Povišeni nivo mokraćne kiseline u krvi često je i prvi simptom gihta Foto: Shutterstock
Mokraćna kiselina (lat. Acidum uricum), poznata i kao urinska kiselina, normalan je sastojak krvi. Reč je o proteinu, krajnem produktu metabolizma ili oksidacije koja se odvija u telu.
Za određivanje nivoa mokraćne kiseline je neophodno dati krv na analizu. Mokraćna kiselina, odnosno ovaj protein, nastaje razlaganjem molekula purina. Nakon normalnog procesa metabolizma ili oksidacije, protein odlazi u bubrege na filtraciju. Odatle se putem urina izbacuje iz tela. Molekuli purina čine sastavni deo strukture našeg DNK i RNK.
I naše telo takođe može da proizvodi purine, a to se dešava kao posledica raspadanja abnormalnih ćelija. Dakle, i to je takođe razlog povišene mokraćne kiseline. Ponekad ćelije odumiru brzo, kao u slučajevima kada se radi o nekoj malignoj bolesti ili negativnim efektima terapijskih tretmana za karcinom.
Mokraćna kiselina je uvek nalazi u svakom telu, ali njen nivo može da varira od osobe do osobe. Optimalan nivo je od 208 do 428 mikromola po litru za muškarce i od 155 do 357 mikromola po litru za žene. Naravno, vrednosti u laboratorijama mogu da odstupaju zbog sopstvenih skala i referentnih vrednosti.
Mokraćna kiselina je supstanca koja nastaje kao nusprodukt varenja hrane. Njena koncentracija raste kada telo počinje da vari velike količine hrane ili pića bogatih purinima. Poznato je da sledeće namirnice obiluju purinima, pa bi zato osobe sa bubrežnim problemima ali i oni koji boluju od gihta trebalo da ih izbegavaju:
Ukoliko smo zdravi i nemamo problema sa radom bubrega, dnevno možemo da izbacimo najviše jedan gram purina. Međutim, nije retkost da dođe do poremećaja koji izazivaju povišene vrednosti mokraćne kiseline i zaustavljaju ili usporavaju njenu filtraciju iz krvi. Tada dolazi do oboljenja poznatog kao hiperuricemija, a posledica mogu da budu brojne bolesti uz pogoršanje hroničnih stanja.
Provera nivoa vrednosti mokraćne kiseline je analiza neophodna osobama koje pate od hroničnih bolesti bubrega, artritisa ili gihta. Takođe, i ako postoji sumnja na bilo koju od ovih bolesti, obavezno treba uraditi test nivoa mokraćne kiseline. Savetuje se i onima sa poremećenom funkcijom bubrega usled povrede ili traume, kao i osobama sa kamenom u bubregu. Radi se i osobama koje su na hemioterapiji.
Povišeni nivo mokraćne kiseline u krvi često je upravo i prvi simptom gihta, vrste artritisa. Ovo oboljenje izaziva bol, oticanje, ukočenost i smanjenu pokretljivost zglobova u telu. Uglavnom su to zglobovi u stopalima i šakama, u kojima se akumulira mokraćna kiselina koja se nije izlučila kroz urin.
Zapravo, bilo koja hronična bolest ili stanja koja dovode do oštećenja bubrega ili njihove disfunkcije, s vremenom mogu da prouzrokuju povećani nivo mokraćne kiseline u krvi. To su:
Odgovor je potvrdan – moguće je u telu imati i nisku koncentraciju mokraćne kiseline. I ona je često manifestacija bolesti bubrega, ali i jetre. Pored ostalog, može da nastane kao posledica boelsti poznate kao Fankonijev sindrom. Reč je o oboljenju bubrežnih tubula koje onemogućava apsorbovanje nekih supstanci (glukoze i mokraćne kiseline). Kada se ne apsorbuju, odmah se izlučuju putem urina i direktno doprinose stvaranju deficijencije.