Žene su u 10 puta većem riziku da se suoče sa disfunkcijom štitne žlezde Foto: Shutterstock
Poremećaj rada štitne žlezde mnogo češće se sreće kod žena nego kod muškaraca, a rizik da obole od neke tireoidne bolesti je 10 puta veći. Štitna žlezda ima značajan uticaj na telo jer proizvodi hormone koji pomažu u regulisanju mnogih telesnih funkcija. Zbog toga je važno da žene budu upoznate sa simptomima, koji ukazuju na disfunkciju tiroidne žlezde, kako bi se na vreme započelo lečenje, jer često se dešava da se ti znaci mešaju sa menopauzom pa se zapostavlja konkretna lekarska pomoć.
Žene su u većem riziku od problema sa štitnom žlezdom nego muškarci, a stanja koja utiču na rad ove žlezde na različite načine utiču na žene. Podaci govore da će jedna od 8 žena imati problem sa štitnom žlezdom u nekom trenutku života. Rizik za žene je oko 10 puta veći nego za muškarce. Jedan od razloga za to što su poremećaji štitne žlezde često izazvani autoimunim odgovorima, koji se dešavaju kada imuni sistem tela počne da napada sopstvene ćelije. Još uvek nije poznato šta uzrokuje ove odgovore, ali se zna da su autoimuna stanja češća kod žena nego kod muškaraca.
Drugi razlog za čeći poremećaj rada štitne žlezde kod žena je to što postoji međusobna interakcija između tiroidnih hormona i hormona koji fluktuiraju tokom menstrualnog ciklusa. Problemi sa štitnom žlezdom mogu se desiti u bilo kom trenutku, ali su posebno česti kod žena tokom i nakon menopauze, kada se nivo hormona menja. Genetika može da odigra ulogu, ali, uočeno je da problem sa tiroidnom žlezdom najčešće imaju žene koje su se upravo porodile ili one koje prolaze kroz menopauzu.
Štitna žlezda je mala žlezda u obliku leptira, koja se nalazi na dnu vrata, ispod Adamove jabučice. Proizvodi dva glavna hormona – tiroksin ili T4 i trijodtironin ili T3. Ovi hormoni održavaju konzistentan metabolizam masti i ugljenih hidrata u telu, pomažu u održavanju telesne temperature, utiču na to koliko dobro funkcioniše nervni sistem i mogu da utiču na otkucaje srca. Treći hormon, poznat kao kalcitonin, koji pomaže u kontroli nivoa kalcijuma u krvi, takođe proizvodi štitna žlezda. Nažalost, postoje brojni poremećaji koji mogu da utiču na funkciju štitne žlezde, a najčešća su 4 stanja:
Iako neki mogu da narastu do veličine kada postaju vidljivi, nodusi često ostaju neotkriveni do rutinskog medicinskog pregleda. Na sreću, većina čvorova na štitnoj žlezdi je benigna, ali je neophodna hirurška intervencija kako bi se utvrdilo da li se možda razvio rak štitaste žlezde. Procena sumnjivog čvora radi se uz pomoć testa krvi i ultrazvuka.
Kada štitna žlezda proizvodi previše hormona javlja se stanje poznato kao hipertireoza ili preaktivna štitna žlezda. Ponekad benigni čvorovi mogu da izazovu povećanje nivoa hormona. Hipertireoza ubrzava metabolizam tela, izazivajući niz simptoma – neočekivani gubitak težine, povećan osećaj glad, ubrzan ili nepravilan puls, znojenje, probleme sa raspoloženjem, kao što su povećana anksioznost ili iritacija i promene u menstrualnom ciklusu. U zavisnosti od starosti i zdravstvene istorije žene, opcije lečenja mogu da budu lekovi za smanjenje nivoa hormona ili operacija, jer neki pacijenti mogu da budu podobni za operaciju za uklanjanje cele ili dela štitne žlezde.
Kada štitna žlezda ne proizvodi dovoljno hormona dolazi do hipotireoze ili nedovoljne aktivnosti štitne žlezde. Možda neće biti uočljivih simptoma ovog stanja u ranim fazama, jer se simptomi često razvijaju sporo ili se pripisuju drugim bolestima. Na primer, mnogi pacijenti prijavljuju umor i povećanje telesne težine. Međutim, kako metabolizam nastavlja da se usporava, mogu da se pojave i drugi simptomi – zatvor, hrapav glas, slabost mišića i osetljivost na hladnoću. Lečenje hipotireoze obično uključuje uzimanje lekova za štitnu žlezdu poznatog kao levotiroksin kako bi se nivo hormona vratio u normalu.
Hašimotova bolest (Hašimoto tireoiditis, autoimuni tireoiditis ili hronični limfocitni tireoiditis) je autoimuni poremećaj koji se javlja kada ćelije imunog sistema dovode do smrti ćelija koje proizvode hormone štitne žlezde, što dovodi do hipotireoze. Iako svako može da razvije Hašimotovu bolest, ona je najčešća među ženama srednjih godina. Primarni tretman je zamena hormona štitne žlezde.