Kontraceptivna pilula za muškarce i dalje nije dostupna tako da teret brige o kontracepciji u heteroseksualnim vezama pada pretežno na partnerke, pokazuje istraživanje. Ovo možda i nije toliko iznenađujuće ako pogledamo metode kontracepcije koje su trenutno dostupne za muškarce. U većini zemalja širom sveta, žene imaju na raspolaganju niz mera za kontracepciju, ukoliko to žele.
Kondomi i vazektomija nisu dovoljni
U većini zemalja širom sveta postoje samo dve dostupne metode kontracepcije za muškarce: kondomi, najčešći metod barijerne kontracepcije, i vazektomija, koja je minimalno invazivna hirurška procedura i trajna metoda kontracepcije.
Vazektomije su predstavljene kao reverzibilne, ali rezultati povratne procedure nisu zagarantovani. Neki medicinski izvori sugerišu da iako sama povratna procedura ima stopu uspeha do 95 odsto, stope trudnoće nakon povratne vazektomije kreću se između 30-70 procenata. Dakle, iako su vazektomije brze, lake i veoma bezbedne procedure, možda neće ostaviti mnogo prostora za promenu mišljenja u vezi sa reproduktivnim izborima.
Kada je u pitanju 100 odsto reverzibilna muška kontracepcija, jedina opcija su kondomi. Međutim, mnogi muškarci a u mnogim slučajevima i njihove partnerke, ne vole ovu metodu iz različitih razloga. Istraživanja su pokazala da je glavni razlog taj što kod onih koji su komercijalno dostupni, uglavnom, ne odgovaraju veličine. Pored toga, ima slučajeva da su oba partnera alergična na lateks, materijal od kojeg su napravljeni mnogi kondomi, ili na neke supstance u lubrikantima ili spermicidima koji oblažu neke kondome.
Ovo je samo još jedan razlog više koji ide u prilog potrebi za novim muškim kontraceptivnim metodama. Na osnovu velike ankete koju je sproveo Steve Kretschmer, osnivač i izvršni direktor DesireLine, konsultantske firme za sektor razvoja zdravlja, muškarci širom sveta u velikoj većini potvrdili su da bi bili voljni da isprobaju nove metode kontrole rađanja,
Veoma velika potražnja za novim metodama kontracepcije
Kretschmerovo istraživanje obuhvatilo je 15.678 muškaraca i 9.122 partnerke iz osam zemalja: Sjedinjenih Država, Obale Slonovače, Demokratske Republike Kongo, Kenije, Nigerije, Bangladeša, Indije i Vijetnama. Zaključke istraživanja Kretschmer je predstavio na seriji vebinara Svetske zdravstvene organizacije (SZO) u septembru 2022.
Kretschmer je za Medical News Today (MNT) rekao da je „istraživanje uključivalo otprilike 2.000 muškaraca iz zemalja sa niskim i srednjim prihodima i 3.000 muškaraca iz SAD, starosti 18–60 godina, koji su imali seks sa ženom u poslednjih godinu dana”.
U anketu su bile uključene i partnerke kako bi se videlo koliko veruju u svoje partnere i njihovu spremnost da koriste sredstvo za kontracepciju, kao i spremnost samih žena da teret kontracepcije prebace na svoje partnere.
Kretschmer smatra da je ova anketa otkrila da je „potražnja za novim kontraceptivnim tehnologijama za muškarce veoma visoka, i to posebno u vidu pilule”.
Ispitanici u nekim zemljama sa niskim i srednjim prihodima rekli su da bi više voleli kontracepciju u obliku gela, dok su muškarci u Sjedinjenim Državama mnogo više zainteresovani za kontraceptivne pilule.
Prva klinička ispitivanja kontracepcije za muškarce
Prva klinička ispitivanja hormonskih kontraceptiva za muškarce počela su još 1970-ih. Hormonski kontraceptivi za muškarce imaju za cilj da ometaju proizvodnju testosterona i na kraju zaustave proizvodnju sperme, zahvaljujući čemu nema opasnosti od oplodnje jajnih ćelija i trudnoće.
Prva hormonska sredstva za kontracepciju muškaraca koja su testirana bile su injekcije. Delovalo je da su bezbedne i efikasne, a sa prestankom dobijanja injekcija učesnici ispitivanja mogli su ponovo da proizvode spermu.
