Nagle promene vremena, koje su sve učestalije s klimatskim promenama, mogu kod posebno osetljivih osoba biti povod za glavobolju, malaksalost, umanjenu radnu sposobnost. Bez obzira na to da li očekujemo kišu ili sunce, ove promene najviše problema prave anksioznim i psihički nestabilnim osobama. Meteoropatija je, kako ističu stručnjaci, u velikoj meri posledica otuđenja savremenog čoveka od prirode. Smena godišnjeg doba može da dovede do neraspoloženosti i razvoja depresije.
Stručnjaci osobama sa blažim oblikom meteoropatskog poremećaja savetuju da provode više vremena napolju ili, ako to nije moguće, da koriste svaku priliku da sede na svetlim mestima, najbolje uz prozor, U slučaju da ove preporuke ne dovedu do zadovoljavajućih rezultata, primenjuje se psihoterapija i prepisuju antidepresivi.
Danak života u „betonskim grobnicama, oivičenih semaforima“
Stručnjaci koji proučavaju ove fenomene kažu da je rešenje život u skladu sa prirodom. Uzrok meteoropatije u gradskoj populaciji često je posledica otuđenja čoveka od prirode, što sve ima za posledicu lošiju sposobnost prilagođavanja klimatskim promenama.
– Opis savremenog života najvećeg broja ljudi „koji žive u betonskim grobnicama, oivičenim semaforima“, slikovito oslikava navedenu tvrdnju. Lek za ustajali vazduh u zatvorenim prostorijama je njihovo redovno provetravanje, čime se obezbeđuje boravak „na vazduhu“ i izloženost svetlosti i u stambenom prostoru. Izloženost čistom vazduhu, sunčevoj svetlosti, ili samo dnevnoj svetlosti i bez vidljivog prisustva sunca, omogućava akumulaciju sunčeve energija u telu, sintezu D vitamina neophodnog za razvoj i održavanje zdravih kostiju, u izvesnoj meri i zdravog kardiovaskularnog sistema. Na ovaj način telo se štiti i od malignih i autoimunih oboljenja, takođe i od depresije – objašnjava za portal eKlinika profesor neurologije u penziji dr Milorad Žikić.
Kako organizam može da reaguje na nagle promene vremena?
Nagle promene vremena ili nepovoljni vremenski uslovi koji duže traju, na primer tokom hladnoće ili toplotnih talasa, u danima povećane vlažnosti i nižeg vazdušnog pritiska, uslovljavaju da hipofiza pojačano luči hormone stresa. Za anksiozne i psihofizički nestabilne osobe, promene vremena predstavljaju faktor rizika na koji brže od drugih ljudi ispolje zdravstveni poremećaj, a manifestacija mogućeg poremećaja je izraženija.
– Nagla meteorološka promena, zbog nesposobnosti organizma da se na nju prilagodi, poklapa se sa povećanjem nivoa adrenokortikotropnog hormona u organizmu. Usled njegovog pojačanog lučenja dolazi do povećane aktivnost moždanih ćelija u amigdalnom jedru, delu mozga odgovornog za emocije, uz istovremeno smanjuje lučenja hormona koji popravljaju raspoloženje, serotonina i endorfina. Opisani događaj je i pokretač različitih psiho-neuro-endokrinih i telesnih poremećaja: izmenjenih stanja budne svesti, čulnih funkcija, neraspoloženja. Moguć je i poremećaj usredsređenosti aktivne pažnje i onesposobljenost za složene poslove koji zahtevaju veće mentalno i fizičko angažovanje – navodi prof. dr Žikić.
Do kakvih zdravstvenih i društvenih problema dolazi zbog naglih promena vremena?
Sagovornik portala eKlinika objašnjava da živimo u vremenu u kojem se na globalnom nivou suočavamo s velikim problemom atmosferskog uticaja na kardiovaskularni sistem, što predstavlja velik zdravstveni i širi društveno-ekonomski problem, jer je za njihovo rešavanje potrebno ulaganje ogromnih finansijskih sredstava.
