Spinalna stenoza najčešće se javlja u donjem delu leđa i vratu Foto Shutterstock
Spinalna stenoza je suženje prostora unutar, odnosno oko kičme, koji može vršiti pritisak na nerve koji prolaze kroz kičmu. Spinalna stenoza najčešće se javlja u donjem delu leđa i vratu. Suženje može biti urođeno ili može da nastane zbog sekundarnih problema kao što su artritis ili hernija diska.
Možda nećemo primetiti nijedan simptom. Ali ako suženje vrši pritisak na kičmenu moždinu ili nervne korene, možda ćemo imati utrnulost, slabost, grčeve i bolove u rukama i nogama. U težim slučajevima, mogu da se jave problemi sa crevima, bešikom ili seksom.
Najčešća je kod muškaraca i žena starijih od 50 godina. Ali može da se desi i kod mlađih osoba ako su rođene sa stanjem koje sužava kičmeni kanal ili ako je kičma na neki način povređena.
Ligamenti (fibrozno vezivno tkivo koje drži kičmu) s godinama mogu postati deblji i tvrđi. Kosti i zglobovi mogu da se povećaju, što može suziti prostor između naših pršljenova. Ovo stanje može da pogorša artritis, koji je češći kada smo stariji.
Nekoliko stvari može da izvrši pritisak na kičmenu moždinu i nerve. Na primer, diskus hernija, kada mekši deo, takozvani „žele” diska, mekanih jastučića koji služe kao svojevrsni amortizeri između pršljenova na kičmi, probije spoljašnost diska. Najčešće ima oblik suze. Tumori takođe mogu da rastu u kičmi. Iznenadna povreda može da pomeri kičmu ili da u njoj stvori fragmente kostiju.
Lekar će nas pitati o našoj medicinskoj istoriji, jer povrede i drugi zdravstveni problemi mogu izazvati iste simptome. Proveriće bol kada se sagnemo unazad i testirati snagu mišića i reflekse. Verovatno će tražiti da se uradi skener kako bi imao bolju sliku unutar kičmenog stuba i proveriti da li postoje tumori, osteofiti ili povrede.
Pored svog lekara, možemo da odemo kod fizioterapeuta i fizijatra (koji mogu da nam pomognu sa određenim vežbama), reumatologa (koji leči artritis i srodne poremećaje) i neurologa (koji leči probleme s nervima). Ako je potrebna operacija, treba da odemo kod hirurga ortopeda (koji se bavi kostima) ili neurohirurga (koji se fokusira na nervni sistem).
Za lečenje upale i bolova, lekar može predložiti da uzimamo lekove bez recepta kao što su acetaminofen, aspirin, naproksen ili ibuprofen. Ako to ne pomogne, možda će nam dati injekciju steroida (kao što je kortizon) u kičmenu moždinu da bi ublažio upalu i bol. Druga opcija je anestetik koji blokira bol u blizini zahvaćenog nerva.
Lekar može da nam preporuči. Pored toga može da predloži određene vežbe za jačanje mišića stomaka i leđa kako bismo pomogli našoj kičmi. Aerobne vežbe – plivanje, biciklizam ili brzo hodanje – mogu biti dobar način da ostanemo aktivni. Za starije ili one koji imaju slabe mišiće stomaka, možda će biti potrebna proteza za jačanje kičme.
Mnogo toga zavisi od opšteg zdravlja i koliko simptomi utiču na svakodnevni život. Ako smo u dobroj formi, ali imamo utrnulost ili slabost zbog koje teško hodamo ili to uzrokuje probleme sa bešikom ili crevima, lekar može da predloži operaciju. To je velika odluka, pa je važno da odmerite svoje mogućnosti.
Cilj je da se ublaži pritisak na kičmenu moždinu i nerve i podrži kičma. Hirurg može da podesi, podseče ili izvadi delove kičmenog stuba koji izazivaju pritisak. Može i da spoji (sjedini) neke od naših pršljenova u delu koji stvara problem.
Većina ljudi ima manje bolova i mogu bolje da hodaju nakon operacije. Ali, kao i kod mnogih operacija, moguće su infekcije i krvni ugrušci. Takođe može da se pojavi rascep u membrani koja pokriva kičmenu moždinu. Sve ovo može da se leči, ali može produžiti vreme oporavka.