Gubitak sluha koji postepeno nastaje s godinama česta je pojava. Oko jedne trećine ljudi između 65 i 75 godina ima neki stepen oštećenja sluha. Osim ovog prirodnog, postepenog gubitka sluha, postoje i drugi razlozi koji dovode do ovog stanja.
Buka na poslu
Gubitak sluha je treće najčešće stanje u SAD, posle artritisa i srčanih bolesti. Jedan od uzroka može da bude velika buka na radnom mestu koju, recimo, stvaraju mašine. Osim ovoga, stvari kao što su motocikli i električni alati takođe vremenom mogu da dovedu do oštećenja sluha. Kad god je to moguće trebalo bi da izbegavamo bučne aktivnosti ili da od njih često pravimo pauze. Ukoliko na radnom mestu ne možemo da izbegnemo buku, treba da nosimo čepove ili štitnike za uši.
Povrede ili promene pritiska
Ozbiljna povreda glave može da dislocira kosti srednjeg uha ili ošteti nerve i uzrokuje trajni gubitak sluha. Iznenadne promene pritiska usled letenja ili ronjenja takođe mogu oštetiti bubnu opnu ili srednje ili unutrašnje uho. Bubne opne obično zarastaju za nekoliko nedelja. Ali ako je unutrašnje uho teško povređeno, možda će biti potrebna operacija. Nikada ne stavljajte pamučne štapiće ili druge predmete u uši. Oni mogu da probuše bubnu opnu i da dovedu do trajnog oštećenja.
Neki lekovi dovode do gubitka sluha
Gubitak sluha može biti nuspojava nekih lekova, uključujući određene antibiotike, lekove protiv raka i lekove za erektilnu disfunkciju. Lekar treba da pazi na naš sluh dok uzimamo neke od ovih lekova. Ali neki gubitak sluha može biti trajan. U druge lekove koji mogu izazvati privremeni gubitak sluha spadaju:
- aspirin i drugi NSAIL, poput ibuprofena
- diuretici petlje, koji se često koriste za visok krvni pritisak
- lekovi protiv malarije, kao što je kinin
Hronična bolest razlog za gubitak sluha
Određene dugotrajne bolesti koje nisu direktno povezane sa ušima mogu izazvati gubitak sluha. Kod nekih bolesti to se dešava tako što prekidaju protok krvi u unutrašnjem uhu ili mozgu. Te bolesti su:
- bolest srca
- moždani udar
- visok krvni pritisak
- dijabetes
Autoimune bolesti, kao što je reumatoidni artritis, takođe su povezane sa nekim vrstama gubitka sluha.
Infarkt uha
Infarkt uha (iznenadni senzorneuralni gubitak sluha) dešava se kada izgubimo sluh iznenada ili tokom nekoliko dana. Najčešće pogađa samo jedno uho. Ovo stanje mogu da izazovu povreda, lekovi ili zdravstveno stanje. Ali u 90 odsto slučajeva lekari ne mogu da pronađu nijedan razlog. Ako vam se to dogodi, odmah potražite medicinsku pomoć. Lečenje može da sačuva vaš sluh.
Tumori i izrasline mogu uzrokovati gubitak sluha
Nekancerozne izrasline, uključujući tumore kostiju, ožiljno tkivo i ciste, mogu blokirati ušni kanal i uzrokovati gubitak sluha. Ponekad se uklanjanjem izrasline vraća sluh. Redak tumor koji se zove akustični neurom raste na nervima sluha i ravnoteže u unutrašnjem uhu. Uz gubitak sluha, može izazvati probleme sa ravnotežom, utrnulost lica i zujanje u ušima. Tretman ponekad može spasiti sluh.
Eksplozivni zvuci
Petarde, pucnji i druge eksplozije stvaraju moćne zvučne talase koji mogu pokidati bubnu opnu ili oštetiti unutrašnje uho. Ovo može dovesti do iznenadnog gubitka sluha, bilo privremenog ili trajnog. Da biste zaštitili sluh, nosite zaštitu za uši i stojte što dalje od izvora buke.
Koncerti, glasni zvuci i tinitus
Zvoni nam u ušima posle koncerta? To se zove tinitus. Ovo stanje nije isto što i gubitak sluha, ali su povezani. Prosečan nivo decibela na rok koncertu je 110, što je dovoljno da se za pet minuta nanese šteta našem sluhu. Bilo koja buka preko 85 decibela može uticati na naš sluh. Sličnu buku proizvode mašine za duvanje lišća i motorne testere. Tinitus može trajati satima, nedeljama ili zauvek. Da bismo to sprečili, treba da nosimo čepove za uši i ograničimo izlaganje buci.
Bežične i klasične slušalice
Da li drugi mogu da čuju muziku koju puštate preko bežičnih ili klasičnih slušalica? Ako je tako, trebalo bi da smanjite jačinu zvuka. Korišćenje ovih uređaja može izazvati privremeni ili trajni gubitak sluha. Što je muzika glasnija i što je duže slušamo, veći su nam rizici. Za bezbednije slušanje, podesite jačinu zvuka na najviše 60 odsto od maksimuma. I ne slušajte više od sat vremena.
Nakupljanje ušnog voska
Ušni voska štiti ušni kanal od prljavštine i bakterija. Ali može se nakupiti, stvrdnuti i uticati na sluh. Ovo je najčešći uzrok gubitka sluha koji se leči. Ako mislite da imate blokadu od ušnog voska ne pokušavajte sami da ga uklonite. Nije bezbedno stavljati štapiće za uši ili bilo šta drugo u ušni kanal. Lekar će očistiti i isprati uši brzo i bezbedno
Bolesti i infekcije
Mnoge bolesti uobičajene kod dece i mladih mogu uticati na sluh. Kod infekcija uha, srednje uho može da se napuni tečnošću, uzrokujući privremeni gubitak sluha. Druge bolesti mogu oštetiti srednje ili unutrašnje uho i dovesti do trajnog gubitka sluha. Bolesti koje mogu uticati na sluh su sledeće:
- male boginje
- encefalitis
- grip
- morbile
- meningitis
- zauške
Vakcine mogu da zaštite i nas i naše dete od mnogih od ovih bolesti.
Gubitak sluha na rođenju
Neka deca se rađaju sa gubitkom sluha. Ovo se zove urođeni gubitak sluha i često se javlja u porodicama. Ali, do ovoga može da dođe i kada majka tokom trudnoće ima dijabetes, visok krvni pritisak ili infekciju. Prevremeni porođaj ili trauma tokom porođaja takođe mogu dovesti do gubitka sluha kod bebe. I žutica ponekad dovodi do gubitka sluha kod novorođenčadi.
Starost
Sluh slabi kako starimo. Ovome mogu doprineti oštećenje od buke i bolesti. Ali to se može desiti čak i ako celog života štitimo uši. Do 75. godine skoro polovina ljudi izgubi sluh. Ali postoje načini koji mogu da nam pomognu da bolje funkcionišemo, uključujući slušne aparate, kohlearne implante i terapiju. Audiolog može da nam pomogne da odlučimo šta bi najviše moglo da nam pomogne.
