Postoperativna hemoterapija, poznatom kao adjuvantna hemoterapija, primenjuje se kao standardni tretman nakon operacije lokalno uznapredovalog kolorektalnog karcinoma, koji je zahvatio lokalno tkivo, ali se nije proširio na udaljena tkiva. Uprkos svojim prednostima, ovaj standardni tretman dovodi se u vezu sa recidivom bolesti kod 20 do 30 odsto pacijenata sa kolorektalnim karcinomom.
Neoadjuvantna hemoterapija za 28 odsto smanjuje recidiv kolorektalnog karcinoma
Novo istraživanje faze 3 ispitalo je da li je primanje hemoterapije pre i posle operacije bilo efikasnije od same hemoterapije nakon operacije. Studija je otkrila da je ovaj pristup, odnosno primena neoadjuvantne hemoterapije, bio bezbedan i efikasniji, smanjujući veličinu ili širenje tumora i sprečavajući recidiv bolesti više od standardne adjuvantne hemoterapije. Nedavna studija objavljena u Journal of Clinical Oncology pokazala je da je 6 nedelja neoadjuvantne hemoterapije, što je tretman koji se daje pre operacije, pored standardne adjuvantne hemoterapije, koja se daje nakon operacije, rezultiralo smanjenjem od 28 procenata recidiva bolesti kod pacijenata sa lokalno uznapredovalim kolorektalnim karcinomom nego kad se primenjuje samo adjuvantna hemoterapija. Štaviše, neoadjuvantna hemoterapija je dovela do značajne regresije tumora i bila je povezana sa sličnim nuspojavama – onim koje se normalno primećuju nakon adjuvantne hemoterapije. Ovi rezultati ukazuju da bi neoadjuvantna hemoterapija mogla da bude pogodna za lečenje osoba sa lokalno uznapredovalim kolorektalnim karcinomom.
Šta je adjuvantna, a šta neoadjuvantna hemoterapija?
Prva i osnovna razlika između adjuvantne i neoadjuvantne hemoterapije je u tome što se adjuvantna hemoterapija daje posle operacije karcinoma, dok se neoadjuvantna primenjuje pre tretmana lečenja raka. Adjuvantna terapija često se koristi nakon primarnih tretmana, kao što je operacija, kako bi se smanjila mogućnost da se karcinom ponovo vrati. Čak i ako je operacija bila uspešna u uklanjanju svih vidljivih karcinoma, mikroskopski delovi raka ponekad ostaju i ne mogu se otkriti trenutnim metodama. Terapija, koja se daje pre glavnog lečenja, naziva se neoadjuvantna terapija. Ova vrsta terapije takođe može da smanji šansu da se rak vrati, a često se koristi kako bi primarni tretman – kao što je operacija ili tretman zračenjem – bio lakši ili efikasniji. Adjuvantna ili neoadjuvantna terapija može da izazove značajne neželjene efekte i ovi tretmani nisu efikasni za sve.
Kada pacijent dobije terapiju protiv raka, lekar može da preporuči naknadni tretman, koji se često naziva adjuvantna terapija. Adjuvantna terapija, koja se ponekad naziva i pomoćna terapija, cilja na ćelije raka koje primarni tretman, na primer operacija, nije uništio. Ova terapija često znači da je potrebno više vremena provedenog u lečenju raka, ali smanjuje šanse da se taj karcinom ponovo razvije. Obično se koristi kao pomoćna terapiju za rak dojke, rak debelog creva i karcinom pluća.
Neoadjuvantna ili preoperativna hemoterapija je tok lečenja raka koji lekari obično koriste pre operacije. Ovaj tretman pomaže u smanjenju kanceroznih tumora kako bi se lakše uklonili. Neoadjuvantna hemoterapija takođe može da ubije kancerogeno tkivo, koje još nije vidljivo na testovima. Lekari je često koriste kao merilo da vide kako rak može da reaguje na određeni lek. Ako rak ne reaguje na taj lek, lekari će koristiti druge lekove za lečenje.
Primena neoadjuvantne hemoterapije mogla bi da spasi hiljade života
Autor studije, profesor dr Matthew Seymour, onkolog sa University of Leeds ističe da je „posebno ohrabrujuće to što je otkriveno da su pacijenti, koji su imali hemoterapiju pre operacije, imali manje hirurških komplikacija“.
– Vreme je sve kada je u pitanju lečenje raka debelog creva. Jednostavan čin uvođenja hemoterapije, davanja pre umesto posle operacije, donosi neke izvanredne rezultate. Sprovođenje hemoterapije pre operacije moglo bi da spreči ponovne pojave raka bez potrebe za skupim novim lekovima ili tehnologijama. Ukoliko bi ovaj tretman počeo sve više da se koristi širom sveta, uključujući i zemlje sa niskim i srednjim prihodima, to bi moglo da transformiše brigu o raku i spasi hiljade života – naglašava profesor dr Seymour.
Preoperativna hemoterapija ima svoje prednosti, ali i mane
Rak debelog creva je treći najčešće dijagnostikovan rak u svetu, sa oko 1,9 miliona novih slučajeva dijagnostikovanih 2020. godine. Standardni tretman lokalno uznapredovalog kolorektalnog karcinoma, koji se još nije proširio na udaljena tkiva uključuje operaciju, ako je izvodljivo, praćenu hemoterapijom. Adjuvantna hemoterapija, koja uključuje sekundarno lečenje nakon operacije, može da smanji šanse za ponavljanje kolorektalnog karcinoma.
Međutim, oko 20 do 30 odsto pacijenata sa kolorektalnim karcinomom izloženo je riziku od recidiva čak i nakon adjuvantne hemoterapije. Pokazalo se da započinjanje hemoterapije pre operacije, odnosno neoadjuvantne hemoterapije, poboljšava ishode, kao što je preživljavanje bez progresije i ukupno preživljavanje, kod drugih karcinoma gastrointestinalnog trakta.
Neoadjuvantna hemoterapija može da pomogne u smanjenju veličine i stadijuma tumora, što olakšava hirurško uklanjanje tumora. Štaviše, neoadjuvantna hemoterapija može da smanji rizik od osipanja tumorskih ćelija tokom operacije i, samim tim, širenja tumora na udaljena mesta. Započinjanje hemoterapije pre operacije takođe može da pomogne u smanjenju rizika od metastaza nakon operacije. Međutim, postoje zabrinutosti u vezi sa upotrebom neoadjuvantne hemoterapije. Na primer, toksični neželjeni efekti usled neoadjuvantne hemoterapije mogu da učine pacijenta nesposobnim za operaciju. Pored toga, neoadjuvantna hemoterapija može dovesti do progresije hemorezistentnih tumora.
