Život posle karcinoma i preživljavanje raka u svakodnevnicu pacijenata unose brojne nove korake koji mogu da se preduzmu kako bi se poboljšalo dugoročno zdravlje i kako bi preživeli mogli da uživaju u godinama koje su pred njima. Rak je drugi vodeći uzrok smrti u svetu, međutim, stope preživljavanja se poboljšavaju za mnoge vrste karcinoma, zahvaljujući poboljšanjima u skriningu, lečenju i prevenciji ove bolesti.
Mnoge metode lečenja raka uzimaju danak u smislu neželjenih efekata i trajnih promena. Kao osoba koja je preživela karcinom, stručnjaci savetuju šta sve treba uzeti u obzir kako bi se nastavio život. Dijagnoza raka može zauvek da promeni nečiji život zato je važno da svaka osoba pronađe svoj način da se nosi sa emocionalnim i fizičkim promenama koje karcinom kao bolest donosi.
Nakon oporavka od karcinoma i pobede bolesti, stručnjaci savetuju da bi se trebalo pridržavati nekih novih rutina kako bi se zdravlje dugoročno poboljšalo i očuvalo. Strategije zdravog načina života mogu da poboljšaju osećaj blagostanja, poboljšaju kvalitet života i olakšati prelazak u život bez, odnosno život posle karcinoma. Preporuke za zdrav život za osobe koje su pobedile rak skoro su iste kao i za bilo koga drugog:
Osoba koje su preživele rak možda će imati pomešane emocije u vezi sa daljim lečenjem. Šta to tačno znači? Iako je neko ko je preživeo karcinom (baš kao i njegova porodica i prijatelji) željan da se vrati u normalniji život, za mnoge je često zastrašujuće da napuste „zaštitnu čauru“ zdravstvenih radnika, koji su im pomagali i podržavali ih tokom lečenja.
Strah od ponovnog pojavljivanja karcinoma je uobičajen među ljudima koji su preživeli rak. Iako mogu da prođu godine bez ikakvih znakova bolesti, oni koji su preživeli rak kažu da im je pomisao na recidiv uvek prisutna. Tako, na primer, mnogi pomisle da je svaki bol, nevezan za karcinom, znak da se rak ponovo vratio.
Dugotrajno osećanje tuge i besa mogu da ometaju svakodnevni život, a taj osećaj kao da drugi ne mogu da razumeju kroz šta je sve neko prošao može da dovede do usamljenosti. Takođe, želja da se nadoknadi izgubljeno vreme može da izazove dodatni stres. Stručnjaci navode da su sva ova osećanja normalna i uobičajena, jer oporavak od lečenja raka ne zavisi samo od tela, već se radi i o lečenju uma.
Kako sve više ljudi živi duže nakon lečenja raka, sve više se zna o kasnim neželjenim efektima tretmana. Ti neželjeni efekti lečenja karcinoma mogu da postanu očigledni nakon što se lečenje završi. Kasni efekti lečenja raka mogu da proizađu iz bilo koje od glavnih vrsta terapija karcinoma:
Preživeli od raka mogu da iskuse kasne efekte lečenja raka godinama kasnije. Naravno, nemaju svi koji se leče od karcinoma svaki od kasnih efekata, a neki ljudi ih možda nikada neće ni iskusiti.