Tetanus i sve što treba da znamo o uzrocima, simptomima, lečenju i prevenciji

Tetanus, u narodu poznat kao zli grč, ozbiljna je infekcija uzrokovana anaerobnom bakterijom Clostridium tetani. Ova bakterija proizvodi toksin koji utiče na mozak i nervni sistem, što dovodi do ukočenosti mišića. Ako se spore Clostridium tetani talože u rani, neurotoksin ometa nerve koji kontrolišu kretanje mišića. Infekcija može izazvati teške grčeve mišića, ozbiljne poteškoće sa disanjem i na kraju može biti fatalna. Iako postoji terapija tetanusa, ona nije podjednako efikasna. Najbolji način zaštite od tetanusa je primanje vakcine.

Šta je tetanus

Tetanus je ozbiljna bakterijska infekcija.

Bakterije postoje u zemljištu, đubrivu i drugim agensima životne sredine. Osoba koja doživi ubodnu ranu kontaminiranim predmetom može dobiti infekciju, koja može zahvatiti celo telo. To može biti fatalno. Tetanus zahteva hitnu medicinsku pomoć koja podrazumeva agresivno lečenje rana i antibiotike.

Simptomi tetanusa

Simptomi tetanusa obično se javljaju oko 7 do 10 dana nakon početne infekcije. Međutim, ovo može da varira od 4 dana do oko 3 nedelje, a u nekim slučajevima može potrajati mesecima. Generalno, što je mesto povrede dalje od centralnog nervnog sistema, to je duži period inkubacije. Pacijenti sa kraćim vremenom inkubacije obično imaju teže simptome.

U mišićne simptome spadaju grčevi i ukočenost. Ukočenost obično počinje sa mišićima za žvakanje. Grčevi mišića se zatim šire na vrat i grlo, izazivajući poteškoće pri gutanju. Pacijenti često imaju grčeve u mišićima lica.

Teškoće s disanjem mogu biti rezultat ukočenosti mišića vrata i grudnog koša. Kod nekih ljudi zahvaćeni au i trbušni mišići i mišići ekstremiteta.

U težim slučajevima dolazi do kontrakcije leđne muskulature zbog čega se kičma savija unazad. Ovo je češća pojava kod dece koja dobiju infekciju tetanusa.

Većina osoba sa tetanusom imaće i sledeće simptome:

•         krvave stolice
•         dijareju
•         groznicu
•         glavobolju
•         osetljivost na dodir
•         upaljeno grlo
•         znojenje
•         ubrzan rad srca

Lečenje tetanusa

Svaka posekotina ili rana moraju se temeljno očistiti da bi se sprečila infekcija. Lekar odmah treba da leči ranu sklonu tetanusu.

Rana koja će verovatno razviti tetanus definiše se kao:

•         rana ili opekotina koja zahteva hiruršku intervenciju koja se odlaže više od 6 sati
•         rana ili opekotina koja ima značajnu količinu uklonjenog tkiva
•         svaka povreda tipa uboda koja je bila u kontaktu sa đubrivom ili zemljom
•         ozbiljni prelomi gde je kost izložena infekciji, kao što su složeni prelomi
•         rane ili opekotine kod pacijenata sa sistemskom sepsom

Svaki pacijent sa nekom od ovih rana treba da primi imunoglobulin protiv tetanusa (TIG) što je pre moguće, čak i ako je vakcinisan. Imunoglobulin protiv tetanusa sadrži antitela koja ubijaju Clostridium tetani. Ubrizgava se u venu i pruža trenutnu kratkoročnu zaštitu od tetanusa. TIG je samo kratkoročan i ne zamenjuje dugoročne efekte vakcinacije. Stručnjaci kažu da se TIG injekcije mogu bezbedno davati trudnicama i majkama koje doje.

Lekari za lečenje tetanusa mogu propisati penicilin ili metronidazol. Ovi antibiotici sprečavaju bakteriju da se razmnožava i proizvodi neurotoksin koji izaziva grčeve i ukočenost mišića. Pacijentima koji su alergični na penicilin ili metronidazol može se dati tetraciklin.

U lečenju mišićnih grčeva i ukočenosti, pacijentima se može propisati:

•         antikonvulzanti, kao što je diazepam, koji opuštaju mišiće kako bi sprečili grčeve, smanjili anksioznost i deluju kao sedativ
•         relaksanti mišića, kao što je baklofen, potiskuju nervne signale od mozga do kičmene moždine, što dovodi do manje napetosti mišića
•         neuromuskularni blokatori koji blokiraju signale od nerava do mišićnih vlakana i korisni su u kontroli mišićnih grčeva. Oni uključuju pankuronijum i vekuronijum.

