Dr Tatjana Pavlović, specijalista radiologije: Većina mikrokalcifikacija ipak ne predstavlja karcinom i zahteva samo mamografsko praćenje u sklopu godišnjih ili dvogodišnjih kontrola Foto: Snežana Žujković
Promene u dojkama mogu da budu benignog ili malignog porekla, a karcinom dojke je najčešći zloćudni tumor kod žena u Srbiji. Prema podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, od raka dojke svake godine kod nas oko oboli oko 4600 žena, a njih 1600 umre. Danas se u Srbiji obeležava nacionalni Dan borbe protiv raka dojke, a nešto što treba ponavljati svakog dana nesumnjivo je: kada se otkrije na vreme, rak dojke je izlečiv u više od 90 odsto slučajeva.
Statistika kaže da jedna od osam žena tokom života oboli od raka dojke. Napredak medicine, dijagnostičkih i terapijskih metoda, skrining programi, kampanje kao i nešto viša ali još uvek nedovoljna svest o važnosti preventivnih i kontrolnih pregleda, daju mogućnost ženama da, ukoliko su odgovorne, rak dojke otkriju u ranoj fazi. Međutim, pacijentkinje često nisu informisane i ne znaju koju metodu bi trebalo uraditi. Prisutan je strah od mamografije. Liste čekanja na ovu dijagnostičku metodu su duge, a vreme često jedan od veoma značajnih faktora u samom toku bolesti i daljem lečenju.
– Ultrazvučni pregled dojki je savremena i brza dijagnostička metoda, koja koristi ultrazvučne talase za detekciju različitih patoloških promena u dojkama i regionalnim limfaticima. Potpuno je bezbedna i bezbolna. Takođe je i neškodljiva procedura, jer ne koristi jonizujuće zračenje. Može se ponavljati i u kratkim vremenskim intervalima.
Zbog svojih tehničkih karakteristika UZ je prvenstveno pogodan za žene mlađe od 40 godina, koje dominanto imaju žljezdanu građu tkiva. Ponekad se takva struktura dojki ne može precizno evaluirati drugim radiološkim i imidžing metodama – objašnjava u razgovoru za eKlinika portal dr Tatjana Pavlović, specijalista radiologije sa dugogodišnjim iskustvom na polju dijagnostike oboljenja, posebno karcinoma dojke.
Naša sagovornica ističe da se UZ pregledom na osnovu jasnih kriterijuma može definisati da li se radi o benignim ili malignim promenama. Prema njenim rečima, najčešće benigne promene su ciste i dobroćudni tumori. Među njima su najčešći fibroadenomi. Dr Pavlović dodajei da se na ultrazvučnom pregledu često mogu videti i druge tumorske promene benignog aspekta kao što su hamartomi, filodni tumori, lipomi, adenofibrolipomi… Takođe, priča sagovornica našeg portala, ultrazvučnim pregledom se pouzdano mogu videti suspektne tumorske promene, u prvom redu karcinomi, ali i druge tumorske solidne promene kao što je, na primer, Hočkinov limfom (Hodgkin lymphoma).
– Ultrazvuk nam pomaže i kod drugih stanja u dojkama. Gotovo uvek ga koristimo kao polaznu metodu za pregled dojki sa implantima. Zatim kod trudnica, jer nema jonizujućeg zračenja. Veoma često se koristi za brzu orjentaciju u proceni postoperativnih komplikacija. Ultrazvuk je suverena metoda u detektovanju uvećanih i izmenjenih limfnih čvorova u aksilarnim regijama, kao i supra i infraklavikularnim regijama kod procene ekstenzivnosti primarnog procesa. Može se koristiti (ukoliko nije dostupan MRI) i za praćenje postterapijskog odgovora na primenjenu hemioterapiju. UZ je nezamenljiv u sklopu dodatnih dijagnostičkih procedura (kako citoloških tako i kod pH verifikacije prvenstveno nepalpabilnih promena (CNB) – navodi dr Tatjana Pavlović, koja dugi niz godina svakodnevno obavlja sledeće dijagnostičke procedure: ultrazvuk dojki, mamografija, biopsija dojki, magnetna rezonanca dojki.
Mamografija je u svetu a i kod nas prva i osnovna metoda pregleda za žene starije od 40 godina. Dr Pavlović to objašnjava strukturom tkiva, koja je dominantno masna (lipomatozna). To mamografiji obezbeđuje potpuniju sliku. Zato se, prema njenim rečima, mamografija i smatra zlatnim standardom za ranu detekciju karcinoma dojke u grupi žena sa lipomatoznom građom tkiva.
