Bol u leđima koji ne prolazi uprkos lekovima protiv bolova nije bezazlen: Dr Stojanov ukazuje na ovaj problem

Bol, smanjen osećaj dodira, trnjenje, mišićna slabost, slabljenje refleksa u ekstremitetima najčešće su tegobe pacijenata sa radikulopatijom - oštećenjem korena nerva iz kičmene moždine. Kada se javi bol u leđima, pacijenti često pomisle na radikulopatiju i nastoje sve da reše običnim lekovima protiv bolova. Lekari kažu da klasični analgetici nisu od pomoći kod radikulopatije i dodaju da bol u leđima nije obavezno posledica uklještenja nerva. Radikulopatija je ozbiljno stanje koje u značajnoj meri narušava kvalitet života. Pacijenti zato nastoje da umire bolove i alternativnim, nekada rizičnim načinima lečenja, kao što je kiropraktika.

Bol koji ima svoje posebne komponente

Neprijatne tegobe radikulopatije mogu da zahvate vratni deo kičmenog stuba, grudni koš ili donji deo leđa. Stručnjaci napominju da je najčešći uzrok radikulopatije hernijacija intervertebralnog diska (diskus hernija).

- Radikulopatija narodskim rečnikom označava oštećenje korena nerva koji izlazi iz kičmene moždine. Najčešće je posledica direktnog pritiska, ali može biti i deo upalnog procesa. Iz navedenog može se zaključiti da je uzrok radikulopatije u većini slučajeva hernijacija intervertebralnog diska, ređe i drugi procesi, na primer tumorske promene. Radikulopatija se najčešće ispoljava bolom koji ima svoje posebne komponente i naziva se neuropatski bol, odnosno razlikuje se po svojim karakteristikama i načinu lečenja od bola nastalog prilikom povrede ili oštećenja drugih tkiva (kože, mišića, vezivnog tkiva, unutrašnjih organa izvan nervnog sistema) - kaže za portal eKlinika neurolog dr Aleksandar Stojanov, Klinika za neurologiju, Univerzitetski klinički centar u Nišu.

Radikulopatija je zdravstveni problem i mlađih osoba

Radikulopatija nije stanje od kojeg pate samo starije osobe. Dr Stojanov objašnjava da je radikulopatija problem i mlađih pacijenata i radno aktivnog stanovništva.

- Radikulopatija i bol u predelu kičmenog stuba nisu sinonimi, nije svaki bol u kičmi radikulopatskog porekla. Postoje faktori rizika koji mogu da dovedu do radikulopatije, kao što su teži fizički poslovi, podizanje tereta, ali i duže sedenje kod profesionalnih vozača, kancelarijskih radnika ili duže stajanje u mestu kod zaposlenih u fabrikama. Ljudi su se kroz evoluciju dominantno kretali, penjali, a nisu provodili veći deo dana sedeći ili u stojećem položaju. Naše telo evolucijski zato nije na nivou da prati radne zahteve koje savremeno društvo postavlja - objašnjava dr Stojanov.

Ne pomažu klasični lekovi protiv bolova

Radikulopatija u tri četvrtine slučajeva zahvata krsnosakralni deo, donji deo leđa. Ostatak su radikulopatije koje se ispoljavaju kao posledica oštećenja vratnog dela kičmenog stuba, a najređe usled oštećenja grudnog dela kičme, navodi dr Stojanov.

- Osnovni simptom je neuropatski bol koji se ispoljava osećajem žarenja, paljenja, trnjenja, izmenjenim osećajem dodira u odgovarajućoj regiji. Bol prati put nervnog korena koji je oštećen (niz nogu ili ruku). Ređe se viđa i slabost određenih mišića i oštećenje funkcije mokrenja ukoliko su zahvaćene nervne strukture koje kontrolišu akt mokrenja. Bolovi su uobičajeno jaki i ne reaguju na primenu klasičnih lekova za obezboljavanje. Ovde bih opet istakao da samo određeni procenat bolesnika sa bolnim sindromima porekla kičmenog stuba ima i radikulopatske bolove. Možete, na primer, imati oštećenje zglobnih struktura, okolnih mišića, ligamenata, nekada i jake bolove, ali bez radikulopatske komponente. Tačna dijagnostika radikulopatije zato je od velikog značaja za određivanje prave terapije. Ukoliko radikulopatija postane hronična, ključan je multidisciplinarni rad, to jest uključivanje u proces lečenja i drugih specijalnosti, kao na primer fizikalne medicine, anesteziologa, psihijatra - ističe dr Stojanov.

