Laksativi su dostupni u slobodnoj prodaji, a zloupotreba laksativa uobičajena je kod sredovečnih i starijih odraslih osoba. Oko 20 odsto opšte populacije, 40 procenata starijih osoba koje žive u zajednici i 70 odsto stanovnika domova za stare pate od zatvora. U Velikoj Britaniji, oko 85 odsto ljudi sa opstipacijom leči se laksativima.
Studije pokazuju da upotreba laksativa može uticati na sastav crevnog mikrobioma i izazvati dugoročne promene u imunološkom odgovoru. Istraživanja takođe pokazuju da ove promene mogu povećati proizvodnju toksina povezanih sa upalom, neuralnim oštećenjem i taloženjem amiloida – biomarkera za demenciju. Dalja istraživanja o tome kako upotreba laksativa i drugih agenasa koji ometaju mikrobiom može uticati na demenciju može dovesti do poboljšanih strategija lečenja i prevencije.
Laksativi i njihova veza sa pojavom demencije
Nedavno su istraživači analizirali zdravstvene podatke kako bi videli da li je upotreba laksativa povezana sa pojavom demencije. Otkrili su da je redovna upotreba laksativa povezana sa većim rizikom od demencije svih uzroka.
– Zaključak ove studije, objavljene u Neurology, jeste da pojedinci koji koriste više laksativa, za razliku od onih koji ih koriste manje, imaju povećanu verovatnoću za razvoj demencije – izjavio je za Medical News Today (MNT) Russell Swerdlow, neurolog i ko-direktor KU Alzheimer’s Disease Research Center, koji nije bio uključen u studiju.
– Interesantno je da ljudi sa najmanje jednom bolešću povezanom sa demencijom, Parkinsonovom bolešću, češće pate od zatvora nego oni koji nemaju Parkinsonovu bolest – istakao je on.
Rizik povećan do 65 odsto
Istraživači su analizirali podatke iz UK Biobank o zdravstvenoj zaštiti 502.229 učesnika prosečne starosti od 56,5 godina. Sveukupno, 54,4 odsto bile su žene, a 3,6 procenata prijavilo je redovnu upotrebu laksativa većinu dana u nedelji tokom poslednje četiri nedelje. Tokom prosečnog vremena praćenja od 9,8 godina, 1,3 odsto učesnika koji su koristili laksative i 0,4 procenta onih koji nisu razvilo je demenciju.
Nakon prilagođavanja demografskim faktorima, zaključili su da upotreba laksativa povećava rizik od demencije svih uzroka i rizik od vaskularne demencije za 51 i 65 odsto.
Dalje su otkrili da se rizik od demencije povećava zajedno sa brojem vrsta laksativa koji se redovno koriste. Rizik od demencije svih uzroka povećan je za 28 odsto kod onih koji koriste jednu vrstu laksativa i 90 procenata za one koji koriste dva ili više laksativa, za razliku od onih koji ih ne koriste.
Laksativi ne povećavaju rizik za Alchajmerovu bolest
Naučnici su, međutim, primetili da upotreba laksativa nije povezana sa povećanim rizikom za Alchajmerovu bolest, što čini 60-70 odsto slučajeva demencije.
– Nalazi ove studije navode da redovna upotreba laksativa, čak i bez kratkotrajnih teških neželjenih efekata, može imati potencijalni dugoročni rizik od demencije, posebno kada su u pitanju osmotski laksativi i kombinovana upotreba dve ili više vrsta laksativa – rekao je za MNT Feng Sha, vanredni profesor na Šenžen institutu za naprednu tehnologiju Kineske akademije nauka, jedan od autora studije.
– U stvari, i osmotski i stimulativni laksativi se ne preporučuju za redovnu upotrebu, ali smo u ovoj studiji ipak pronašli mnoge redovne korisnike ovih lekova – istakao je on.
Osmotski laksativi deluju tako što uvlače vodu u stolicu kako bi je omekšali i kako bi se omogućilo češće pražnjenje. Stimulativni laksativi ubrzavaju kretanje digestivnog sistema kako bi izazvali pražnjenje creva.
