Išihara test (za daltoniste) koristi slike tačaka u mnogo boja – ako boju vidimo ispravno, uočićemo broj ili neki drugi oblik na svakoj slici Foto Shutterstock
Daltonizam je smanjena sposobnost da se vidi boja ili razlike u boji. „Deficijencija vida u boji” bi mogao da bude bolji naziv. Kako god je nazvali, ova očna mana češća je kod muškaraca nego kod žena. Otprilike 1 od 12 muškaraca je daltonista, dok kod žena 1 od 200 ima ovaj problem.
Oni koji imaju najčešću vrstu daltonizma ne mogu da razlikuju neke nijanse crvene i zelene. Drugi ne razlikuju određene nijanse plave i žute. I jedan i drugi tip mogu da budu blag, umeren ili težak.
Mrežnjača je sloj na zadnjem delu očne jabučice koji je osetljiv na svetlost. Ima dve vrste ćelija: štapiće i čunjići . Štapići su aktivni pri slabom svetlu, a čunjići reaguju na jače svetlo. I jedni i drugi reaguju na boje. Njihovi signali prolaze kroz optički nerv do mozga, gde se kombinuju da bi napravili sve boje duge. Oko 12 odsto žena ima dodatnu vrstu čunjića koja im omogućava da vide 100 puta više boja od drugih ljudi.
Ako je neko daltonista, to znači da postoji problem sa najmanje jednom vrstom čunjića. Ti čunjići ili mogu da nedostaju ili ne mogu da prepoznaju određenu boju. Na primer, neki čunjići mogu imati defektno genetičko kodiranje za određene supstance osetljive na boju. U svakom slučaju, oni mozgu ne mogu da pošalju prave informacije. Pošto čunjići takođe pomažu da vidimo fine detalje onoga što gledamo, zbog daltonizma bi takođe mogli i malo manje oštro da vidimo.
Većina ljudi koji imaju daltonizam s njim su rođeni. To je zato što ova očna mana obično počinje s genima koje dobijamo od svojih roditelja. Ti geni ne daju našem organizmu prava uputstva o tome kako da napravi plave, crvene i zelene pigmente za svoje čunjiće. Bez pigmenata, čunjići ne mogu da prepoznaju boje.
Daltonizam može da se pojavi i kod osoba koje nisu rođeni s njim. Do njega mogu da dovedu određene očne bolesti, a može da se pojavi i zajedno sa leukemijom, Parkinsonovom bolešću, Alchajmerovom bolešću, anemijom srpastih ćelija ili poremećajem povezanim sa upotrebom alkohola.
Određeni lekovi – uključujući neke koji leče srčana oboljenja, visok krvni pritisak, erektilnu disfunkciju, nervne bolesti ili emocionalne poremećaje – mogu imati daltonizam kao nuspojavu. Daltonizam takođe može nastati usled rada sa hemikalijama kao što su đubriva ili rastvarači. Iako uzimanje određenih lekova ili rad sa određenim hemikalijama mogu izazvati sekundarnu deficijenciju vida u boji, ovo je veoma neuobičajeno.
Ako je vaše dete daltonista, možda to nećete znati dok ne počne da uči nazive boja. Ili možda može da mu bude teško u školi sa testovima ili domaćim zadacima za koje se koriste materijali označeni bojama. Dečji vid na prepoznavanje boja trebalo bi da testiramo oko 4 godine. Ako daltonizam postoji u vašoj porodici, dete treba da pregleda i testira očni lekar.
Glavni način da se utvrdi da li je neko slep za boje je test vida za raspoznavanje boja (Ishihara test ili test za daltoniste). Ovaj test koristi slike tačaka u mnogo boja. Ako boju vidimo ispravno, uočićemo broj ili neki drugi oblik na svakoj slici. Ako je neko daltonista, to neće moći. Test možete da dobijete i da ga sami koristite, ali očni lekar to može bolje da uradi.
Aplikacije za mobilni telefon ili tablet mogu da vam kažu koje je boje nešto. Snimite fotografiju, a kada dodirnete mesto na slici, aplikacija vam kaže koje je boje. Neke aplikacije mogu čak da prepoznaju nijanse boja. Ako ste crveno-zeleni daltonista, specijalna sočiva mogu da vam omoguće da jasnije vidite boje, iako je njihova efikasnost veoma sporna. Na primer, specijalna sočiva za korekciju nedostatka boje nisu dozvoljena za pilote.
Ako ste daltonisti, zamolite nekoga da vam pomogne da na vašu odeću stavite etikete sa nazivom boje, tako da možete da izaberete stvari koje se slažu. Uredite svoj ormar tako da odeća koju možete da uparite visi jedna uz drugu. Isto tako, možete da zapamtite redosled boja u raznim objektima, kao recimo na semaforu.
Ako je daltonizam počeo zbog bolesti ili je nuspojava lekova, možda po tom pitanju nešto može da se uradi. Na primer, lekar možda može da propiše drugi lek. Ali glavna vrsta daltonizma, tip koji se nasleđuje od roditelja, ne može da se ispravi.
Naučnici traže načine da leče vrstu daltonizma koja se nasleđuje preko gena tako što će pomoći da čunjići bolje rade. Testovi na životinjama obećavaju, a testovi na ljudima, odnosno klinička ispitivanja su u toku.