Kada je reč o pušenju cigareta, statistika pokazuje da u Srbiji skoro 32 odsto stanovnika puši, najviše osobe uzrasta od 45 do 54 godine (41,3 odsto). Svakodnevno puši 27,1 odsto stanovništva starosti 15 godina i više, dok 15,8 odsto svakodnevno puši 20 i više cigareta na dan, pokazuju poslednji rezultati.
Starije osobe obično imaju značajno duži pušački staž, a podaci iz pojedinih istraživanja pokazuju da su manje svesne štetnosti duvana, odnosno skloniji su potcenjivanju rizika pušenja. Neke od barijera za prestanak pušenja kod starijih su i veći stepen nikotinske zavisnosti, stres i socijalna izolacija sa kojom se suočavaju neke starije osobe. Ipak, istraživanja pokazuju da uprkos tome što osobe starije od 60 godina ređe pokušavaju da prestanu da puše, one istovremeno imaju veću verovatnoću da pokušaj odvikavanja bude uspešan.
– Nikotin iz cigareta povećava lučenje dopamina u mozgu, što dovodi do poboljšanja raspoloženja i osećaja sreće. Na žalost, uz dopamin se povećava i lučenje adrenalina, a on povećava krvni pritisak. Iako je osoba smirena i zadovoljna, telo je zapravo pod velikim stresom. Pored toga, mozak se navikava na tu količinu nikotina, i nastaje zavisnost. Cigarete sadrže i veliki broj drugih otrovnih supstanci, a mnoge od njih su kancerogene – povećavaju mogućnost nastanka različitih tumora – objašnjava za portal eKlinika mr ph. spec. Sonja Stojiljković, farmaceut.
Povodom Nacionalnog dana bez duvanskog dima, koji se obeležava svake godine 31. januara, farmaceuti poručuju da se uspešnost prestanka pušenja povećava šest puta kada u proces uključite zdravstvenog profesionalca.
– Farmaceuti su najdostupniji zdravstveni radnici, a apoteke pravo mesto gde građani mogu da dobiju savet i podršku ukoliko žele da prestanu sa pušenjem. Zajedno sa farmaceutom građani mogu da naprave plan kako da to izvedu. Farmaceuti imaju i alate koji na ovom putu mogu pomoći. To su zamene za nikotin u obliku žvaka ili flastera, kao i tablete koje se mogu izdati bez lekarskog recepta – ističe Stoiljković.
Za početak nakon 20 minuta, dolazi do smanjenja krvnog pritiska, već nakon 24 sata, počinje smanjivanje rizika od srčanog udara. Nakon godinu dana, rizik od kardiovaskularnih događaja se smanjuje za 50 odsto, a za pet godina, rizik od infarkta miokarda je isti kao kod nepušača. Deset godina nakon prestanka pušenja, rizici umiranja od kancera pluća, bubrega, pankreasa, grla i usta su značajno manji.
– Nije lako prestati sa pušenjem. To nije samo navika, nego psihička zavisnost. Šanse za uspešnost su mnogo veće uz podršku porodice, prijatelja i zdravstvenih radnika. I farmaceut je tu da pomogne. Povećajte svoju šansu ove godine i potražite pomoć od svog farmaceuta – poručuje Stoiljković.