Da li je kriv poremećeni mikrobiom
– Dok tačni mehanizmi koji povezuju laksative sa demencijom tek treba da budu istraženi, jedno od mogućih objašnjenja je da laksativi mogu uticati na sastav mikrobioma creva i kognitivne funkcije u osi mikrobiom-creva-mozak – primetio je profesor.
– Promena mikrobioma creva može uticati na proizvodnju brojnih neurotransmitera za normalnu kognitivnu funkciju i povećati proizvodnju crevnih toksina koji su povezani sa inflamatornim odgovorom. Laksativi takođe mogu poremetiti crevnu epitelnu barijeru (crevnu sluznicu) i olakšati prolaz neurotoksičnih metabolita dobijenih iz crevnih mikroba u centralni nervni sistem – objasnio je Feng Sha.
On je dodao da neki mikroorganizmi tada mogu dospeti do mozga u uslovima sa smanjenom funkcijom barijere, kao što je moždani udar – što poznati faktor rizika za demenciju.
– Zaista, neravnoteža crevnih bakterija izazvana laksativima može da poveća proizvodnju trimetilamin N-oksida (TMAO) – metabolita koji potiče iz creva – i njegov ulazak u krv. Visoki nivoi TMAO u plazmi dovode do hiperaktivnosti trombocita, tromboze, vaskularne upale i ateroskleroze koji doprinose patologiji moždanog udara i vaskularne demencije – objasnio je on.
I dalje nema uzročne veze
– Studija pokazuje korelaciju u svojim nalazima, ali ne nužno i uzročnu vezu, jer ukazuje na povećanje rizika od demencije od 51 odsto u poređenju sa onima koji ne koriste laksative, sa test grupom od oko 500.000 koja je koristila laksative – rekao je za MNT psihijatar dr Howard Pratt, direktor Community Health of South Florida, Inc. (CHI), koji nije bio uključen u studiju.
– Dakle, to ne znači da će ljudi koji koriste laksative dobiti demenciju, već da studija ukazuje na korelaciju – primetio je on.
Profesor Feng dodao je da nisu bili u mogućnosti da uzmu u obzir lične faktore koji predisponiraju upotrebu laksativa, kao što su unos dijetetskih vlakana i ozbiljnost zatvora, i da nisu istraživali odnos doze i odgovora između upotrebe laksativa i rizika od demencije.
Da li treba da prestanemo da koristimo laksative
– Iako je 500.000 značajan broj ljudi koji su praćeni u studiji, ovo je nešto što treba dalje istražiti – smatra dr Pratt.
– To ne znači da ljudi treba da prestanu da koriste laksative u potpunosti. Trebalo bi da se fokusiraju i na ishranu bogatu vlaknima i povećan unos vode, jer mnogi od ovih laksativa mogu da dovedu do dehidracije, a ona je jedan od najčešćih uzroka zatvora – upozorava dr Howard Pratt.
– Mnogi pacijenti sa opstipacijom mogu da zloupotrebe laksative, jer imaju tendenciju da se leče sami lekovima bez recepta. Stoga, farmaceuti i lekari treba da budu ti koji će pacijentima davati uputstva u vezi sa upotrebom lekova za lečenje opstipacije koji se kupuju bez recepta – upozorio je profesor Feng.
Dr Feng je dodao da su potrebne dalje studije kako bi se potvrdila veza između upotrebe laksativa i demencije.
– Potrebno je i više studija da bi se identifikovali potencijalni faktori koji doprinose ili specifični mehanizmi koji mogu biti odgovorni za uočene asocijacije u našoj studiji. Buduće studije trebalo bi da istraže i njegovu povezanost sa drugim hroničnim bolestima, kao što su moždani udar, depresija i Parkinsonove bolesti koje mogu biti povezane kroz iste mehanizme – dodao je on.
– Umesto redovne upotrebe laksativa, zatvor se u većini slučajeva može ublažiti promenama životnih navika, kao što je povećanje unosa tečnosti, dijetetskih vlakana i nivoa aktivnosti, što takođe može da bude korisno za zdravlje mozga – istakao je dr Feng Sha.
