Dr Slobodan Gajić: EKG pregled i EHO srca dovoljni su i da se diferencira da li tegobe potiču od srca ili su van srčanog porekla Foto: Milica Rašković/ Shutterstock
EHO srca i EKG za kardiologe su „zlatni standard“ – dva najvažnija pregleda, koja im rasvetljavaju put u postavljanju dijagnostike i određivanja toka lečenja brojnih srčanih oboljenja. Ovi pregledi neophodni su za procenjivanje zdravstvenog stanja pacijenata sa sumnjom ili onih koji već imaju postavljenu dijagnozu kardiovaskularne bolesti.
– Za kardiologa je najvažnije da se tokom evaluacije pacijenta drži tačno određenog redosleda pregleda. Prvo treba da se uradi elektrokardiogram ili EKG pregled, grafički zapis električne aktivnosti srca, kao i ehokardiografija ili eho srca (ultrazvuk srca), a nakon toga, ako je potrebno obavljaju se dalja ispitivanja u vidu holter EKG tokom 24 sata, holter pritiska 24 sata, ergometrijski test, stres EHO test… Redosled pregleda je važan kako se ne bi napravila stručna greska, jer određene bolesti i stanja, koja se mogu dijagnostikovati pregledom sa EHO i EKG srca su kontraindikovana za ergometrijski test (prolaps mitralne valvule, akutni miokardititis i sl.) ili testom ne može da se izvrši identifikacija promena uz pomoć EKG, kao što je blok leve grane – navodi u razgovoru za eKlinika portal internista i kardiolog mr.sci med dr Slobodan Gajić.
Kardiološki pregledi mogu da se obavljaju preventivno, jednom godišnje, nakon 40. godine života, u cilju otkrivanja nekih tegoba na koje pacijent ne obraća pažnju ili zbog dijagnostikovanja nekih stanja, koje sami ne možemo da registrujemo. Kardiološki EKG pregled i EHO srca, po rečima dr Gajića, ispitivanja su koja prvo treba uraditi kada se dođe kod kardiologa.
– Pored preventivnih pregleda, razlog za posetu kardiologa je pojava određenih simptoma kao što su brže zamaranje, bol u grudima koji se pojavljuje u i tokom mirovanja ili pri naporu, glavobolja, vrtogalvica, mučnine, koje nemaju veze sa uzetom hranom, poremećaji vida, osećaj lupanja i preskakanja srca ili slučajno registrovan povišen krvni pritisak iznad 140/80 mmHg, sa simptomima ili bez njih. Takođe, potrebno je obaviti i navedene preglede nakon preležanih upalnih procesa sa povišenom teperaturom (covid 19, gripozna stanja, upale pluća, upale grla i sl.) – objašnjava kardiolog dr Gajić.
EKG pregled i EHO srca omogućavaju da se dijagnostikuje veliki broj kardioloških bolesti, pre svega povišen krvni pritisak, ubrzan ili usporen rad srca, aritmije, odnosno nepravilan rad srca, problemi u sprovodljivosti implusa (određeni blokovi), ishemijska bolest srca (angina pektoris, akutni ili preležani infarkt miokarda), snaga srčanoga mišića (da li postoji i ako postoji kog stepena je srčana slabost ili insuficijencija), akutna upala srčane ovojnice ili srčanoga mišića (perikarditis ili mioperikarditis), postojanje priraslica u srčanoj kesi kao posledica preležanog perikarditisa.
– Takođe, značaj ovih pregleda je da se proveri funkcija srčanih zalistaka – da li postoje suženja (stenoze, pre svega, aortnoga i mitralnoga zalistka) ili labavost (insuficijencija) nekog od zalistaka i proceni stepen njihove težine, kao i da li se promene mogu lečiti medikamentima ili mora da se primeni hirurška intrevencija. Ovim pregledima može da se ispita i intakntost septuma između pretkomora i komora, postojanje trombova ili tumora u srčanim supljinama. EKG pregled i EHO srca dovoljni su i da se diferencira da li tegobe potiču od srca ili su van srčanog porekla kao, na primer, da li bolovi u grudima u vidu uboda noža potiču od kičme ili upaljenih međurebarnih mišića, da bol ili „pečenje“ u grudima potiču od žučne kese ili gastritisa, ili da lupanje i preskakanje srca nisu od srca već verovatno zbog malokrvnosti ili poremećene funkcije štitne žlezde – pojašnjava za čitaoce eKlinika portala dr Slobodan Gajić.
Kada se na osnovu EKG pregleda i EHO srca ne može sa sigurnošću postaviti dijagnoza i odrediti adekvatan način lečenja (medikamenti ili invazivne procedure) prelazi se na dodatna ispitivanja kao što su holter EKG 24 h, holter prtiska 24h ili ergometrijski test.
– Ukoliko pacijent ima osećaj lupanja, preskaknja i nepravilnog rada srca, oseća vrtoglavice, povremene iznenadne gubitke svesti ili je preležao šlog, preporučuje se da se uradi Holter EKG 24 h i na osnovu njega tačno utvrdi koji poremećaj ritma ima i na osnovu toga odredi adekvatna medimaknetna terapija ili uputi na imlpantaciju pejs mejkera ili elektrofiziološka ispitivanja i ablaciju. Jedan od najčešćih problema tokom posete pacijenata kardiologu je povišen krvni pritisak. Kod velikog broja pacijenata postoji situacija da u ambulati imaju povišen krvni pritisak, koji je za primenu medikamentne terapije, odnosno viši od 140/90 mmHg, a pacijent tvrdi da je pritisak u granicama normale kada ga meri kod kuće – ističe dr Gajić i navodi zašto do toga dolazi:
– Za to postoji više razloga. Kao prvo, da pacijent ima određeni stepen „straha od belog matila“ ili mu aparat za merenje krvnoga pritisak u kućnim uslovima nije ispravan (nije promenjena baterija ili nije baždaren duže vreme). To je jedan od glavnih razloga za postavljanje holter pritiska 24 sata, a drugi je da se nakon određenog vremena uzimanja medikamenati za povišen krvni pritisak izvrši provera njihovog delovanja i napravi korekcija terapije. Kod pacijenata, koji imaju brže zamaranje i bolove u grudima tokom mirovanja ili pri naporu, nakon preležanog infarkta miokarda i ugrađenih stentova ili baj-pasa predlaže se da se uradi ergometrijski test (test opterećenja) na pokretnoj traci ili biciklu. Tokom testa se prate tegobe pacijenta, krvni pritisak, kao i promene EKG zapisa. Tokom ergometrije optrećenje se povećava postepeno, na svaka 3 minuta, dok se ne postigne submaksimalna frekvenca (koja se određuje na taj način što se od 220 oduzmu godine pacijenta, pa od toga izračuna procenat od 85 odsto) – kaže za eKlinika portal internista i kardiolog dr Slobodan Gajić, koji je iskustvo stekao na Vojno-medicinskoj akademiji u Beogradu.