Holesterol je neophodan ljudskom telu, važan je za mnoge funkcije, poput proizvodnje ćelija i nekih hormona. Ali, ako ga je previše, može biti krivac za neke od najkomplikovanijih bolesti, kao što su angina pektoris, moždani udar, visok krvni pritisak. Ipak, stručnjaci kažu da se poremećen nivo holesterola može ispraviti i uz dobro izbalansiranu ishranu.
Porast nivoa holesterola može uzrokovati nakupljanje masnih naslaga, poznatih kao plak, unutar arterija. Te masne naslage mogu tokom vremena usporiti arterije, ograničavajući protok krvi u vaše srce i druge organe i uzrokovati bol u grudima, anginu pektoris.
Stručnjaci upozoravaju da je za povišen holesterol mnogo faktora „u igri“, a jedan od njih je genetika, na koju ne možete uticati. Na način ishrane – možete. Skromni gubitak telesne težine od 5 do 10 odsto može mnogo popraviti stanje, piše Everydayhealth.
Mediteranska ishrana
Prema statističkim podacima, na Mediteranu je životni vek ljudi među najvišim na svetu, i stanovništvo skoro da nema ozbiljnijih kardioloških oboljenja. Mediteranska ishrana bazirana je na velikoj količini povrća, mahunarki, orašastih plodova, pasulja, žitarica, ribe i maslinovog ulja. Meso i mlečni proizvodi nisu toliko česti na trpezama na Mediteranu. Mediteranski način ishrane ima „moć“ da smanji LDL ili loš holesterol, a povisi vrednosti dobrog HDL holesterola.
DASH dijeta
Ovaj način ishrane je dosta sličan mediteranskoj kuhinji, a cilj mu je da se snizi visok krvni pritisak. Zove se DASH dijeta i zasniva na voću, povrću, integralnim žitaricama, nemasnom mesu uz veoma ograničene količine soli. Dijeta je stvorena nakon što su istraživači primetili da je povišeni krvni pritisak mnogo ređi kod ljudi koji su se pridržavali biljne ishrane. Ime duguje engleskoj skraćenici Dietary Approaches to Stop Hypertension ili dijetetski pristup zaustavljanju hipertenzije.
Naglasak je na unosu proteina iz piletine, ribe i pasulja, uz malo crvenog mesa, šećera i masti. Neke studije pokazuju da ovaj način ishrane za 40 odsto umanjuje rizik od srčanog udara.
TLC – promena navika u ishrani
Ovaj način ishrane namenjen je osobama koje su izložene riziku od kardiovaskularnih oboljenja i imaju problema s povišenim holesterolom. TLC u prevodu znači terapijska promena životnih navika (therapeutic lifestyle change).
Zasniva se na namirnicama bogatim vlaknima a siromašnim mastima, odnosno holesterolom (dozvoljava se manje od 200 mg holesterola na dan). Izbegava se i masno meso, masni mlečni proizvodi, pržena i industrijski prerađena hrana. Osnova ove ishrane su integralne žitarice, mononezasićena ulja (maslinovo i laneno ulje), bareno povrće, sveže voće, pileće belo meso, riba.
Vegetarijanstvo
Ova ishrana je usmerena na integralne žitarice, mleko, jaja, voće, povrće, soju, koštunjavo voće, bez mesa, piletine, ribe. Garantuje skidanje suvišnih kilograma, niži holesterol i niži pritisak. Neke studije potvrđuju da ova ishrana sprečava najteži ishod kod kardiovaskularnih bolesti za 25 odsto. Ljudi koji poštuju vegetarijansku ishranu uglavnom imaju niži krvni pritisak i niže vrednosti LDL-holesterola, niže vrednosti šećera u krvi, kao i bolji odgovor na zapaljenske procese u organizmu.
Veganstvo
Ljudi odlučuju da budu vegani iz zdravstvenih, ekoloških, ili etičkih razloga. Za razliku od vegetarijanaca, vegani ne konzumiraju nikakve namirnice životinjskog porekla – jaja, mlečne proizvode. Neki stručnjaci tvrde da je posebno delotvorna kod dijabetesa 2. Ipak kada je reč o ovom načinu ishrane bitno je da znate kako da kombinujete hranu, kako biste uneli u telo dovoljne količine proteina, magnezijuma, kalcijuma, gvožđa. Veganski izvori proteina su: sočivo, tofu, grašak, kikiriki puter, sojino mleko, bademi, spanać, pirinač, hleb od prekrupe, krompir, leblebija, brokoli, kelj…