U okviru kasnijih ispitivanja, početkom 2000-ih, testirana je efikasnost hormonskih kontraceptivnih implantata, iako su često i dalje zahtevali dodatni protokol za injekcije. Studije su pokazale da učesnici nisu iskusili nikakve ozbiljne neželjene efekte, a metoda kontracepcije je delovala efikasno.
Iako su sva ova istraživanja pružila ključne informacije o tome šta bi moglo da bude efikasno, a šta ne, nijedno od njih nije stiglo daleko, jer je učestalost potrebnih injekcija odvratila mnoge učesnike studije.
Zaključci novih studija
Podaci iz jedne od novijih studija koje su obećavale efikasnu kontracepciju za muškarce objavljeni su 2016. u The Journal of Clinical Endocrinology & Metabolism. U okviru 2. faze ovog kliničkog ispitivanja testiran je kombinovani hormonski kontraceptiv u obliku injekcije u grupi od 320 zdravih dobrovoljaca starosti od 18 do 45 godina.
Injekcija sa prečestim neželjenim efektima
Injekcija, koja se daje na svakih 8 nedelja, sadržala je noretisteron enantat i testosteron undekanoat, a njen cilj je bio da suzbije proizvodnju sperme. Studija je zaključila da je kontracepcija bila efikasna u smanjenju proizvodnje sperme koja je svedena skoro na nulu i potvrdila da je ovaj efekat reverzibilan, što je sve bila dobra vest. Međutim, takođe je ukazano na važno upozorenje: među učesnicima je bila visoka „učestalost prijavljenih umerenih i teških poremećaja raspoloženja, uključujući depresiju”.
Uprkos obećavajućim rezultatima u pogledu efikasnosti i sveukupne bezbednosti, ovaj „kandidat” za mušku kontracepciju nikada nije stigao na tržište.
Kandidati za oralne hormonske kontraceptive
U junu 2022. istraživači sa Univerziteta u Njujorku predstavili su na godišnjoj konferenciji Endocrine Society u Atlanti, Džordžija, rezultate preliminarnih studija na životinjama i kliničkog ispitivanja 1. faze testiranja dva oralna hormonska kontraceptiva.
Kandidati za lek – dimetandrolon undekanoat (DMAU) i 11 beta-metil-19-nortestosteron-17 beta-dodecilkarbonat (MNTDC) – progestogeni su androgeni koji imaju potencijal da potisnu proizvodnju sperme. Oni takođe imaju još jednu korist i kako kažu naučnici, mogli bi da pomognu u održavanju zdravih mišića, kostiju i seksualne funkcije.
Rezultati studije prve faze sugerišu da kandidati imaju potencijal i da su ih učesnici dobro podnosili. Međutim, ostalo je nejasno koja bi doza bila najbolja, tako da su predviđena dalja istraživanja.
Kandidati za nehormonsku kontracepciju
Takođe 2022. godine, istraživači sa Univerziteta u Minesoti predstavili su na prolećnom sastanku Američkog hemijskog društva rezultate preliminarne studije testiranja kandidata za nehormonske oralne kontraceptive na životinjama. Njihov kandidat za lek, ICT529, deluje tako što cilja na receptor alfa retinoične kiseline, koji igra ulogu u formiranju sperme. U teoriji, ako se ne koriste hormoni, lek bi takođe trebalo da ima manje i manje ozbiljnih slučajeva neželjenih efekata povezanih sa hormonskim kontraceptivima.
Isti istraživački tim istraživao je još jednog potencijalnog nehormonskog kandidata, EF-4-177, koji cilja na ciklin zavisnu kinazu (CDK), vrstu proteina uključenu u regulaciju ćelijskog ciklusa.
Stariji autor ovih studija, prof. Gunda Georg, profesor medicinske hemije na Univerzitetu u Minesoti, rekla je za MNT da, pored toga što ona i njen tim rade na nekoliko potencijalnih kandidata, „projekat koji je najdalje” odmakao uključuje selektivni inhibitor receptora retinoične kiseline alfa ICT525.
– Pilule za žene imamo oko 60 godina i krajnje je vreme da se razvije i pilula za muškarce kako bi i oni mogli aktivnije i bolje da učestvuju u sprečavanju trudnoće. To bi takođe omogućilo muškarcima reproduktivnu autonomiju koja je bolja od kondoma i vazektomije, koji su jedini izbor za muškarce u ovom trenutku – rekla je prof. Georg. Ona je napomenula da je jedan od glavnih izazova u dobijanju bilo kakvog potencijalnog muškog kontraceptiva odobrenog za distribuciju na tržištu da se osigura da bilo koji neželjeni efekat bude zanemarljiv.
