Mozak obično šalje signale na prve simptome hipotenzije a vrtoglavica i mučnina, kao znak upozorenja se mogu javiti i prilikom naglog ustajanja iz kreveta Foto: Shutterstock
Nizak krvni pritisak se definiše kada se prilikom merenja dobiju vrednosti od 90/60 mmHg ili niže. Ako imamo i simptome kao što su vrtoglavica i mučnina, to može biti znak da je naš krvni pritisak prenizak (hipotenzija) i da organizam ne može dobro da funkcioniše.
Veći broj, ili sistolni krvni pritisak, daje informacije kako srce radi a njegova vrednost zavisi od toga koliko su jake kontrakcije, koliko ima otkucaja srca u minuti i kakav je otpor krvnih sudova. Donji broj, ili dijastolni krvni pritisak, meri pritisak između otkucaja, dok se srce opušta i puni krvlju. Pritisak možemo da merimo kod lekara u ordinaciji ili kod kuće.
Mozak obično šalje signale na prve simptome hipotenzije. Pored vrtoglavice i mučnine, možemo da budemo loše raspoloženi, da nam nedostaje energije i da teško možemo da razmišljamo trezveno. Kod nekih osoba vrtoglavica može da dovede do toga da se onesveste, da ih oblije hladan znoj, da ubrzano dišu, imaju zamagljen vid ili bol u grudima. Ako je nizak pritisak uzrokovan dehidracijom, može da se oseti i neuobičajena žeđ.
Kada se krvni sudovi šire, dolazi do smanjenja otpora cirkulacije koja dovodi do slabog volumena tečnosti u krvnim sudovima. Ovo stanje može da izazove upotreba nekih lekova, posebno onik koji se zovu vazodilatotori. Uzrok mogu da budu i povrede kičme koje oštećuju određene nerve, ozbiljne bakterijske infekcije i alergijske reakcije. Hormonski problemi kao što je Adisonova bolest, koja slabi nadbubrežne žlezde, takođe mogu da budu razlog.
Manja količina krvi znači manji pritisak na vene i arterije. Povreda može da izazove krvarenje, bilo spoljašnje ili unutrašnje. Ovaj problem može da nastane i ako ne pijemo dovoljno tečnosti ili ako imamo anemiju. Ponekad se bubrezi oslobode previše tečnosti zbog bolesti ili korišćenja određenih lekova, poput diuretika.
Određeni lekovi, zajedno sa problemima sa hormonima, oštećenjem srca ili zastojem električnih signala, mogu da dovedu do toga da srce kuca slabije, što dovodi do smanjenja krvnog pritiska. Može da se desi i da srce nije tako snažno kao što je nekada bilo zbog srčanog udara, srčane insuficijencije ili problema sa zaliscima, pa ne pumpa dovoljno krvi.
Obično kada iznenada ustanemo, telo šalje signal mozgu da je velika količina krvi otišla do nogu i stomaka. Zato mora da „pumpa“ još više kako ne bi izgubili svest. Ali ponekad, mozak ne primi poruku dovoljno brzo i tada se javlja vrtoglavica. U tim situacijama može doći i do gubljenja svesti. Lekari ovaj problem nazivaju „ortostatska hipotenzija” ili „vazovagalna sinkopa”.
Kada lekaru saopštimo naše simptome, analize krvi mogu pomoći da se dijagnostikuje razlog niskog krvnog pritiska. Elektrokardiogram, ultrazvuk i drugi testovi proveravaju zdravlje srca. Valsalva manevar posmatra nervne signale koji kontrolišu naše srce i krvne sudove, a test „nagibnog stola” ustanovljava kako naše telo reaguje na promene položaja.
Lečenje zavisi od uzroka. Možda ćemo morati da lečimo stanja zbog kojih imamo nizak krvni pritisak. Ako su lekovi problem, možda ćemo morati da ih promenimo ili smanjimo dozu, ali uvek prvo treba da razgovaramo sa svojim lekarom. Drugi lekovi mogu pomoći u povećanju krvnog pritiska ako je potrebno, a kompresione čarape mogu pomoći da se krv podigne sa mesta gde se nakuplja u nogama. Ako nemamo dosadne i uznemirujuće simptome, možda nam neće biti potrebno lečenje.
Smanjenje simptoma niskog krvnog pritiska možemo da sprovedemo i kod kuće.
Ako se osećamo zbunjeno, smeteno ili primetimo brzo, plitko disanje, slab, ubrzan puls i hladan znoj, možda smo u stanju šoka (ekstremna hipotenzija). U ovom slučaju odmah treba zvati hitnu pomoć. Ali niže očitavanje krvnog pritiska, posebno bez drugih simptoma, obično nije znak velikog problema. Ako počnemo da osećamo vrtoglavicu ili nesvesticu treba da se obratimo lekaru.