Jetra i pankreas su podložni razvoju teških bolesti zbog komplikovane strukture i funkcija. Poremećaj rada ovih organa ponekad najavljuju blage tegobe, koje često i ne primetimo. Ali, one često idu do intenzivno bolnih i opasnih stanja, kada se simptomi više „ne kriju“.
Jetra i pankreas retko daju simptome, ali mogu da se prate naprednim dijagnostičkim metodama
Problemi jetre i pakreasa mogu da budu stanja poput akutne ili hronične upale i infekcije, benignih tumora ili cista jetre, ali i karcinoma. Nesumnjivo, ceo svet je u trendu porasta malignih bolesti iyme]u ostalih i jetre i pankreasa. Naučnici pretpostavljaju da je razlog za to životni ritam sa nezdravim navikama, uz izloženost toksinima i povećanom zagađenju iz vazduha, ali i namirnica koje unosimo.
Poremećaji rada jetre i pankreasa mogu da dovedu do ozbiljnih zdravstvenih komplikacija. Treba naglasiti da su redovni preventivni pregledi i prepoznavanje simptoma jedino što značajno pomaže u otkrivanju problema u ranim fazama. To uslovljava i povećane šanse za uspešne terapijske tretmane sa poboljšanim kvalitetom života. Uz napredne dijagnostičke metode i najsavremeniju laparoskopsku tehnologiju, iskusni hirurzi specijalizovani za hepatobilijarnu hirurgiju i hirurgiju pankreasa igraju najznačajniju ulogu u najboljim mogućim ishodima lečenja.
Od čega najčešće oboleva jetra i ima li simptoma
Protokom vremena, oštećenje jetre dovodi do ožiljaka (ciroze), a to često rezultira otkazivanjem jetre ili pojavom karcinoma. Njčešće bolest jetre uglavnom ne daje nikakve specifične znake dok bolest nije u uznapredovalom stadijumu. Ipak, ako postoje simptomi kakvi su gubitak apetita, nenamerni gubitak težine, nadimanje, dedmi i hronični zatvor, to jeste alarm za uzbunu. Pacijenti mogu i da osete bol u gornjem desnom delu stomaka. Ako bolest nastavi da napreduje, specifični simptomi su ascites (nakupljanje tečnosti u abdomenu), tamna boja urina, kao i žutica, promena boje kože i beonjača.
Masna jetra je jedno od najčešćih oboljenja kod osoba sa faktorima rizika kakvi su gojaznost ili prekomerna težina, dijabetes, visok krvni pritisak i visok nivo triglicerida. Alkoholni hepatitis je rezultat prekomerne konzumacije alkohola, koji oštećuje jetru. Dovodi do nakupljanja masnoća, upale i ožiljaka. Drugi faktori rizika za obolevanje od hepatitisa su virusne infekcije (virus hepatitisa A, B i C), genetika i autoimunski poremećaji.
Kako se otkrivaju bolesti jetre
Godišnji zdravstveni pregledi ostaju neophodna, i jedina mogućnost da se otkriju bolesti jetre u ranoj fazi. Analize krvi i neki enzimi mogu da ukazuju na problem, ali ne moraju. Da bi se dijagnostikovala bolest jetre, lekari obavljaju pretrage uz uzimanje detaljne anamneze. To je prvenstveno porodična istorija bolesti uz fizički pregled i određena snimanja, pre svega ultrazvuk, zatim skener ili magnetnu rezonancu.
Najbolji mogući način za prevenciju alkoholnog hepatitisa je prestanak konzumacije alkohola. To omogućava ćelijama jetre da povrate sposobnost regeneracije i funkciju. Međutim, treba reći da cirozu jetre dobijaju ljudi koji nikada nisu popili ni kap alkohola. Akutni hepatitis može da se pretvori u cirozu, kasnu fazu ožiljaka (fibroze) jetre i na kraju da izazove rak jetre. Za tumore i ciste, potrebne su dodatne pretrage kako bi se utvrdilo da li se radi o kancerogenim ćelijama ili o benignim tumorima. Ako se biopsijom potvrdi dijagnoza maligniteta, hitno se radi operacija.
Da li je moguća rana dijagnoza raka pankreasa
Rak pankreasa je jedna od najvećih nedoumica za naučnike, a samim tim i izazov, za razliku od karcinoma jetre. Retko se otkrije u ranim fazama i obično se brzo širi na obližnje organe, kada se simptomi pojave. Ipak, za osobe sa cistama na pankreasu ili sa porodičnom istorijom raka pankreasa, neke metode skrininga ipak mogu da pomognu u što ranijem otkrivanju. Od 40. godine života, savetuje se ultrazvuk abdomena. Dodatne metode su endoskopski ultrazvuk (EUS), CT skeniranje, MRI skeniranje i PET/CT skeniranje. Tumori i iste na pakreasu često se otkriju na preventivnim i kontrolnim ultrazvučnim pregledima.
Jedan od ozbiljnih faktora rizika za rak pankreasa je dijabetes, posebno kada se javlja sa gubitkom težine, žuticom ili bolom u gornjem delu stomaka, koji se širi na leđa. Kod pacijenata sa dijagnozom karcinoma pankreasa, otprilike 50 odsto slučajeva je sa metastatskim promenama i ćelije raka su se proširile na druge organe. Međutim, u preostalih 50 odsto sa lokalizovanim stadijumima, hirurško lečenje je terapija prve linije.