– Rak dojke se mamografski vidi kao stelatna-nepravilna tumorska promena, koja uvek budi pažnju da se radi o suspektnoj promeni za koju se savetuje dalja evaluacija, odnosno biopsija. Takođe, mamografija jedina vidi mikrokalcifikacije koje su ponekad znak kancera dojke. Kod određenog procenta žena starijih od 40 godina neretko se sreće i žlezdana struktura parenhima ili intermedijarna, kada je žlezdano tkivo u dojci očuvano u 50-75 odsto slučajeva. Tada mamografija može da ima i smanjenu sezitivnost a i specifičnost u detekciji i kvalifikaciji tumorskih promena, te je neophodno uraditi dodatnu (dopunsku) dijagnostiku. Prva u nizu dodatnih procedura je svakako UZ. Često svoje mesto u dijagnostici ima i MRI (magnetna rezonanca) dojki – kaže specijalista radiologije.
Mamografija je i jedina metoda koja može pouzdano da detektuje kalcifikacije, koje u dojkama skoro nikad ne izazivaju simptome i premale su da bi se napipale ili osetile. One su, priča nam dr Pavlović, podeljene u dve grupe: makro i mikrokalcifikacije.
– Mikrokalcifikacije u dojkama odgovaraju malim depozitima kalcijuma (manjim od 0,5 mm). Imaju karakterističan izgled i mogu sugerisati prisustvo karcinoma u dojci. Često (od 30-50 odsto) su prisutne kod ranih faza karcinoma dojke. Jedna od najčešćih formi ovakve vrste kancera je DCIS (ductal carcinoma in situ). DCIS je karcinom koji nije probio bazalnu membranu, odnosno nema invazivnu komponentu. Njegovo lečenje je daleko uspešnije od invazivnih formi. Zapravo, izlečenje ovog tipa karcinoma se približava granici od 100 odsto. Međutim, treba imati na umu da većina mikrokalcifikacija ipak ne predstavlja karcinom i da zahtevaju samo mamografsko praćenje u sklopu godišnjih ili dvogodišnjih kontrola. Makrokalcifikacije skoro uvek prezentuju dobroćudne promene. Najčešće se javljaju u starijem životnom dobu. Odgovaraju kalcifikovanim mikrocistama, fibroadenomima u involuciji, kalcifikacijma u sklopu operativnih sekvela, kod dijabetesa, degenerativnih oboljenja i slično. Obično ne zahtevaju dalju evaluaciju.
Sve promene viđene na UZ, mamografiji ili MRI pregledom dojki podležu BI RADS kategorizaciji. Tako se kvalifikuju sve viđene promene od verovatno benignih do suspektnih, tj. simnjivih na kancer. Promene klasifikovane BI RADS brojem od 3 do 5 zahtevaju dalju biopsijsku proceduru, naglašava dr Tatjana Pavlović i dodaje:
– Biopsija dojke je postupak kojim se uzima mali deo tkiva dojke, kako bi se potvrdila dijagnoza, odnosno dobio pH rezultat. Postoji nekoliko procedura biopsije dojke, a vrsta biopsije zavisi od dijagnostičke procedure kojom smo videli promenu u dojci. Najčešće su biopsije dojke širokom iglom, odnosno CNB (cor needle biopsy), koja je minimalno invazivna. Radi se u lokalnoj anesteziji i pod kontrolom UZ. Metoda ima svoje prednosti, radi se u ambulantim uslovima, skoro je bezbolna i gotovo nikad nema komplikacija prilikom izvođenja procedure.
Ukoliko su promene detektovane mamografijom (mikrokalcifikacije), biopsija se radi uz pomoć stereotaksije. Koriste se 3-D snimci uz posebnu tehničku opremu. Biopsije po kontrolom MRI se sprovode u visoko specijalizovanim institucijama, koje poseduju posebnu namensku dodatnu opremu. Za sprovođenje ovih procedura, naglašava naša sagovornica, potreban je i dobro obučen medicinski kadar.
– Opšti je stav da se ženama do 40 godine života uradi UZ pregled dojki jednom godišnje. Inicijalna mamografija se radi sa 40 godina života, a i kod starijih žena u sklopu skrining programa i to na 2 godine. Navedene procedure se zasnivaju na različitim principima i radiolog, dakle, primenjuje metode u zavisnosti od godina starosti, porodične i lične anamneze. Magnetna rezonanca se uglavnom koristi u indikacijama koje odredi radiolog i to kod nekonkluzivnih nalaza UZ i mamografije, kod procene odgovora na primenjenu terapiju u sklopu lečenja karcinoma, kod procene stanja implanta u dojkama i u drugim specifičnim stanjima – objasnila je detaljno za naš portal dr Tatjana Pavlović, specijalista radiologije.