Često su potrebna i kompleksnija snimanja

Potrebno je da se pacijent detaljno pregleda, a posle dobro uzete anamneze, po potrebi da se urade i dodatni dijagnostički testovi (upitnici za neuropatski bol, klinički pregled, snimanje zahvaćenog regiona, elektromioneurografski pregled), precizira dr Aleksandar Stojanov.

- Za početak su dovoljni dobro uzeti podaci i klinički pregled. Potreba za dodatnom dijagnostikom se procenjuje od slučaja do slučaja, ali svakako su potrebna određena snimanja ako se utvrdi radikulopatija. Obično se u praksi kreće sa rendgen (RTG) snimkom, ali često je potrebno i kompleksnije snimanje, na primer skener ili magnetna rezonanca. U slučaju postojanja i drugih simptoma pored bola, to jest slabosti ili smetnji mokrenja, poželjno je kao hitnu metodu uraditi kompjuterizovanu tomografiju (CT) ilimagnetnu rezonancu (MR), kako bi se terapija što pre usmerila u pravom smeru - kaže dr Stojanov.

Može li se radikulopatija izlečiti?

- Radikulopatija se može izlečiti ukoliko se ukloni uzrok koji izaziva oštećenje, ali čak i tada velika je mogućnost da je do određenog oštećenja već došlo i da određeni simptomi traju i nakon uklanjanja uzroka. Bolovi radikulopatskog tipa leče se određenim klasama lekova koji se nazivaju koanalgetici i u njih spadaju određeni lekovi iz klase antidepresiva i antikonvulziva, ali i neki drugi preparati.Obični analgetici uglavnom nisu od pomoći u sanaciji radikulopatskog bola. Fizikalna terapija i suplementacija vitaminima, antioksidansima, prirodnim analgeticima veoma su značajne i sva ispitivanja ukazuju na benefite ovakvog lečenja. Potrebno je, naravno, razmatrati lečenje uzroka radikulopatije. Nekada je potrebno i hirurško lečenje, posebno ukoliko je uzrok oštećenja tumorska promena ili značajniji stepen diskus hernije ili ako nema odgovora na standardnu terapiju - objašnjava dr Aleksandar Stojanov.

Ima li koristi od kiropraktike?

Dr Stojanov naglašava da je hirurško lečenje potrebno, čak i neophodno, u određenom broju striktno definisanih slučajeva. Dodaje da je uspešnost značajna, ali ne i stoprocentna. Dešava se da zato pacijenti potraže i, kako objašnjava doktor, priznate medicinske alternativne metode lečenja, kao što su kiropraktika i osteopatija, akupunktura.

- Ove terapije su u upotrebi i često se primenjuju i od strane lekara koji su završili standardnu medicinsku obuku i rade kao doktori medicine, specijalisti odgovarajućih grana medicine. Ove metode mogu biti od koristi, ali ako ih izvodi stručno osoblje, prethodno adekvatno kvalifikovano. Nemam lične preference prema izvođenju navedenih procedura, ali sve bolesnike voljne da ih probaju ohrabrujem da to i učine ukoliko nađu adekvatno lice koje bi moglo da primeni ove načine lečenja. Uvek naglašavam da pacijent mora da bude oprezan prilikom izbora osobe koja bi izvodila kiropraktičke metode lečenja, jer je rizik od zloupotrebe zvanja prisutan, a postoji i opasnost od dodatnog pogoršanja tegoba s obzirom na manipulaciju koja se izvodi tokom kiropraktike - upozorava dr Aleksandar Stojanov.

Dr Aleksandar Stojanov je autor i koautor većeg broja naučnih i stručnih radova iz oblasti neurologije i medicine bola, sa posebnim osvrtom na uticaj hroničnog bola i neuroloških oboljenja na psihološki status obolelog i kvalitet života. Član je Društva neurologa Srbije, Udruženja za istraživanje i terapiju bola u Srbiji, Srpskog lekarskog društva, Međunarodnog društva za proučavanje bola i Evropske akademije neurologa (član je neuroonkološkog panela).