Nizak nivo magnezijuma može nastati kada ne unosimo dovoljno magnezijuma u ishrani, naše telo ga ne apsorbuje dobro ili ga previše izlučujemo. Magnezijum je esencijalni mineral vitalan za regulisanje srčanog ritma, funkcije mišića, nerava i mozga i nivoa energije.
Nizak nivo magnezijuma ne može odmah izazvati simptome
Ljudi sa određenim zdravstvenim stanjima kao što su dijabetes, gastrointestinalni poremećaji i poremećaji nastali zbog prekomerne upotrebe alkohola, kao i starije osobe u većem su riziku od nedostatka ovog minerala. Iako možda u početku nećete imati simptome, rani simptomi su sledeći:
- umor
- slabost mišića
- slab apetit
- mučnina
Telo odrasle osobe skladišti oko 25 grama (g) magnezijuma – 60 odsto u kostima i 40 procenata u ćelijama. Manje od 1 odsto magnezijuma u telu ostaje u serumu (tečni deo krvi). Nizak nivo magnezijuma u početku možda neće izazvati simptome zato što krvotok pozajmljuje višak magnezijuma iz ćelija ili kostiju. Telo može da obavlja vitalne funkcije sve dok ćelije i kosti ne ostanu bez dodatnog magnezijuma. Simptomi nastaju kada više nema šta da se iskoristi.
Simptomi niskog nivoa magnezijuma koji se mogu javiti tokom vremena
Vreme i težina simptoma zavise od stepena i brzine iscrpljivanja magnezijuma. I mi sami i naš lekar možemo da previdimo nedostatak magnezijuma, čime odlažemo uspostavljanje dijagnoze zbog malih, neodređenih simptoma kao što je umor. Evo nekoliko primera simptoma niskog nivoa magnezijuma:
- slabost mišića i umor
- gubitak apetita
- mučnina
- grčenje mišića
- promene raspoloženja ili ličnosti
- peckanje i utrnulost
- ukočenost
- nesanica
- abnormalni otkucaji srca
Magnezijum, kalijum, vitamin D i kalcijum
Magnezijum, kalijum, vitamin D i kalcijum imaju složenu međusobnu vezu. Našem telu potrebni su stabilni nivoi svakog od njih da bi pravilno funkcionisalo. Na primer:
- magnezijum pomaže u regulisanju kalijuma
- magnezijum pomaže da se vitamin D pretvori u upotrebljiv oblik
- vitamin D pomaže u apsorpciji magnezijuma (iz hrane)
- vitamin D i magnezijum pomažu u kontroli paratiroidnog hormona (PTH)
- nizak vitamin D uzrokuje porast nivoa PTH, što može biti uzrok gubljenja previše magnezijuma u urinu
- ozbiljni nedostatak magnezijuma može dovesti do niskog nivoa kalcijuma
Dnevne preporučene količine magnezijuma za odrasle
Preporučeni dnevni unos magnezijuma za odrasle je između 310 i 320 miligrama (mg) za žene i 400 i 420 mg za muškarce. Žene u postmenopauzi treba da nastave da teže unosu od 320 mg dnevno. Nivoi se neznatno razlikuju za trudnice i dojilje:
Trudnice:
- 14-18 godina: 400 mg dnevno
- 19-30: 350 mg dnevno
- 31 godina i više: 360 mg dnevno
Dojilje:
- 14-18 godina: 360 mg dnevno
- 19-30: 310 mg dnevno
- 31 godina i više: 320 mg dnevno
Testiranje na nizak nivo magnezijuma
Lekar može da traži test krvi na magnezijum u serumu. Očekivane vrednosti variraju između laboratorija, ali su obično oko 1,5 do 2,4 miligrama po decilitru (mg/dL). Simptomi se obično javljaju kada nivoi magnezijuma u serumu padnu ispod 1,2 mg/ dL.
Ali prisustvo simptoma ili nivo magnezijuma blizu donje vrednosti normalnog opsega može ukazivati na mogući nedostatak. Lekar može naručiti i druge, specijalizovanije testove, uključujući sledeće:
- Test magnezijuma crvenih krvnih zrnaca (RBC): Ovaj test odražava magnezijum u ćelijama, a ne samo u krvi.
- 24-časovni test urina: Ovom analizom meri se koliko magnezijuma izlučuju bubrezi.
- Jonizovani magnezijum: Ovaj test meri slobodne, nevezane jone magnezijuma u krvi. Test seruma meri vezane i slobodne jone magnezijuma i češći je za one koji su kritično bolesni.
- Test punjenja magnezijumom: U okviru ovog testa magnezijum se daje intravenozno ili oralno i gleda se kako ga apsorbujete i izlučujete.
