Migrena i njen uticaj na celokupno zdravlje može biti zabrinjavajući. Osobe koje boluju od migrene obično doživljavaju tipične epizode bola najmanje jednom mesečno. Mnogi ih osećaju i češće zbog mnoštva okidača: stres, promene vremena, fluktuacije hormonske ravnoteže kod žena i bezbroj drugih faktora mogu da aktiviraju migrenu.
Moždani udar i migrena
Žene koje imaju migrene sa aurom imaju veću verovatnoću da dobiju moždani udar, što se dešava kada se iznenada prekine snabdevanje krvlju u jedan deo mozga. Studije pokazuju da se šanse za dobijanje moždanog udara pogoršavaju ukoliko osoba puši, ima visok krvni pritisak ili koristi pilule za kontracepciju.
Bolesti srca
Veća je verovatnoća da dođe i do srčanih oboljenja, kao što je angina pektoris, za koju je karakterističan bol u grudima, ili srčani udar, ako osoba ima migrenu. Postoji mnogo stvari koje mogu da se urade da bi se smanjili rizici, a to su, između ostalog, zdrava ishrana, redovna vežba i dobar san tokom noći.
Abnormalnosti srca
Kod osoba sa migrenom, posebno ako pate od one sa aurom, postoji veća mogućnost da će imati srčane probleme. Jedan poseban problem jeste „patent foramen ovale” (PFO), odnosno ovalni otvor u srcu. To je mali otvor između leve i desne srčane pretkomore. Otprilike trećina ljudi sa migrenom ovo ima. Međutim, taj broj se skoro udvostručuje među ljudima koji imaju migrenu sa aurom.
Epilepsija i migrena
Ukoliko osoba pati od migrene, veća je mogućnost da će imati epilepsiju, koje izaziva napade, ali i obrnuto. Izgleda da je za obe bolesti uzrok sličan problem, a to su ćelije u mozgu, neuroni, koji su neobično osetljivi. I oba poremećaja mogu biti posledica gena koje se nasledjuje od roditelja. Lekari za lečenje epilepsije i migrene ponekad koriste istu vrstu lekova, kao što su divalproeks natrijum i topiramat.
Nesanica i migrena
Problemi sa spavanjem, uključujući nesanicu, česti su kod ljudi koji imaju migrene. Oni mogu dovesti i do anksioznosti i depresije, koji su povezani sa migrenom. Nepravilne navike spavanja takođe su jedan od glavnih pokretača migrenskih glavobolja. Preporuka za bolji san je da se budi i ide u krevet u isto vreme a takođe i da se izbegava alkohil i kofein kasno uveče.
Anksioznost i depresija
Oko 25 odsto ljudi sa migrenom ima depresiju, a do 50 procenata ima anksioznost. Ovo je još više tipično za one koji imaju česte migrene – glavobolje 15 dana u mesecu. Veze nisu jasne, ali možda je reč o načinu na koji vaš mozak šalje signale sa jednog neurona na drugi pomoću hemikalije zvane serotonin.
Zlostavljanje u detinjstvu i migrena
Osobe koje su u detinjstvu doživele seksualno, fizičko ili emocionalno zlostavljanje, može ranije dobiti migrenu i veća je verovatnoća da se pretvori u dugoročan problem. Nije savim jasno zašto, ali lekari znaju da rani stres može da promeni strukturu mozga, hormone ili nervni sistem, pa čak i da pokrene određene gene. Svakako je važno razgovarati sa lekarom o trenutnom ili prethodnom zlostavljanju.
Tinitus
Zvonjenje i štištanje u uhu može biti znak da imate tinitus. Za neke osobe ovaj problem može da postane ozbiljan samo kada imaju migrenu. Nije jasno zašto se to dešava, ali može biti da neuroni šalju nepravilne signale tokom napada.
Sindrom nervoznih creva i migrena
Ljudi koji imaju simptome sindroma nervoznih creva, kao što su bol u stomaku, nadimanje, dijareja i zatvor, imaju veću verovatnoću da dobiju migrene. Potrebno je više studija da bi se otkrilo koje vrste lečenja udružene mogu da pomognu kod ovakvih problema.
Fibromijalgija
Osobe koje imaju migrenu, osećaju bolove po celom telu, anksioznost, depresiju i preosetljivost na svetlost, zvuk, pa čak i pritisak na određenim osetljivim tačkama. Sprečavanje migrene i njeno pravilno lečenje može pomoći pri sprečavanju napada fibromijalgije.
PTSP i migrena
PTSP je skraćenica za posttraumatski stresni poremećaj koji predstavlja odgovor na traumatičan događaj, kao što je zlostavljanje ili teška saobraćajna nesreća. Osobe koje boliju od PTSP, ponovo preživljavaju traumatičan događaj uz učešće intenzivnih emocija i postoji veća verovatnoća da će imati problem sa migrenom. Kod ljudi sa oba stanja, skoro 70 odsto ima simptome PTSP-a pre nego što dobiju glavobolju. Lekar će pomoći da upravlja simptomima uz pomoć terapije i lekova.
Nizak nivo šećera u krvi
Kada je nivo šećera u krvi prenizak, nastaje problem koji se zove hipoglikemija. Ovo kod nekih ljudi može da bude okidač za migrenu. Ali, glavobolja izazvana nejelom nije uvek posledica niskog šećera u krvi. Ona može da se desi iz mnogo razloga, kao što su nedovoljan unos vode, smanjena uobičajena količina kofeina kao i oslobađanja hormona stresa zbog nejela.
