Pseudogiht je posledica nakupljanja kristala kalcijum-pirofosfata u zglobovima, usled čega dolazi do upale zglobova, najčešće kolena. Ovaj poremećaj uglavnom se javlja posle 60 -te godine života i praćen je bolovima, ukočenošću zglobova koje može da traje nekoliko dana ili nedelja. Giht i pseudogiht nastaju zbog nakupljanja kristala na zglobovima, ali nisu ista bolest. Giht je posledica taloženja soli mokraćne kiseline u zglobove.
Pseudogiht nije uvek praćen simptomima
Do taloženja kalcijum-pirofosfata nastaje usled mane hrskavice zgloba ili poremećaja metabolizma pirofosfata. Taloženje kalcijum – pirofosfata može izazvati niz zdravstvenih problema od kojih je najpoznatiji pseudogiht.
Pseudogiht se slično kao i giht manifestuje napadima bola, otokom u jednom ili više zglobova, zbog čega kod nekih pacijenata može doći do oštećenja zglobova i artritisa. S druge strane, moguće je da taloženje kalcijum – pirofosfata ne izaziva nikakve simptome i da se sasvim slučajno otkrije na rendgenskom snimku. Za razliku od gihta, za pseudogiht nema nekog posebnog oblika lečenja. Stručnjaci, uglavnom, savetuju odmor, nanošenje obloga sa ledom na bolni zglob i antiinflamatorne lekove.
Zašto dolazi do taloženja kalcijuma?
Postoji i stanje kada dolazi do hroničnog kalcijum-pirofosfatnog artritisa, koje se može javiti i kod pacijenata koji se već leče od osteoartritisa.
Tačan uzrok zbog kojeg dolazi do taloženja kristala nije do kraja poznat. Veruje se da ima mnogo razloga usled kojih dolazi do taloženja kristala, pa i genetska predispozicija. Smatra se da postoje i neki okidači za razvoj bolesti kao što su dehidracija, već postojeća ozbiljna bolest, prekomerna aktivnost paratiroidnih žlezda (hiperparatiroidizam), dugotrajna upotreba steroidnih lekova, nedovoljna aktivnost štitaste žlezde (hipotireoza).
Pseudogiht može da isprovocira i prekomerno taloženje gvožđa u telu (hemohromatoza), ali i Vilsonova bolest – nasledno oboljenje usled kojeg dolazi do skupljanja bakra u telu. Faktori rizika za pojavu pseudogihta su i akromegalija, dijaliza bubrega, operacija, povreda, manjak magnezijuma.
Pseudogiht je bolest starijeg životnog doba
Pseudogiht je uglavnom bolest starijeg životnog doba. Rendgenski snimci pokazuju da je kod skoro polovine osoba starijih od 80 godina, prisutno taloženje kalcijum-pirofosfata u zglobovima. U istoj meri su pogođene i žene i muškarci.
Može zahvatiti jedan ili više zglobova
Pseudogiht se ispoljava istim simptomima kao i giht – bolom, crvenilom i osećajem toplote na zglobu zahvaćenom promenama. Stanje se može ispoljiti na jednom ili više zglobova, najčešće se manifestuje na kolenima, ali može da zahvati i zglobove ruku i nogu, rame, stopala i šake.
Kako se dijagnostikuje pseudogiht?
Skoro uvek je problem bez detaljnih analiza odrediti da li se radi o gihtu ili pseudogihtu. Imidžing dijagnostika može biti od velike pomoći. Za razliku od gihta, pseudogiht se ne može dijagnostikovati samo na osnovu laboratorijskih analiza krvi.
Kako bi se tačno utvrdilo da je reč o pseudogihtu, a ne gihtu ili artritisu, radi se analiza zglobne tečnosti, a od pomoći su i rendgenski snimci na kojima se naslage kristala kalcijum – pirofosfata uočavaju kao bele skupine.
Nije uvek potrebno lečenje
U slučaju da stanje nije praćeno simptomima bola nije potrebno lečenje. Ukoliko je pseudogiht praćen bolom i otokom savetuju se obloge od leda, lekovi protiv bolova, moguće je i dreniranje tečnosti zgloba, primena steorida. Pseudogiht se ne može izlečiti, ali se simptomi mogu ublažiti i kontrolisati.
Kolhicin, lek koji se često koristi u terapiji gihta može da bude od pomoći i kod pseudogihta. Utvrđeno je da kolhicin smanjuje upalu i usporava taloženje kristala kalcijum-pirofosfata. Zbog navedenih svojstava savetuje se kao tretman za akutni napad pseudogihta i preventivni tretman kod pacijenata sa učestalim napadima pseudogihta.
Može li se pseudogiht kontrolisati?
Pseudogiht se za razliku od gihta ne može kontrolisati određenim načinom ishrane. Nema veze između konzumacije alkohola i pseudogihta, ali smatra se da je dobro da pacijenti koriste adekvatne količine vode, jer je dehidracija jedan od okidača za pojavu pseudogihta. U slučaju komplikacija moguće je i hirurško lečenje.
Napadi pseudogihta obično se smire za oko 10 dana, ali ako je bolest uzrokovana drugom bolešću, neophodno je lečenje osnovnog stanja. Ne postoji način na koji se napadi mogu sprečiti, osim adekvatnog unosa tečnosti i kontrole vrednosti magnezijuma.
