraživači su zaključili da bi dalje studije trebalo da istraže moguće prednosti povećanja standardnih opcija lečenja depresije sa suplementima vitamina D.
Na pitanje o ograničenjima studije, dr Aucoin je rekla da je jedno od ograničenja novog istraživanja to što među studijama sa niskim rizikom od pristrasnosti nije primećen antidepresivni efekat.
– Iako ove studije čine mali pododeljak istraživanja, to sugeriše da je potrebno više studija visokog kvaliteta pre nego što se mogu dati kliničke preporuke -primetila je ona.
Prema rečima dr Mikole, još jedno ograničenje novog istraživanja je to što su njihove meta-analize „fokusirane na promenu rezultata simptoma depresije, a ne na ispitivanje povezanosti između nivoa vitamina D u serumu i simptoma depresije“.
– Određena doza vitamina D možda neće povećati cirkulišuću koncentraciju vitamina D na sličan način kod svih učesnika u heterogenim populacijama.
