Vrtoglavica ne mora uvek da bude posledica bolesti. Uviđa se da su vrtoglavice sve češće posledica sedelačkog načina života i slabe kondicije. Sedeći način života i fizička neaktivnost uzroci su ubrzanog starenja tela i faktori rizika za nastanak raznih bolesti metabolizma i poremećaja cirkulacije. Osteoporoza i mišićna slabost udružene sa fizičkom neaktivnošću imaju bitnu ulogu u nastanku vrtoglavica.
Plitko dišemo, ubrzano starimo
Nedostatak fizičke aktivnosti umanjuje aktivnost grudnog koša usled čega plitko dišemo i slabimo funkciju pluća. Kad duboko dišemo širi se grudni koš i poboljšava razmena gasova u plućima. Fizička neaktivnost je glavni faktor rizika za niz poremećaja povezanih sa starenjem. Lekari navode da sedelački način života može ubrzati proces starenja.
Vrtoglavica i nagli pad pritiska
Vrtoglavice su čest pratilac starosti i nezgodnih padova koji mogu da dovedu do ozbiljnih povreda. Nedostatak fizičke aktivnosti čest je uzrok ortostatske hipotenzije, to jest naglog pada krvnog pritiska pri promeni položaja tela i vrtoglavica kod osoba koje retko praktikuju fizičko vežbanje i sede tokom većeg dela dana.
Kod ortostatske hipotenzije prilikom uspravljanja tela, oko 500 do 1.000 ml krvi, pod silom zemljine teže “silazi” u noge i neke trbušne organe, objašnjavaju doktori. Tokom ortostatske hipotenzije u roku od tri minuta, prilikom uspravljanja iz sedećeg ili ležećeg položaja, dolazi do pada gornjeg pritiska za 20 mmHg, i donjeg za 10 mmHg.
Uglavnom bez simptoma
Ortostatska hipotenzija poznata je i kao posturalna hipotenzija, je pad krvnog pritiska uzrokovan promenom položaja tela. U velikoj većini ovo stanje ne prate neki jasni simptomi, ali moguće je nekada da osoba oseti vrtoglavicu, mučninu, slabost, jako lupanje srca. Stanje može biti praćeno i smetnjama sa vidom, konfuzijom, obilnim znojenjem, mišićnom slabošću, nedostatkom daha.
Ortostatska hipotenzija je čest poremećaj u starijoj populaciji, pretpostavlja se da pogađa najmanje 10 do 30 odsto starijih osoba. Kod osoba koje su slabo pokretne krv „pada“ u noge. Prilikom ustajanja dolazi do sistemskog pada krvnog pritiska jer manje krvi dospeva do srca. Kardiolozi navode da sva stanja, koja dovode do promene u volumenu cirkulišuće krvi/tečnosti mogu izazvati ovaj problem.
Zašto najčešće dolazi do vrtoglavica?
Najčešći uzrok vrtoglavica i ovog pada krvnog pritiska kod zdravih osoba je nedovoljan unos tečnosti i/ili hrane. Stanje može biti i posledica povišene telesne temperature, povraćanja, pojačanog znojenja, prekomerne konzumacije alkohola, nepovoljnih vremenskih uslova, na primer, izrazito visokih temperatura vazduha.
U nekim slučajevima ortostatska hipotenzija je uzrok srčanih tegoba, kao što su usporen rad srca i nizak puls, strukturno ili funkcionalno oštećenje srčanih zalistaka. Nagli pad krvnog pritiska može biti praćen i problemima sa štitastom žlezdom, nadbubrežnom insuficijencijencijom, niskim ili visokim nivoom glukoze u krvi. Neki osnovni poremećaji nervnog sistema povećavaju rizik od ortostatske hipotenzije, kao što su: Parkinsonova bolest, višestruka atrofija sistema, demencija, amiloidoza.
Najbolje je piti vodu
Lekovi koji se koriste u terapiji visokog krvnog pritiska, anksioznosti, depresije i erektilne disfunkcije mogu da izazovu ortostatsku hipotenziju. To su uglavnom beta blokatori, blokatori kalcijumovih kanala, inhibitori enzima koji konvertuje angiotenzin, nitrati, diuretici.
U slučaju da je nagli pad krvnog pritiska posledica dehidracije najbolje je konzumirati vodu. Savet je da sednemo ili legnemo kada osetimo vrtoglavicu. Osobama koje imaju prateće bolesti savetuje se redovna primena lekova, a svima dovoljan unos tečnosti. Preporuka je i da se u sedećem položaju ne prekrštaju noge i da polako ustajemo.
Svaki dan u kratku šetnju
Redovna fizička aktivnost je način na koji možemo da ojačamo kosti i mišiće i na taj način u starijem životnom dobu sprečimo vrtoglavice, nesvestice i padove.
Dokazano je da neaktivnost dovodi do smanjenja gustine kostiju, neuroloških komplikacija. Bitno je da fizičku aktivnost bude prilagođena jedinstvenim potrebama svake osobe. Stručnjaci kažu da je dovoljno da svakog dana hodamo barem nekoliko minuta.
Ovde su navedeni uglavnom blaži oblici vrtoglavice. Meni su se desile teži uzroci,prvi put, jaka vrtoglavica, jedva sam hodao i počela je mučnina. Uzrok, moždana ishemija tj. zastoj krvi u mozgu. Veoma opasno stanje po život. Nešto kasnije, ponovo jaka vrtoglavica, ali ovog puta zbog kristala u srednem uhu koji su“ispali iz ležišta“ i gubio sam orijentaciju. Isto teško stanje, samo ovog puta nije opasno po život. Oba stanja su zahtevala dug oporavak i veoma neprijatan osećaj.