Nizak krvni pritisak tokom leta i visokih temeratura često pogoršava simptome pa se čovek oseća veoma umorno iako nije, iscrpljeno, oseća vrtoglavicu ili čak i nesvesticu, vid je zamagljen, ima nepravilan rad srca (ili “preskakanje”), konstantno je žedan, kratkog je daha, koža je hladna, znojna i bleda. Uzrok ovog stanja je hipotenzija, odnosno pad krvnog pritiska ispod vrednosti koje se smatraju „normalnim“.
Šta je krvni pritisak?
Krvni pritisak je intenzitet kojim krv teče kroz krvne sudove. Pritisak koji se smatra normalnim je između 100 i 120 mmHg (milimetara žive) maksimum i 75 do 80 mmHg minimum. Kada su vrednosti krvnog pritiska niske, one nisu striktno povezane sa preciznim brojem, jer mogu da se menjaju u zavisnosti od starosti, zdravstvenog stanja i drugih faktora. Na primer, nizak krvni pritisak od 90/60 mmHg može da bude u granicama normale za mlade, zdrave osobe, ali može da bude znak slabosti kod starijih pacijenata.
Šta uzrokuje nizak krvni pritisak?
Faktori koji mogu da utiču na vrednosti krvnog pritiska su:
- sistolni volumen – količina krvi koju srce pumpa sa svakom kontrakcijom
- vaskularni tonus, na koji može da utiče ukočenost ili blokada krvnih sudova
- otkucaji srca.
Varijacije u jednom ili više ovih faktora mogu da budu uzrok nižeg krvnog pritiska. Na primer, pacijent koji pati od srčane insuficijencije i niskog sistolnog volumena može da primeti snižavanje krvnog pritiska. Aritmije takođe mogu da izazovu pad krvnog pritiska.
Kada nizak pritisak treba da nas zabrine?
Vrednosti krvnog pritiska variraju ne samo tokom dana, u zavisnosti od aktivnosti koje se obavljaju, već i leti, zbog velikih vrućina. U većini slučajeva, ove varijacije su normalne. Međutim, ako hipotenzija ima veze sa drugim simptomima kao što su vrtoglavica, slabost, nesvestica… obavezno treba otići na lekarski pregled.
Kako održavati krvni pritisak u normlanim vrednostima?
Kako bi se vrednosti krvnog pritiska održavale normalnim tokom leta, trebalo bi poštovati savete lekara:
- unosite dovoljno vode kako biste nadoknadili tečnost izgubljenu znojenjem. Voda treba ne treba da bude ledena
- kvasite zglobove i slepoočnice kada je vruće kako bi se ponovo aktivirali nervni refleksi koji dovode do podizanja pritiska;
- nosite laganu odeću od prozračnih tkanina (pamuk, lan, svila…)
- popite kafu, koja zahvaljujući vazokonstriktivnom delovanju pomaže u podizanju krvnog pritiska, ali nemojte da preterejuete, jer brojna istraživanja pokazala su da kofein iz kave ne utiče bitno na povišenje krvnog pritiska kada je on nizak. Takođe, kofein podstiče izlučivanje tečnosti iz organizma pa zapravo dovodi do kontraefekta.
- izbegavajte alkohol
- po potrebi i po uputstvu lekara uzimajte suplemente mineralnih soli kao što su magnezijum i kalijum, koji su neophodni za pravilno funkcionisanje organizma.
- tokom velikih vrućina uravnotežite obroke, klonite se dijeta i prejedanja jer nepravilan unos hrane usporava dotok krvi pa ćete se osećati još umornije i nedostajaće energije za normalno funkcionisanje. Zbog toga se preporučuju više manjih obroka tokom dana.
- jedite više supica i dodatno solite hranu (ali umereno) kako biste podstakli žeđ
- jedite voće koje sadrži dosta vode, kao što su lubenice i dinje jer se tako reguliše cirkulacija i ublažavaju problemi
- pojačajte unos namirnica koje su bogate vitaminima B grupe, naročito B12, te vitaminom C, kalcijumom, gvožđem, belančevinama – preporučuju se zeleno lisnato povrće, pomorandže, banane, brokuli, cvekla, celer, krompir i suvo voće
- budite aktivniji – vežbanje može da pomogne da dovedete pritisak u ravnotežu, ali ništa ne treba naglo započinjati kako se ne bi izazvao suprotni efekt. Preporučuju se vežbe poput brzog hodanja, laganog trčanja, plivanja, umerene vožnje bicikla ili rolera, i to u ranim jutarnjim satim ili u predvečerje, kada sunce nije jako. Ovaj savet važi samo za osobe koje se zaista osećaju dobro.
Hvala na odličnom savjetu