Čak i blagi poremećaj rada štitne žlezde, odnosno mala odstupanja u funkciji ove žlezde mogu da povećaju rizik od ozbiljnih kardiovaskularnih bolesti. Naime, više od 200 godina poznato je da teška tireotoksikoza može da dovede do srčane aritmije ili nepravilnog rada srca – jednog od glavnih razloga iznenadne srčane smrti. Međutim, rizik, koji se dovodi u vezu sa blagim hipertiroidizmom ili hipotireozom, do sada je bio nepoznat.
Disfunkcija štitne žlezde izaziva srčne probleme
Na osnovu sistemske analize 32 studije, koja je obuhvatila 1,3 miliona učesnika, došlo se do zaključka da čak i mala odstupanja u funkciji štitne žlezde mogu da izazovu ozbiljne srčane probleme i povećaju rizik od ozbiljnih kardiovaskularnih bolesti. Rezultati ove studije istraživački tim objavio je u Frontiers in Cardiovascular Medicine.
– Ova interakcije između štitne žlezde i srca ceo problem stavlja na novu osnovu i mogla bi da otvori put personalizovanoj preventivnoj nezi – smatra profesor dr Johannes Dietrich sa Clinic of Ruhr University Bochum u Nemačkoj. Za ovu studiju, naučnici koji proučavaju srce i hormone u Clinic of Ruhr University Bochum sarađivali sa specijalistom za hormone sa Technological University’s Lee Kong Chian School of Medicine u Singapuru.
Kako treba lečiti blagi poremećaj štitne žlezde?
Danas je očigledna disfunkcija štitaste žlezde prepoznata kao utvrđeni faktor rizika za velika neželjena kardiovaskularna stanja. Međutim, situacija je ostala nerazjašnjena kod blagog poremećaja funkcije štitne žlezde.
– Dok su u nekim studijama minimalna povišenja hormona štitaste žlezde, pa čak i visoke normalne koncentracije unutar referentnog opsega za zdrave ljude, predviđale povećan rizik od iznenadne srčane smrti, druge studije nisu pokazale takvu korelaciju – objašnjava dr Dietrich. Sve do nedavno, kako je naveo, endokrinolozi su bili u nedoumici da li da leče pacijente sa subkliničkim, asimptomatskim oblicima hipertireoze i hipotireoze.
Koncentracija FT4 hormona u serumu u direktnoj je vezi sa rizikom od srčane smrti
U cilju boljeg sagledavanja ovog problema, sistematski pregled međunarodnog tima naučnika analizirao je rezultate 32 studije o ovom pitanju. U objedinjenoj analizi istraživači su otkrili da i subklinički hipotireoza i subklinički hipertireoza predviđaju rizik od kardiovaskularnog mortaliteta. Konkretno, koncentracije slobodnog tiroidnog hormona T4 (FT4) u serumu su bile u direktnoj vezi sa većim rizikom od srčane smrti i drugih neželjenih kardiovaskularnih problema.
– Rezultati analize pokazuju da kardiovaskularni rizik kontinuirano raste sa koncentracijom FT4, dok kompleksna veza rizika u obliku slova U postoji sa koncentracijom kontrolnog hormona tirotropina, odnosno TSH – ističe dr Dietrich, po kome ovaj dualizam može da se objasni sa dva različita obrasca aritmije čiji je uzrok glagi poremećaj štitne žlezde.
Genetika i stres takođe mogu da izazovu blagi poremećaj štitne žlezde
U jednom obliku („dishomeostatski tip“), primarna bolest štitne žlezde direktno podiže koncentraciju tiroidnih hormona i time povećava kardiovaskularni rizik. U drugom obliku („alostatski tip“), genetski faktori, hronični stres i psihičko opterećenje povećavaju zadatu tačku regulatornog kola između hipofize i štitaste žlezde, tako da indirektno povećana koncentracija FT4 takođe podstiče aritmiju, objasnili su naučnici.
– Rezultati ove studije mogli bi da trasiraju put ka personalizovanoj preventivnoj strategiji za srčane ishode. Štaviše, funkcija štitne žlezde može da posluži kao biomarker za odgovarajući mehanizam porekla kod pacijenata koji imaju srčanu aritmiju, ali da posluže da se definiše individualni režim lečenja za svakog pacijenta – zaključujili su autori studije o uticaju poremećaja funkcije štitne železde na funkciju srca.