– Dovoljno je navesti podatak medicinske statistike da u ukupnoj smrtnosti današnjih ljudi kardiovaskularne i cerebrovaskularne bolesti imaju udela u više od 60 odsto svih slučajeva. Ono što znamo je da navedene turbulentne meteorološke promene povećavaju nivo stresnog uticaja kod neprilagođenih i preosetljivih osoba. Mogu izazvati degenerativno ili neinfektivno zapaljenje, odosno, oštećenje arterijskog zida, a time stvoriti pretpostavke nastanka poremećaja funkcije vitalnih organa, prvenstveno srca i mozga. Tokom odmora i poštede od stresnih okolnosti, podsticanjem koštane srži na povišenu produkciju imunih ćelija za odbrana od stresa, stvaraju se i preduslovi za oporavak zdravstvenog stanja obolelih – kaže prof. dr Žikić.
Moguće je i da se raspoloženje pogorša dolaskom toplijih dana
– Postoji i suprotan poremećaj, kada se ljudi zimi osećaju dobro, a raspoloženje im se pogoršava dolaskom toplijih prolećnih dana. Oni imaju simptome koji karakterišu afektivne poremećaje. Osobe koje su osetljive na vremenske promene trebalo bi da imaju tri obroka povrća i dva voćna obroka dnevno. Lako svarljive namirnice sa puno svežeg povrća, osvežavajućih salata i sezonskog voća, idealne su za najtoplije doba godine, jer istovremeno zadovoljavaju i glad i žeđ.
– Reč je o vrsti depresije koja je povezana sa promenama godišnjih doba, praćena značajnim nedostatkom energije, promenama raspoloženja, dužim spavanjem, otežanim buđenjem, oslabljenom koncentracijom, gubitkom interesovanja za svakodnevne aktivnosti. Ovi ljudi su bezvoljni izbegavaju kontakte sa drugim ljudima, skloni su debljanju, jer konzumiraju hranu bogatu ugljenim hidratima i seksualno su neaktivni. Svi navedeni simptomi nestaju dolaskom proleća – neurolog prof. dr Milorad Žikić.
Zdravstveni rizik prvog radnog dana
Studije posvećene srčanim i moždanim udarima potvrđuju njihovu povezanost sa meteoropatijom. Prohladno vreme povećava učestalost napada angine pektoris, pojave moždanog i srčanog udara, jer krv na hladnoći postaje gušća i otežano protiče kroz sužene arterije, tako da je topla letnja klima bezbednija od hladne zimske klime za sistem moždanog i srčanog krvotoka.
– Istraživanja dodatno otkrivaju da srčanim i moždanim udarima često prethode ili su im uzrok poremećaji srčanog ritma. Takođe, ponedeljak kao prvi radni dan nakon odmora vikendom, ili bilo koji dan u sedmici koji je prvi radni dan nakon godišnjeg odmora, predstavlja mogući rizik za pojavu oboljenja, zbog zahteva za povećanim psihofizičkim naporima i povećanja nivoa hormona stresa u organizmu koji se poklapa sa povratkom na posao nakon perioda opuštenosti – objašnjava profesor.
Kada je najviše moždanih udara?
I kod psihofizički nestabilnih osoba, kao i onih podložnih promenama vremena, stres je pokretač telesnih i mentalnih promena usled kojih čovek može postati osetljiviji na fizičke i psihičke poremećaje, objašnjava profesor.
– Istraživanja sprovedena na Klinici za neurologiju u Novom Sadu sugerišu da se okolnosti povezane sa tradicionalnim navikama naših ljudi u vreme zimskih i prolećnih, državnih i religioznih praznika, poklapaju sa periodima najveće incidence moždanog udara. Zbog prekomerne izloženosti visoko kaloričnoj ishrani, konzumiranju većih količina alkohola, preterivanja u pušenju i dugom sedenju – ističe dr Žikić.
Kako da se zaštitimo od naglih promena vremena?
Pojedine razvijene zemlje su osnovale specijalizovane institucije i centre za proučavanje uticaja klimatskih promena na zdravlje ljudi. Istraživački centar za bioklimatologiju, biotehnologiju i prirodnu medicinu Univerziteta u Milanu priprema specifične vremenske prognoze za meteoroosetljive pojedince, kaže prof. dr Žikić.
