Bigeminija je oblik aritmije u kojima se normalni otkucaji srca smenjuju sa nepravilnim radom srca, koje se često opisuje kao preskakanje srca. Bigeminije su vid ventikularnih ekstrasistola ili preuranjene kontrakcije komora. Prevremeni srčani otkucaji najčešće nastaju pod uticajem nadražaja ektopičnog centra u komorama. U akutnim napadima ventikularnih ekstrasistola, svaka druga preuranjena komorska kontrakcija označava se kao bigeminija. Pojedini pacijenti skoro da nemaju nikakve simptome, dok su kod nekih mogući ozbiljni zdravstveni problemi.
Koji su najčešći simptomi bigeminije?
Normalni otkucaji srca formiraju se u unutrašnjem pejsmejkeru srca – sinusnom čvoru, dok nepravilni otkucaji srca nastaju u drugim (ektopičnim) delovima srca. Neki pacijenti nemaju nikakve simptome, dok pojedini osećaju treperenje u grudima, lupanje srca.
Kod osoba koje imaju bradikardiju moguća je i pojava vrtoglavice, nesvestice, niskog krvnog pritiska. Najčešći simptomi bigeminija su umor, osećaj lupanja srca, nedostatak daha, anksioznost, znojenje. U najtežim slučajevima moguća je i nesvestica pa čak i smrtni ishod.
Ubrzan rad srca i bez jasnog uzroka
Rad srca prati dnevne aktivnosti čoveka. Prilikom fizičke aktivnosti dolazi do ubrzanja pulsa, srce brže kuca, tokom sna i opuštanja broj otkucaja srca i puls se smiruju. Bigeminije mogu biti posledica stečenih i urođenih bolesti srca, javljaju se i kod pacijenata sa visokim krvnim pritiskom, kad osoba koje piju veće količine alkohola, koriste narkotike.
Stanje se uočava i kod osoba sa visokim nivoom holesterola, ili posle primene nekih lekova. Bigeminije su i posledica poremećaja nivoa elektrolita u krvi, neravnoteže kalijuma, magnezijuma i kalcijuma. Moguće je da bigeminije nemaju do kraja jasan uzrok.
Kako se dijagnostikuje bigeminija?
Stanje se dijagnostikuje elektrokardiogramom (EKG) ili ako nije do kraja jasno primenom holtera EKG-a koji pacijent najčešće nosi tokom 24 sata. U nekim slučajevima stanje mogu otkriti i fitnes uređaji (sat). Dopunske dijagnostičke metode su ultrazvuk srca, test nagibnog stola.
Moguće je da bigeminija ne izaziva nikakve probleme i da ne zahteva lečenje.
U slučaju blažih simptoma savetuju se redovne provere pulsa i krvnog pritiska. Ove jednostavne dijagnostičke metode mogu ukazati na postojanje nekih promena. Stanje svakog pacijenta je individualno, tako da je najbolje o svemu se posavetovati sa stručnjakom koji će, ako je potrebno, propisati odgovarajuću terapiju.
Promena životnih navika i lekovi
U neki slučajevima rizik od bigeminije i drugih aritmija moguće je smanjiti primenom određenih zdravih navika. Stručnjaci savetuju da ne koristimo cigarete, alkoholna pića, da naglasak bude na zdravoj ishrani. Gojaznim osobama se preporučuje da redukuju telesnu težinu, redovno vežbaju i da ako je potrebno koriste lekove.
U terapiji su dostupni različiti lekovi, koji se prilagođavaju opštem zdravstvenom stanju pacijenta. Ukoliko se utvrdi da neki lek ne odgovara pacijentu moguće su promene, uz redovne lekarske kontrole.
Kada je potrebno potražiti hitnu pomoć?
Svaki oblik aritmije poseban je izazov za pacijente, posebno ako bolest prate anksioznost i nervoza. Uz odgovarajuće terapeutske postupke moguće je da osobe sa nekim oblikom aritmije imaju kvalitetan život i dožive duboku starost.
Jako lupanje srca ili vrtoglavice jak su razlog za zabrinutost, pa je bitno što pre potražiti stručni savet. Bol u grudima, problemi sa disanjem ili nesvestica, mogu biti i znaci ozbiljnog problema koji zahteva hitnu medicinsku pomoć.
Sve o terapiji vezano za preskakanje srca