Prof. dr Jovan Peruničić: Prisustvo neme ishemije miokarda povećava rizik od naprasne srčane smrti deset puta Foto: Shutterstock/ Danijela Tadić
Nema ishemija miokarda definiše se prisustvom objektivno dokazane ishemije koja nije praćena simptomima angine pektoris ili ekvivalenata angine pektoris (poput nedostatka vazduha, mučnine, preznojavanja), a kada postoji bolest koronarnih arterija. Nema ishemija miokarda se ne ispoljava nikakvim simptomima, pacijent može da živi misleći da je zdrava osoba, dok se povećava rizik od naprasne srčane smrti, aritmija, infarkta srca i kongestivne srčane slabosti.
Nema, asimptomatska ishemija važan je javno-zdravstveni problem, jer predstavlja značajan deo spektra ishemijske bolesti srca, naglašavaju stručnjaci. Kao relevantni oblik ishemijske bolesti srca nema ishemija prvi put je prepoznata na početku 20. veka. Procenjuje se da se asimptomatska ishemija, javlja kod 25 odsto do 50 odsto pacijenata koji imaju koronarnu bolest. U odnosu na simptomatske epizode, odnos je 20 na prema jedan.
– Ishemija miokarda nastaje zbog smanjenog protoka (perfuzije) krvi kroz koronarne krvne sudove i nedostatka kiseonika i hranjivih materija u određene regije srčanog mišića, zbog čega nastaju promene u metabolizmu, funkciji i električnoj aktivnosti miokarda. Ateroskleroza je u više od 95 odsto slučajeva, uzrok nastanka ishemijske bolesti srca. Kod manje od pet odsto slučajeva u pitanju su drugi uzroci kao što su mišićni most, anomalije koronarnih arterija, disekcija koronarnih arterija (spontana ili u okviru disekcije aorte), zapaljenje koronarnih arterija – kaže za portal eKlinika kardiolog prof. dr Jovan Peruničić.
Profesor Peruničić pojašnjava da nema ishemija može biti nezavisna forma koronarne bolesti srca ili postojati u kombinaciji sa drugim formama koronarne bolesti.
– Prisustvo neme ishemije miokarda povećava rizik od naprasne srčane smrti deset puta, aritmija – dva puta, infarkta srca i kongestivne srčane slabosti – jedan do jedan i po put. Klasifikuje se na tri tipa. Najređi oblik je tip 1 koji se javlja kod kompletno asimptomatskih pacijenata koji imaju hroničnu ishemijsku bolest srca. Tip 2, uočava se kod pacijenata sa prethodno pretrpljenim infarktom miokarda i tip 3 je najčešća forma koja se beleži kod pacijenata sa klasičnim formama hronične ishemijske bolesti (stabilna, nestabilna i vazospastična angina pektoris). Ovome, svakako, treba dodati pacijente nakon hirurške revaskularizacije miokarda /aortokoronarni bajpas/ i perkutanih koronarnih intervencija /stentovi/ koji imaju značajan broj epizoda neme ishemije – precizira prof. dr Peruničić.
Profesor naglašava da su studije sa holterom EKG-a i krvnog pritiska, pokazale da je nema ishemija češća u jutarnjim satima što se objašnjava kao posledica povećane srčane frekvence i sistolnog (gornjeg) krvnog pritiska.
-Mehanizam neme ishemije miokarda nije u potpunosti razjašnjen. Dijabetes mellitus je važan faktor rizika za koronarnu bolest sa značajnom većom pojavom neme ishemije. Disfunkcija autonomnog nervnog sistema koja obuhvata i receptore za bol, aferentne neurone (prenose signale sa periferije ka centralnom nervnom sistemu) i moždana područja, uzrok je povećanog praga ili odsustva bola. Nema ishemija je česta i kod bolesnika koji imaju bubrežnu slabost – kaže prof. dr Jovan Peruničić.
Nema ishemija objektivno se dokazuje najčešće neinvazivnim dijagnostičkim testovima: testom fizičkog opterećenja, holterom EKG-a, scintigrafijom (SPECT/PET), stress EHO testom ili farmakoloski stres EHO testom, ili u određenim slučajevima multidetektorskom CT koronaorografijom ili selektivnom koronarografijom.
– Blagovremena dijagnoza i terapija neme ishemije miokarda kod pacijenata kod kojih je urađena revaskularizacija je veoma važna u kliničkoj praksi. Lečenje neme ishemije treba da se zasniva na individualnom pristupu baziranom na kliničkim karakteristikama, simptomima, stepenu ishemije i promenama na koronarnim krvnim sudovima – precizira prof. dr Peruničić.
Invazivni pristup, perkutana koronarna intervencija (PCI) ili koronarni bajpas graft (CABG) preporučuje se pacijentima sa stenozom glavnog stabla leve koronarne arterije ili kod umerene ili teške ishemije sa proksimalnim stenozama na koronarnim arterijama, kada su pored neme ishemije prisutne i tipične anginozne tegobe, savetuje prof. dr Peruničić.
– Agresivna konzervativna terapija uglavnom bazirana na antiishemijskim lekovima i hipolipemicima (za snižavanje nivoa lipida) može se smatrati prihvatljivim pristupom kod pacijenata sa nemom ishemijom i dobrom funkcijom leve srčane komore – naglašava prof. dr Jovan Peruničić.
Prema podacima iz literature, posle ugradnje stentova nema ishemija miokarda se uočava kod 25 odsto pacijenata, a nemi infarkt miokarda kod 22 do 78 odsto od ukupnog broja infarkta. Stanje pacijenta proverava se stres EHO testom, kojim se direktno prati srčani rad.
– U odsustvu kliničkih simptoma posle intervencija na koronarnim krvnim sudovima, stress test se preporučuje nakon dve godine. Kod pacijenata koji imaju visok kardiovaskularni rizik, posle inkompletne ili suboptimalne revaskularizacije, stavljanje stentova kod malog dijametra koronarnih krvnih sudova, bifurkacionih ili ostijalnih stentinga, stress test treba raditi i ranije – naglašava prof. dr Peruničić.
Prevencija ove bolesti ne mora da bude komplikovana, ali zahteva izvesni stepen discipline od pacijenta. Prof. Peruničić naglašava da se od ateroskleroze i moguće ishemijske bolesti srca možemo zaštiti pravilnom ishranom, održavanjem optimalne telesne težine, prilagođenom fizičkom aktivnošću, dobrom kontrolom krvnog pritiska, holesterola, glikemije. Bitno je da se ne puši, da se ne koriste psihoaktivne supstance, niti veće količine alkohola.
Profesor Peruničić je 2015. godine nagrađen zlatnom medaljom Udruženja kardiologa Srbije za humanitarni rad, vrhunska stručna i naučna dostignuća i primenu novih metoda i tehnika u lečenju kardiovaskularnih bolesti.