Autoimuna bolest ili čak dve zajedno pogode jednu od 10 osoba

Autoimuna bolest ili poremećaj, kako je utvrđeno, pogađa svakog desetog čoveka, otkrila je nova studija zasnovana na populaciji od 22 miliona ljudi. Istraživački rad, objavljen u The Lancet, takođe naglašava važne socioekonomske, sezonske i regionalne razlike za nekoliko autoimunih poremećaja i daje nove naznake o mogućim uzrocima ovih bolesti.

Zbog poremećene funkcije imunog sistema nastaje autoimuna bolest

Autoimuna bolest nastaje kada je poremećena normalna uloga imunog sistema u odbrani od infekcija, što dovodi do toga da greškom napada normalne, zdrave ćelije u telu. Primeri takvih bolesti su reumatoidni artritis, dijabetes tipa 1 i multipla skleroza, a poznato je više od 80 tipova autoimunih poremećaja.

Neki autoimuni poremećaji, kao što je dijabetes tipa 1, navodno su se povećali u poslednjih nekoliko decenija, što postavlja pitanje da li je ukupna incidencija autoimunih poremećaja u porastu, možda izazvana uobičajenim faktorima životne sredine ili promenama u ponašanju. Tačni uzroci autoimunih bolesti, posebno u pogledu relativnih doprinosa genetske predispozicije ili faktora životne sredine, takođe ostaju u velikoj meri misterija i predmet su mnogih istraživanja.

Od 19 najčešćih, bar jedna autoimuna bolest razvije se kod svakog desetog čoveka

Konzorcijum stručnjaka za epidemiologiju, reumatologiju, endokrinologiju i imunologiju sa nekoliko britanskih univerziteta – KU Leuven, University College London, University of Glasgow, Imperial College London, Cardiff University, University of Leicester i University of Oxford bavio se problematikom autoimunih poremećaja i odgovorio na neka pitanja. Njihova studija koristila je veliki skup podataka elektronskih zdravstvenih kartona od 22 miliona pojedinaca kako bi istražila 19 najčešćih autoimunih bolesti. Autori su ispitali da li se broj slučajeva autoimunih bolesti vremenom povećava, ko je najviše pogođen ovim stanjima i kako različite autoimune bolesti mogu da koegzistirati jedna sa drugom.

Otkrili su da svih 19 proučavanih autoimunih bolesti zajedno pogađa oko 10 odsto populacije – 13 procenata žena i 7 odsto muškaraca, što je bilo više od prethodnih procena. Istraživači su takođe pronašli dokaze o socioekonomskim, sezonskim i regionalnim razlikama među nekoliko autoimunih poremećaja. Kako ukazuju, malo je verovatno da se takve varijacije mogu pripisati samo genetskim razlikama i da mogu da ukažu na uključivanje potencijalno promenljivih faktora rizika kao što su pušenje, gojaznost ili stres, koji doprinose razvoju nekih autoimunih bolesti.

Neki autoimuni poremećaji često se javljaju jedan s drugim

Konačno, njihovo istraživanje takođe je potvrdilo da je u nekim slučajevima veća verovatnoća da će osoba sa jednom autoimunom bolešću razviti drugu, u poređenju sa nekim bez autoimunog poremećaja. Ovi nalazi otkrivaju nove obrasce koji će verovatno informisati dizajn daljih istraživanja o mogućim uobičajenim uzrocima iza različitih prezentacija autoimunih bolesti.

– Primetili smo da se neke autoimune bolesti javljaju jedna s drugom češće nego što bi se očekivalo. To bi moglo da znači i da neke autoimune bolesti dele zajedničke faktore rizika, kao što su genetske predispozicije ili okidači iz okruženja. Ovo je bilo posebno vidljivo među reumatskim i endokrinim bolestima. Ali, ovaj fenomen nije bio generalizovan na sve autoimune bolesti. Multipla skleroza, na primer, istakla je nisku stopu pojavljivanja sa drugim autoimunim bolestima, što ukazuje na različitu patofiziologiju – navela je detalje istraživanja dr Nathalie Conrad sa University of Oxford. 

POVEZANE VESTI

Multipla skleroza u stvari je komplikacija infekcije Epštajn-Bar virusom, otkriva nova ...

Autoimune bolesti su sve učestalije, zašto nastaje stanje kada imuni sistem greškom nap...

Još jedan od autora studije, profesorka Geraldine Cambridge sa University College London, naglasila je da je studija otkrila koliko je veliki teret, koji autoimune bolesti stavljaju na pojedince i širu populaciju. Zbog toga, kako ističe, postoji krucijalna potreba da se povećaju istraživački napori koji imaju za cilj otkrivanje osnovnih uzroka ovih stanja, što će podržati razvoj ciljanih intervencija za smanjenje doprinosa ekoloških i društvenih faktora rizika.