Mislili su da je samo loše varenje, a simptomi su ličili na srčani problem: Ovo stanje pogađa mnoge

Funkcionalna dispepsija predstavlja oblik hroničnih smetnji sa varenjem koje se javljaju uprkos tome što pregledi i dijagnostičke procedure ne otkrivaju jasan organski uzrok. Osobe koje pate od ovog poremećaja često imaju bolove u želucu, osećaj punoće nakon jela, nadimanje i neprijatnost u gornjem delu stomaka.

Funkcionalna dispepsija: Hronične tegobe sa varenjem bez jasnog uzroka

Lekar može da postavi dijagnozu funkcionalne dispepsije kada su simptomi prisutni duže vreme, a pritom nisu pronađene bolesti poput čira na želucu, gastroezofagealne refluksne bolesti (GERB) ili drugih strukturnih poremećaja digestivnog sistema.

Iako postoji više mogućnosti lečenja, ne postoji jedinstvena terapija koja podjednako dobro deluje kod svih pacijenata. Zbog toga je često potrebno kombinovati različite pristupe i prilagoditi terapiju individualnim potrebama.

Šta je funkcionalna dispepsija?

Dispepsija je medicinski izraz za loše varenje, odnosno skup simptoma koji se javljaju tokom ili nakon obroka. Kada se za ove tegobe ne pronađe jasan fizički uzrok, govori se o funkcionalnoj dispepsiji.

Najčešći simptomi uključuju peckanje ili bol u predelu želuca, osećaj preterane punoće nakon obroka i nadimanje. Ove tegobe mogu da podsećaju na simptome čira na želucu ili GERB-a, ali se kod velikog broja pacijenata nakon detaljnih pregleda ne potvrđuje nijedna od ovih bolesti. Savremena medicina funkcionalnu dispepsiju posmatra kao poremećaj funkcije digestivnog sistema, a ne kao bolest koja nastaje zbog vidljivog oštećenja organa.

Vrtoglavica i neurološki simptomi povezani sa poremećajem varenja

Iako vrtoglavica nije među osnovnim simptomima funkcionalne dispepsije, mnogi pacijenti prijavljuju osećaj nestabilnosti, omaglice, malaksalosti ili moždane magle. Razlog za to može da bude složena povezanost između mozga i digestivnog sistema, poznata kao osovina creva-mozak. Kada je nervni sistem preosetljiv, signali koji dolaze iz digestivnog trakta mogu da utiču na autonomni nervni sistem i da izazovu simptome koji prevazilaze sam stomak.

Kod nekih osoba mogu da se jave:

• vrtoglavica nakon obroka
• osećaj nesvestice ili slabosti
• poremećaji koncentracije
• glavobolje
• pojačana anksioznost
• osećaj unutrašnje napetosti.

Posebno je važno obratiti pažnju na vrtoglavicu koja je praćena neurološkim simptomima kao što su slabost jedne strane tela, poremećaj govora, duple slike ili gubitak ravnoteže, jer takvi simptomi mogu da ukazuju na neurološka oboljenja koja zahtevaju hitnu medicinsku procenu.

Moguća povezanost sa kardiološkim tegobama

Digestivni sistem i srce povezani su putem autonomnog nervnog sistema, zbog čega problemi sa varenjem ponekad mogu da izazovu simptome koji podsećaju na srčane smetnje.

Neki pacijenti sa funkcionalnom dispepsijom prijavljuju:

• lupanje srca (palpitacije)
• ubrzan rad srca nakon obroka
• osećaj preskakanja srca
• nelagodnost ili pritisak u grudima
• vrtoglavicu praćenu ubrzanim pulsom.

Iako ove tegobe često nastaju kao posledica autonomnih reakcija organizma, stresa ili nadimanja koje povećava pritisak u trbušnoj duplji, važno je naglasiti da bol u grudima, izražena vrtoglavica, gušenje ili gubitak svesti mogu da budu znak kardiološkog problema i zahtevaju pregled lekara.

Lečenje funkcionalne dispepsije

Ukoliko se otkrije određeni uzrok, poput bakterijske infekcije ili poremećaja pokretljivosti digestivnog sistema, on se najpre leči. Međutim, kod velikog broja pacijenata to nije dovoljno da bi simptomi potpuno nestali.

Zbog toga se terapija najčešće zasniva na kombinaciji više pristupa. U zavisnosti od nalaza i simptoma, lekar može da preporuči sledeće medikamente:

• antibiotike
• prokinetike za poboljšanje pokretljivosti digestivnog sistema
• inhibitore protonske pumpe (IPP) ili H2 blokatore za smanjenje lučenja kiseline
• male doze tricikličnih antidepresiva radi smanjenja preosetljivosti nervnog sistema.

Pomoć mogu da pruže i:

• preparati na bazi nane i kima
• biljne kombinacije
• tehnike relaksacije, meditacija i joga
• psihoterapija
• eliminacione dijete radi prepoznavanja problematičnih namirnica
• akupunktura.

Prognoza i život sa funkcionalnom dispepsijom

Kod većine ljudi funkcionalna dispepsija predstavlja hronično stanje sa periodima pogoršanja i poboljšanja. Pronalaženje odgovarajuće kombinacije terapije, ishrane i životnih navika često zahteva vreme i strpljenje.

Iako simptomi mogu značajno da utiču na kvalitet života i ponekad da budu povezani sa vrtoglavicom, autonomnim nervnim disbalansom, neurološkim manifestacijama i osećajem srčanih tegoba, funkcionalna dispepsija sama po sebi uglavnom ne dovodi do ozbiljnog oštećenja organa.

Kada se treba javiti lekaru?

Neophodno je potražiti medicinsku pomoć ukoliko simptomi do sada nisu ispitivani, tegobe postanu izraženije ili promene karakter, često dolazi do povraćanja, evidentan je nenameran gubitak telesne težine, vrtoglavica postane intenzivna ili se javlja uz nesvesticu. Takođe, i ako

postoje neurološki simptomi poput poremećaja govora, slabosti ekstremiteta ili poremećaja vida ili se jave bol u grudima, gušenje ili izražene palpitacije.

Takvi simptomi mogu da ukazuju na neurološke, kardiološke ili druge ozbiljne zdravstvene probleme koji zahtevaju hitnu dijagnostiku i lečenje.

(eKlinika.rs)