Rak dobija sve više ljudi od 30 i 40 godina, a izgledi za pobedu u borbi protiv ove smrtonosne bolesti mogu biti i dobri i loši, kažu stručnjaci. Iako se u nekim zemljama beleži pad stope smrtnosti od raka, uglavnom zbog napretka u ranom otkrivanju i lečenju karcinoma, ipak, 10 miliona ljudi širom sveta izgubilo je bitku za život 2020. godine. Prema proceni American Cancer Society, tokom poslednje tri godine, i to godine covid 19 pandemije, rak je ostao vodeći uzrok smrti u svetu.
Rak se prvo prepoznaje po fizičkim simptomima
Simptomi karcinoma mogu da imitiraju znake mnogih dr8ugih bolesti, pa ih je zbog toga teško razlikovati, kažu stručnjaci. Među najčešćim simptomima su neobjašnjiv gubitak ili dobijanje na težini, otok ili kvržice u preponama, vratu, stomaku ili ispod pazuha, povišena telesna temperatura i noćno znojenje… Takođe, National Cancer Institute podseća da bešika, creva, koža i neurološki problemi mogu da budu znak kacinoma, kao i promene u sluhu i vidu, napadi glavobolje i krvarenje ili modrice koje se javljaju bez razloga.
– Pacijentima savetujemo da, ako imaju simptome, koji se ne poboljšaju nakon nekoliko nedelja, treba da posete lekara. Međutim, to uopšte ne znači da će dijagnoza odmah biti karcinom – ističe dr Arif Kamal iz American Cancer Society.
Statistika pokazuje da sve više mladih ljudi dobija rak
Umesto da se čeka da se pojave simptomi, stručnjaci naglašavaju da je ključ za sprečavanje raka prevencija, zajedno sa skriningom za otkrivanje bolesti u ranim fazama. Međutim, i to je kritično, kažu stručnjaci, jer su novi slučajevi raka u porastu širom sveta. Iznenađujući broj novih dijagnoza je kod ljudi mlađih od 50 godina, pokazali su poslednji podaci istraživanja na Harvard University iz 2022. godine.
Slučajevi raka dojke, debelog creva, jednjaka, žučne kese, bubrega, jetre, pankreasa, prostate, želuca i štitne žlezde u porastu su kod ljudi koji imaju, 50, 40 godina, pa čak i kod tridesetogodišnjaka.
– To je neobično za bolest, koja se obično javlja kod ljudi starijih preko 60 godina, jer rak se generalno smatra stanjem koje se dovodi u vezu sa godinama – navodi dr Kamal i podseća da starije ćelije decenijama doživljavaju habanje, trošenje zbog toksina iz životne sredine i nezdravog načina života, što ih čini glavnim kandidatima za kancerogenu mutaciju.
Borba protiv karcinoma treba da počne već u dvadesetim godinama
– Verovali smo da je potrebno vreme da se to dogodi, ali ako neko ima 35 godina kada dobije rak, pitanje je „šta se uopšte moglo dogoditi?“ – kaže dr Kamal.
Na to pitanje niko ne zna tačan odgovor, ali pušenje, konzumacija alkohola, zagađen vazduh, gojaznost, nedostatak fizičke aktivnosti i ishrana, koja ne sadrži dovoljno voća i povrća, ključni su faktori rizika za rak, navodi Svetskoj zdravstvenoj organizaciji. Takođe, to su i potencijalni krivci za pojavu karcinoma u ranoj životnoj dobi, smatraju istraživači sa Harvard University.
Povećana potrošnja visoko obrađene ili brze hrane, zajedno sa promenama u načinu života, životnoj sredini i drugim faktorima, svi zajedno mogu da doprinesu promenama u izloženosti ljudi riziku od tumora.
– Kad neko konstantno jede prženo, hrskavo, roštilj ili prerađeno meso kao glavnu hranu, ne treba da prođe 65 godina pa da se razvije karcinom, već se za oko 20 godina pojave simptomi raka želuca i debelog creva, čak i u mladosti – naglašava dr Kamal i apeluje da borba protiv smrtnosne bolesti treba da počne već u dvadesetim godinama života.
Važno je da se zna porodična zdravstvena istorija
Mnogi od najčešćih karcinoma, kao što su rak dojke, karcinom creva, rak želudac i rak prostate su genetski zasnovani što znači da, ako dijagnozu ima bliski rođak, možda ste i vi nasledili i predispoziciju za razvoj tog karcinoma. Zbog toga je važno da se zna porodična anamneza.