- Mineralna analiza kose: Ovaj test procenjuje nedostatke minerala i toksičnost teških metala u kosi.
Rizici nelečenih simptoma niskog nivoa magnezijuma
Ako se ne leči, nizak nivo magnezijuma može dovesti do pojave ili pogoršanja sledećih zdravstvenih stanja:
- napadi
- poremećaji srčanog ritma
- visok krvni pritisak (hipertenzija)
- osteoporoza
- migrene
- dijabetes tipa 2
- koronarna arterijska bolest
- udar
- kongestivna srčana insuficijencija (CHF)
- astma
- kamen u bubregu
- visok holesterol ili trigliceridi
- hronični opstruktivni plućni poremećaj (HOBP)
- poremećaji mentalnog zdravlja
Takođe je važno napomenuti da nizak nivo magnezijuma kod trudnica može biti znak preeklampsije ili eklampsije (visok krvni pritisak tokom trudnoće).
Šta treba da uradimo ako imamo nedostatak magnezijuma
U zavisnosti od nivoa nedostatka magnezijuma, osnovnih zdravstvenih stanja i lekova koje uzimate, lekar može da preporuči promene u ishrani ili suplemente.
Promene u ishrani
Promene u ishrani mogu uključivati povećanje količine hrane bogate magnezijumom i ograničavanje šećera, zasićenih masti, natrijuma i alkohola.
Iako ovo nije potpuna lista, namirnice bogate magnezijumom su:
- semenke bundeve
- badem
- spanać
- sojino mleko
- crni pasulj
- edamame
- običan jogurt
- instant ovsena kaša
- srednja banana
- losos
- mleko
- pšenični hleb
- piletina
- avokado
- suvo grožđe
Neka zdravstvena stanja i lekovi mogu povećati rizik od niskog nivoa magnezijuma time što će:
- smanjiti apetit
- izazvati lošu apsorpciju magnezijuma
- povećati izlučivanje magnezijuma (u mokraći ili izmetu)
Na primer, starije odrasle osobe, kritično bolesni ljudi i oni sa poremećajem upotrebe alkohola, gastrointestinalnim problemima i dijabetesom imaju veći rizik od nedostatka magnezijuma. Zdravstvena stanja i lekova koji mogu doprineti nižim nivoima magnezijuma su:
- poremećaj upotrebe alkohola
- gastrointestinalna stanja (npr. celijakija, cistična fibroza, dijareja, inflamatorna bolest creva)
- dijabetes i drugi endokrini ili metabolički poremećaji
- oboljenje bubrega
- gladovanje
- nedostatak vitamina D
- neki lekovi (npr. diuretici, inhibitori protonske pumpe, određeni antibiotici, imunosupresivi i lekovi za hemoterapiju)
To znači da promene u ishrani ili suplementi možda neće popraviti nizak nivo magnezijuma, posebno ako imate osnovno stanje ili uzimate lekove koji uzrokuju nedostatak.
Suplementi magnezijuma
Ako su nam potrebni oralni suplementi magnezijuma, lekar će nam odrediti dozu. Iako su suplementi magnezijuma prirodni, oni mogu da izazovu neželjene efekte ili interakciju sa drugim lekovima ili suplementima.
Može da se desi i da uzimamo previše magnezijuma. Takođe, lekovi kao što su antacidi i laksativi sadrže značajnu količinu magnezijuma i mogu dovesti do previsoke dnevne doze.
Oralni suplementi magnezijuma korisni su za one koji ne dobijaju dovoljno minerala u ishrani. Mnogi ljudi uzimaju ih uveče jer na neke deluju uspavljujuće. Uobičajeni neželjeni efekti uključuju grčeve u stomaku i dijareju. Iako istraživanje nije opsežno, neki ljudi koriste topikalni magnezijum umesto oralnih suplemenata kako bi smanjili rizik od stomačnih tegoba.
Ako lekar smatra da mora brzo da nam poveća nivo magnezijuma, savetovaće intravenozno (IV) davanje u bolničkom okruženju. Na primer, lekari IV magnezijum obično daju trudnicama sa preeklampsijom kako bi im snizili krvni pritisak.
Simptomi prevelike količine magnezijuma
Malo je verovatno da ćemo putem hrane uneti previše magnezijuma osim ako zdravstveno stanje ne sprečava bubrege da ga ispiraju iz tela. Ali izuzetno visoke doze magnezijuma (više od 5.000 mg/dan) mogu biti toksične i mogu da izazovu:
- nizak krvni pritisak ili nizak broj otkucaja srca
- slabost mišića
- umor
- mučninu ili povraćanje
- crvenilo lica
- zadržavanje urina
- Paralizu (kod veoma visokih nivoa)
- srčani zastoj
