Kašalj je često uporan i intenzivan, posebno u talasima raspiratornih infekcija. Ponekad bude i uznemirujući jer ne možemo da ga zaustavimo, pa nas uplaši efektom ostavljanja bez daha i ubrzanog rada srca.
Do kojih promena u radu srca može da dovede kašalj
– Ako pričamo o dugotrajnom i intenzivnom kašlju, mogu se desiti oštećenja raznih struktura u organizmu: ruptura dijafragme, oštećenja sitnih krvnih sudova (najčešće vidljiva u oku i nosu), čak fraktura rebara ili gubitak svesti… Što se srca tiče, jak kašalj može na ovaj organ da utiče na dva načina, ili preko povećanja pritiska u grudima što rezultuje poremećajem hemodinamike i protokom krvi kroz srce, ili uticajem na elektrofiziologiju srca što prouzrokuje aritmogeni efekat, dovodeći do ubrzanog srčanog rada, “preskakanja srca”, sprovodnih smetnji… Nema puno studija na ovu temu. Ali, dostupni podaci sugerišu da su ti fenomeni relativno retki; ako ih pacijent oseti, svakako treba da se što pre javi lekaru – kaže u razgovoru za eKlinika portal dr Dejan Hristov, internista.
Zašto nam kada je kašalj intenzivan ponestaje dah i srce ubrzava rad
Pitamo našeg sagovornika da objasni šta je to kod ove vrste naprezanja što pravi efekat da ostajemo bez daha, a često osećamo i tahikardiju?
– Kašalj je refleksna radnja, kada se pluća trude da izbace neki agens iz njih, a kad imamo uporan kašalj on često prestaje da bude svrsishodan (nešto poput alergije, kada imuni sistem podivlja i pritom izgubi svoju osnovnu funkciju). Dakle, nestaje nam daha zato što se povećava pritisak u grudnoj duplji, udisaj ne traje dovoljno dugo. Ne unosimo pritom kiseonik, izmori se i disajna muskulatura, dolazi do smanjenja krvnog pritiska ponekad… Posledično, može da dođe i do ubrzanog srčanog rada. Javlja se kao kompenzatorni mehanizam da zadovolji potrebe organizma zbog poremećaja gore nabrojanih, a u retkim stanjima kao ozbiljni srčani problem koji zahteva intervenciju kardiologa. Pre bi se trebalo obratiti pulmologu, koji će prvo sagledati kašalj kao respiratorni problem, a kasnije vas uputiti dalje ukoliko je to potrebno.
U kakvoj su vezi kašalj i srčano popuštanje i kada se obavezno javiti lekaru
Doktor Hristov konstatuje da većina ljudi povezuje kašalj sa simptomima oboljevanja pluća i respiratornim problemima. Zbor toga, naglašava, njegova veza sa srčanim popuštanjem često prođe neprimećena. Daje nam i skorašnji slikovit primer iz prakse. Naime, u prijemnu ambulantu su ćerke dovele majku koja je već razvila urgentno stanje zvano edem pluća (kada se pluća pune vodom, laički rečeno), samo zato što su danima unazad za njen kašalj pretpostavljale da se radi o nazebu.
Dakle, kada srce ne radi punom snagom, zaključuje internista, posledično dolazi do nakupljanja tečnosti koja se zadržava u tkivima, između ostalog i u plućima. Zbog toga refleksno počne da se javlja kašalj. Ukoliko imate i gušenje koje se najčešće javlja noću, tera pacijenta da ustane iz kreveta i bude u sedećem položaju (tada se simptomi smanjuju) trebalo bi hitno da posetite kardiologa, apeluje dr Hristov.
Uticaj respiratornih infekcija na najvažniji mišić u našem telu
S obzirom na doba godine, mogu li respiratorne infekcije da ugroze naše srce?
– Respiratorne infekcije (ovde ne mislim na covid 19, o njemu smo već pisali i mehanizmi oštećenja srca su potpuno drugačiji) ne oštećuju srce direktno. Sami infektivni agensi (na prvom mestu virusi) koji su doveli do respiratorne infekcije mogu da dovedu do upale srčanog mišića ili srčane kese, koja ukoliko ne bude prepoznata i odgovarajuće lečena može dovesti do trajnih posledica. Ukoliko je srce već bolesno, onda respiratorna infekcija (zbog manjka kiseonika kojim se srce snabdeva, povišenih zapaljenskih parametara i ostalog) može da pogorša već postojeće srčano stanje i dovede do komplikacija. Takvi pacijenti obavezno moraju da prime vakcinu protiv gripa pre početka sezone – naglašava dr Dejan Hristov.
Zadihanost i srce
Kada smo izloženi fizičkom naporu i zadišemo se, utiče li to na rad našeg srca? Kada bi trebalo da se zabrinemo?
– Zadihanost, kao i ubrzano disanje, je normalan fiziološki fenomen i osim ako se ne radi o ekstremnom fizičkom naporu koji imamo mesecima, ne može mnogo da utiče na srce. Problem je kada se zadišemo pri uobičajenim fizičkim aktivnostima. To bi mogao da bude alarm da se radi o nekom srčanom oboljenju. Takođe, ukoliko je srce već bolesno (angina pektoris, problemi sa srčanim zaliscima, srčano popuštanje…) veoma je bitno da fizička aktivnost bude dozirana. Ona, kao i svaki lek u prevelikim dozama može biti štetna – podseća sagovornik eKlinika portala.
Da li neki lekovi za srce mogu da izazovu kašalj
Jedan od razloga zašto nas šalju kardiologu ukoliko imamo kašalj koji dugo traje jesu i lekovi za povišen krvni pritisak. Neki od njih mogu da imaju ovo neželjeno dejstvo, kaže dr Hristov.
– Naime, grupa lekova pod imenom ACE inhibitori, koji su često sastavni deo protokola za tretiranje hipertenzije (koriste se i kod srčanog popuštanja), u nekim slučajevima mogu da izazovu uporan, nadražajni kašalj. Obično se tada uključi zamenski lek i prati da li kašalj nakon nekoliko dana prestaje, što je potvrda da je uzrok bio lek iz pomenute grupe. Još jednom da ponovim za kraj, nakon sagledavanja od strane pulmologa, svaki dug i uporan kašalj koji ne reaguje na konvencionalnu terapiju zahteva i kardiološku obradu i pregled – ističe Dejan Hristov, internista kardiolog.
I jedna zanimljivost: našeg sagovornika zatekli smo kako radi na svojoj novoj knjizi. Kako ekskluzivno saznajemo, biće o srcu… Dr Dejan Hristov je, uz posvećenost lekarskoj uniformi i svojim pacijentima, kongresima na kojima prati najnovija medicinska dostignuća, i svestrani umetnik. Bavi se muzikom, a autor je bestselera „Anomalija“.
Kasalj je nekada i dobar,jer se vise unosi kiseonika!🤐