Kandidat za tablete „po potrebi”
Početkom 2023. još jedan eksperimentalni kontraceptiv za muškarce dospeo je na naslovne strane. Njegovi autori iz Weill Cornell Medicine, rekli su da žele da stvore nehormonski oralni kontraceptiv koji bi se koristio „po potrebi”, pola sata pre odnosa i koji bi bio efikasan. Oni veruju i da njihov kandidat za kontracepciju može da bude bez ikakvih ili sa vrlo malo neželjenih efekata zahvaljujući prirodi leka koji razvijaju.
Oni su testirali lek, nazvan TDI-11861, na miševima i svoje nalaze objavili u februaru 2023. u Nature Communications.
Njihov koncept „po potrebi” zasnovan je, na neki način, na vijagri, odnosno piluli koja deluje skoro odmah, njeno dejstvo traje nekoliko sati, a zatim nestaje, tako da muškarac ne treba kontinuirano da je koristi, kao što je to slučaj sa kontraceptivnim pilulama za žene, rekao je prof. Lonny Levin, viši autor studije.
Da li je moguća pilula sa malo ili bez neželjenih efekata
Za svog trenutnog kandidata za pilulu po potrebi, dvojica viših autora studije, prof. Jochen Buck i prof. Lonny Levin, kažu da bi najverovatniji neželjeni efekat mogao biti stvaranje kamena u bubregu kod nekih pojedinaca, iako smatraju da to ne predstavlja veliki problem, jer se kamen u bubregu često čisti organski, bez potrebe za hirurškom intervencijom. Ipak, njihov cilj ostaje da naprave pilulu sa „nula neželjenih efekata”, kažu.
Mogu li studije uređivanja gena nešto da promene
Najnovija studija razmatra mogućnost korišćenja uređivanja gena kao metode kontracepcije kod muškaraca.
Istraživanje, objavljeno u Nature Communications u aprilu 2023, otkrilo je da Arrdc5, gen eksprimiran u tkivu testisa nekoliko sisara, može uticati na broj, oblik i pokretljivost spermatozoida.
Blokiranje ekspresije Arrdc5 kod muških miševa dovelo je do proizvodnje 28 odsto manje sperme nego kod običnih miševa, a ovi spermatozoidi su se takođe kretali sporije. Pored toga, oko 98 procenata ovih spermatozoida ima neobične oblike. Sve je to značilo da je plodnost miševa smanjena.
Istraživački tim koji je predvodio ovu studiju sada želi da traži kandidata za kontracepciju koji bi poremetio proizvodnju ili funkciju proteina kodiranog ovim genom, istovremeno osiguravajući da poremećaj ostane reverzibilan.
Prof. Jon Oatley sa Fakulteta za veterinarsku medicinu na Vašingtonskom državnom univerzitetu, jedan od starijih autora studije, rekao je za MNT da, pošto je ovaj gen izražen samo u testisima, on i njegov tim nisu zabrinuti da bi njegovo izbacivanje uticalo na druge delove tela. Kod miševa je ovaj proces genetskog uređivanja samo doveo do steriliteta.
Tim već razvija potencijalne kandidate za lekove, a sledeći korak je da ih testira u daljim studijama na životinjama na „specifičnost i potencijalne neželjene efekte”.
Kada bi kontraceptivna pilula za muškarce mogla da bude spremna za upotrebu
Dok istraživački timovi testiraju nekoliko različitih jedinjenja sa ciljem konačnog stvaranja novog muškog kontraceptiva, svi ovi istraživački projekti su u ranoj fazi.
Svi istraživači ističu da je potrebno još studija na životinjama kako bi osigurali dokaz koncepta – da su njihova jedinjenja potencijalno održiva – pre nego što budu mogli eksperimentalne kandidate da uvedu u klinička ispitivanja na ljudima. Čak i tada, potencijalni proizvodi moraće da prođu nekoliko faza testiranja kako bi pokazali da su efikasni kod ljudi i da ih volonteri dobro podnose.
Dakle, koliko je vremena potrebno da se na tržištu pojavi nova kontracepcija za muškarce? Čak i najoptimističnije procene govore da nas od takvog proizvoda deli još mnogo godina. Govoreći o svom i potencijalnom kandidatu za lekove svojih kolega, prof. Oatley je primetio da „s obzirom na dovoljno sredstava (finansijskih i naučnih), optimista sam da bismo za 10 godina mogli da imamo kontracepciju za muškarce dostupnu na tržištu”.