– Njihov cilj je da blagovremeno upozore osetljive ljude i na najmanju moguću meru, smanje uticaj nagle promene vremena na njihovo zdravlje. Preduslovi za dobro zdravlje i veću zaštitu od naglih promena vremena prvenstveno su zdrava ishrana, sa naglaskom na namirnice biljnog porekla bogate magnezijumom i vitaminima, posebno vitaminima B-kompleksa ili suplementima na bazi ovih hranljivih materija. Savet je konzumacija svežeg i raznovrsnog voća i povrća, izbegavanje mesnih prerađevina i masne hrane, alkoholnih pića i pušenja cigareta. Bitan je i adekvatan dnevni unos tečnosti i dovoljno sna, manje izloženosti psihofizičkom stresu. Preporuka je da izbegavamo boravak na otvorenom u periodima nepovoljnih okolnosti i da živimo u provetrenim i prirodno osvetljenim prostorijama – naglašava prof. dr Žikić.
Meteorosenzitivne osobe bi trebalo da provedu najmanje pola sata dnevno u šetnji na svežem vazduhu, daleko od saobraćajnih gužvi, poželjno i pre i popodne. Tokom vrelih dana savet je da se tuširaju i nekoliko puta dnevno, naizmenično toplom i hladnom vodom, da se pridržavaju navedenog režima ishrane i izbegavaju sintetičke lekove, kaže profesor.
– Kao koristan primer navodi se ishrana na bazi soje ili lecitina, biljnih čajeva kao što su matičnjak, kamilica, glog i valerijana, posebno ako se uzimaju dan ili dva dana pre najavljenih vremenskih promena. Savetuju se redovne fizičke i mentalne vežbe – navodi prof. dr Žikić.
Predložene mere poželjno je primeniti najmanje tri dana pre očekivane pojave klimatskih promena. Dr Žikić objašnjava da sve navedene turbulencije predstavljaju takozvani „meteorološki stres“ koji može pogoršati opšte stanje kod hroničnih bolesnika. Statistika pokazuje da su nepovoljni ishodi češći u periodu od oktobra do maja, nego tokom letnjih meseci.
Masti i masna hrana utiču na telo kao i preterani fizički napor
Masti i masna hrana povećavaju cirkulaciju u digestivnom traktu i „kradu“ je iz opšte cirkulacije, što je praktično analogno težem fizičkom naporu. Ove osobe treba da prestanu da puše, piju alkohol i izbegavaju konzumiranje hrane i napitaka sa veštačkim zaslađivačima. Ne savetuju se ni veoma hladna i gazirana pića i kafa – kaže prof. dr Žikić.
Aktivnosti usmeriti na sprečavanje bolesti
Predviđanje je da će medicina budućnosti moći da spreči hronične bolesti i tako iskoreni i najteže slučajeve meteoropatije. Da bi se to ostvarilo neophodni su preduslovi, a oni podrazumevaju da se težište aktivnosti zdravstvene službe i njenih poslenika usmere na sprečavanje bolesti, a ne na „lečenje“ njenih posledica, kaže profesor.
– Pozitivni rezultati mogu se očekivati prihvatanjem zdravog načina života, preuzimanjem određenih higijensko-dijetetskih navika i mera, a kada je neophodno i kombinacijom metoda lečenja prirodnom i konvencionalnom medicinom, kao najpoželjnijim oblikom savremene medicinske nauke i prakse – objašnjava prof. dr Milorad Žikić.
Prof. dr Milorad Žikić je neuropsihijatar, konsultant Zavoda Global prevent u Novom Sadu, dugogodišnji direktor Klinike za neurologiju u Novom Sadu i šef Katedre za neurologiju na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, Senior Američke akademije neurologa, počasni član Udruženja neurologa Srbije, potpredsednik Sekcije za umetnost, humanost i kulturu Srpskog lekarskog društva – Društva lekara Vojvodine i predsednik Pasterovog društva u Novom Sadu.
