Iznenadan bol u skočnom zglobu, kome nije prethodila povreda, može biti posledica gihta, oblika upalnog artritisa koji nastaje zbog visokog nivoa mokraćne kiseline u krvi. Usled dejstva kiseline moguće su iznenadne i jake epizode bola koji uglavnom prvo zahvata nožni palac, a može se ispoljiti i na kolenu ili skočnom zglobu. U pitanju je metaboličko oboljenje za koje još nema leka, pacijenti ipak uz malo discipline mogu uspešno da kontrolišu bolne simptome.
Napadi gihta mogu trajati nekoliko dana ili čak nedelja i obično zahvataju samo jedan zglob. Giht se javlja kao posledica viška mokraćne kiseline, koja nastaje kao nus produkt metabolizma purina. Kod zdravih osoba višak mokraćne kiseline se izbacuje putem urina. Ponekad ipak, može doći do hiperurikemije povećanog nivoa mokraćne kiseline u krvi, koja nastaje zbog ishrane bogate purinima ili zato što bubrezi nisu u stanju da uklone višak mokraćne kiseline.
Hiperurikemija neće uvek dovesti do gihta, s tim da neke osobe sa hiperurikemijom mogu razviti giht usled nakupljanja kristala mokraćne kiseline na određenim delovima tela.
Napad gihta počinje polako i dostiže vrhunac posle 12 do 24 sata. Simptomi jakog bola potom se umanjuju i nestaju za neku nedelju nekada i bez lečenja. Pojedine osobe mogu imati samo jedan napad gihta u toku života, dok jedan deo pacijenata ima ponavljajuće napade gihta. Smatra se da će pacijenti koji jednom osete napad gihta u 60 odsto slučajeva imati još jedan napad u toku godine.
Mogući su periodi remisije, kada nema simptoma, remisija može trajati nedeljama, mesecima ili čak i godinama. Kod pacijenata sa ponavljajućim napadima gihta može doći do oštećenja zglobova ili pojave gihta još na nekom delu tela.
Muškarci imaju tri puta veću šansu da dobiju giht nego žene, koje estrogen ženski polni hormon štiti od razvoja visokog nivoa mokraćne kiseline. Veća je mogućnost da se bolest razvije kod muškaraca starijih od 40 godina ili žena, koje su prošle kroz menopauzu kada dolazi do opadanja nivoa estrogena.
Faktori rizika za pojavu gihta su gojaznost ili prekomerna telesna težina, jer u takvim uslovima organizam može proizvesti veće količine mokraćne kiseline. Giht je nekada i pratilac bolesti srca, visokog krvnog pritiska, metaboličkog sindroma, dijabetesa, lošeg rada bubrega.
Giht se nekada javlja posle uzimanja diuretika, usled pojačane upotrebe hrane bogate šećerom i namirnica sa visokim sadržajem purina, kao što su crveno meso, morski plodovi, sardine, dagnje, pastrmka i tunjevina. Faktor rizika je i prekomerna konzumacija alkohola i porodično opterećenje ovom bolešću.
Iznenadni bol u skočnom zglobu sličan je bolu koji se javlja posle uganuća ili istezanja skočnog zgloba, pa je giht nekada teže identifikovati. Gihtu ne prethode povrede, a glavni simptomi gihta su intenzivan bol, crvenilo, otok, koža je topla na dodir.
Reumatolog je stručnjak koji dijagnostikuje i leči giht. Lekar će uraditi fizikalni pregled skočnog zgloba kako bi isključio mogućnost da je bol u skočnom zglobu uzrok nekih drugih bolesti ili stanja. Povišeni nivo mokraćne kiseline može se proveriti testom krvi, u nekim slučajevima biće potrebni i ultrazvuk, rendgenski snimci ili drugi testovi za snimanje.
Giht je jedan tip artritisa čiji se simptomi mogu dosta uspešno kontrolisati uz ranu dijagnostiku i lečenje. Smatra se da je ovaj oblik artritisa ako se ispune ovi uslovi bolest koja ne može da sputava previše pacijenta u nastojanju da ima kvalitetan život.
I pored toga što ne postoji lek za giht, pacijenti imaju mogućnosti lečenja koje im mogu pomoći da u velikoj meri ublaže simptome bolesti. Terapija se prilagođava intenzitetu simptoma i opštem zdravstvenom stanju pacijenta. Jaki bol u skočnom zglobu može se kontrolisati nesteroidnim antiinflamatornim lekovima, kortikosteroidima. Pacijentima se preporučuje odmor, obloge od leda, da malo podignu nogu. Simptomi obično nestaju sami od sedne posle nekoliko dana ili nedelja.
Jak bol u skočnom zglobu kao jedan od simptoma gihta može se sprečiti i određenim životnim navikama. Bitno je izbegavati velike količine masnoća, namirnice bogate purinom. Savet je da budemo fizički aktivni, održavamo odgovarajuću telesnu težinu i ograničimo upotrebu alkohola.
Prema nekim istraživanja, u prevenciji gihta može u bitnoj meri da pomogne DASH dijeta, koja je zasnovana na namirnicama kao što su povrće, voće, žitarice celog zrna. Naglasak je na belom mesu, ribi, mahunarkama i koštunjavom voću. S druge strane, ograničena je upotreba crvenog mesa, slatkih namirnica.
Neke studije navode da mlečni proizvodi sa niskim sadržajem masti, kafa i vitamin C mogu pomoći bubrezima da lakše odbace višak mokraćne kiseline i tako umanje moguće simptome gihta. Savet je da se o načinu ishrane ipak posavetujemo sa stručnjakom.