– Prosečan čovek zapravo ne zna nivo granularnosti koji može da bude od pomoći u otkrivanju rizika od karcinoma. Kada razgovaram sa pacijentima, oni kažu da je, na primer, baka imala rak. Postoje dva pitanja koja želim da znam – u kojoj dobi je njoj dijagnostikovan rak i koja je to specifična vrsta raka? Moram da znam da li je imala rak tokom 30-ih godina ili ga je dobila posle 60. godine, jer upravo taj podatak određuje nivo rizika svake osobe. Nažalost, mnogi ne znaju taj podatak – navodi dr Kamal.
Svaki podatak o bolesti rođaka važan je za personalizovani plan lečenja
Isto važi i za vrstu karcinoma, kaže dr Kamal. Ljudi često kažu da je baka imala rak kostiju. Multipli mijelom i osteosarkom su karcinomi kostiju, ali su oba relativno retka. Tako da ne mislim da je baka imala rak kostiju. Mislim da je baka imala još jedan rak, koji je bio primaran i proširio se na kosti. I to je važno da se zna – naglašava dr Kamal i dodaje da je sledeći važan podatak za lekara šta se na kraju dogodilo sa tim rođakom – da li je rak bio agresivan i kakav je bio odgovor na lečenje.
– Ako čujem da je mami ili baki dijagnostikovan rak dojke u 40. godini i da je preminula u 41. godini, onda znam da je rak bio veoma agresivan i to menja percepciju lekara što se tiče rizika pacijenta. Tada mogu da se dodaju testove koji nisu u smernicama u odnosu na godine pacijenta. Smernice za skrining raka zasnovane su na procenama na nivou populacije, a ne na individualnom riziku – istakao je dr Kamal i dodao da ako se rak, ili druga stanja kao što su bolesti srca, dijabetes, Alchajmerova bolest ili čak migrene, javljaju u porodici, pacijent postaje poseban slučaj i potreban mu je personalizovani plan lečenja.
Ako niko u porodici nije imao rak, ne znači da vi nećete da ga dobijete
Ako u porodici nije bilo bolesnih od karcinoma, to svakako smanjuje rizik – ali ga ne eliminiše. Zdrava ishrana smanjuje rizik od oboljevanja, baš kao i fizička aktivnost, dovoljno sna, ograničavanje konzumacije alkohola, kao i prestanak pušenja. Zaštita od sunca je takođe ključna, jer štetni ultraljubičasti zraci oštećuju DNK u ćelijama kože i glavni su faktor rizika za pojavu melanoma. Međutim, rak kože, kaže dr Kamal, može se razvije javiti čak i tamo gde sunce ne dopire do nje:
– Došlo je do porasta melanoma koji se pojavljuje na područjima koja nisu izložena suncu, kao što su pazuh, genitalna oblast i između prstiju. Zato je važno da jednom godišnje kod dermatologa proverite celo telo. Takođe, posetite dermatologa ako imate svrab, krvarenje ili vidite mladež koji izgleda kao „ružno pače“ i izdvaja se od ostalih tačaka na vašem telu. I, vakcinišite se. Vakcinama čovek može da se zaštiti od raka grlića materice, raka jetre, kao i od melanoma.
Skining pregledi su važni jer otkrivaju rak u ranoj fazi i olakšavaju lečenje
Stručnjaci podsećaju da se hepatitis B prenosi krvlju i seksualnim tečnostima i može da izazove rak jetre i cirozu – oštećenje jetre. HPV vakcina, na primer, štiti od nekoliko sojeva humanog papiloma virusa, najčešće polno prenosive infekcije. Humani papiloma virus može da izazove smrtonosni rak grlića materice, kao i rak vagine, analnog otvora i karcinom penisa. Takođe može da izazove rak u zadnjem delu grla, uključujući jezik i krajnike. Kao pozitivan primer navodi se SAD gde je od odobrenja vakcine 2006. za adolescente od 11 do 13 godina, stopa raka grlića materice opala za 87 odsto, a danas se ta vakcina može primiti do 45. godine.
Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, rak dojke je najčešći tip raka koji se dijagnostikuje širom sveta, uz karcinom pluća, kolorektalni karcinom, rak prostate, kože i želuca. Zna se da i muškarci i žene mogu da dobiju rak dojke, tako da bi i pripdanici „jačeg pola“ sa porodičnom istorijom trebalo da budu svesni rizika i simptoma, kažu stručnjaci. Znaci koji ukazuju na bolest su bol, crvenilo ili iritacija, pojava rupica, zadebljanja ili otoka bilo kog dela dojke. Nove kvržice, bilo u dojci ili pazuhu, bilo kakvo uvlačenje bradavice i iscedak iz bradavica, osim majčinog mleka, takođe su zabrinjavajući simptomi.