Hirurgija

Ako lekar smatra da je rana sklona tetanusu veoma velika, može hirurški ukloniti što je više moguće oštećenog i inficiranog mišića (debridman). Debridman je procedura  uklanjanja mrtvog ili kontaminiranog tkiva ili stranog materijala. U slučaju rane sklone tetanusu, strani materijal može biti prljavština ili đubrivo.

Ishrana

Pacijent sa tetanusom zahteva visok dnevni unos kalorija zbog povećane mišićne aktivnosti.

Ventilator

Nekim pacijentima će možda biti potrebna pomoć ventilatora pri disanju ako su im zahvaćene glasne žice ili respiratorni mišići.

Uzroci

Tetanus izaziva bakterija Clostridium tetani. Spore Clostridium tetani u stanju su dugo da prežive van tela. Najčešće se nalaze u životinjskom đubrivu i kontaminiranom zemljištu, ali mogu postojati praktično svuda. Kada Clostridium tetani uđu u telo, brzo se razmnožavaju i oslobađaju tetanospazmin, neurotoksin. Kada tetanospazmin uđe u krvotok, brzo se širi po telu, izazivajući simptome tetanusa. Tetanospazmin ometa signale koji putuju od mozga do nerava kičmene moždine, a zatim do mišića, izazivajući grčeve i ukočenost mišića.

Clostridium tetani ulazi u telo uglavnom kroz posekotine ili ubodne rane na koži. Temeljno čišćenje svakog posekotina pomaže u sprečavanju razvoja infekcije.

Uobičajeni načini zaraze tetanusom uključuju:

•         rane koje su kontaminirane pljuvačkom ili izmetom
•         opekotine
•         povrede prignječenjem
•         rane koje uključuju mrtvo tkivo
•         ubodne rane

Retki načini zaraze tetanusom su:

•         hirurške procedure
•         površne rane
•         ujedi insekata
•         složeni prelomi
•         intravenska upotreba droga
•         injekcije u mišiće
•         zubne infekcije

Prevencija

Većina slučajeva tetanusa javlja se kod ljudi koji nikada nisu primili vakcinu ili koji nisu primili dopunsku vakcinu u prethodnoj deceniji.

Vakcinacija

Vakcina protiv tetanusa rutinski se daje deci kao deo vakcinacije protiv difterije i toksoida tetanusa i acelularnog pertusisa (DTaP). DTaP vakcina sastoji se od pet injekcija, koje se obično daju u ruku ili butinu dece kada su stari:

•         2 meseca
•         4 meseca
•         6 meseci
•         15 do 18 meseci
•         4 do 6 godina

Buster se obično daje u dobi od 11 do 18 godina, a zatim još jedan na svakih 10 godina. Ako pojedinac putuje u oblast gde je tetanus uobičajen, trebalo bi da se posavetuje sa lekarom u vezi sa vakcinacijom.

Da li nam treba vakcina protiv tetanusa

Svako ko zadobije duboku ranu ili je ona prljava, a nije primio dopunsku vakcinu u poslednjih 5 godina, trebalo bi da dobije još jednu injekciju. Pacijentu u ovoj situaciji takođe može da se da imunoglobulin protiv tetanusa, koji sprečava infekciju. Važno je da se hitno zatraži medicinska pomoć, jer imunoglobulin protiv tetanusa deluje samo kratko vreme nakon povrede.

Dijagnoza

U mnogim zemljama, prosečan lekar možda nikada neće videti pacijenta sa tetanusom. To je zato što je vakcina protiv tetanusa deo imunizacije dece i ova infekcija je postala retka. U SAD je 2009. godine, na primer, bilo samo 19 prijavljenih slučajeva tetanusa.

Što se ranije pacijentu dijagnostikuje tetanus, to će tretman biti efikasniji. Pacijent sa grčevima i ukočenošću mišića koji je nedavno zadobio ranu ili posekotinu obično se brzo dijagnostikuje.

Uspostavljanje dijagnoze može potrajati duže kod pacijenata koji injektiraju drogu jer često imaju druga zdravstvena stanja. U tom slučaju za potvrdu će biti potrebna analiza krvi.

Svako ko ima grčeve i ukočenost mišića treba odmah da potraži medicinsku pomoć.

Komplikacije

Ako pacijent ne dobije terapiju, rizik od komplikacija opasnih po život je veći. Kako navode u  Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), stopa smrtnosti od tetanusa trenutno je oko 11 odsto.

Komplikacije mogu biti:

•         Prelomi: Ponekad, u teškim slučajevima, grčevi mišića i konvulzije mogu dovesti do preloma kostiju.
•         Aspiraciona pneumonija: Ako se udiše sekret ili sadržaj želuca, može se razviti infekcija donjih disajnih puteva, što dovodi do upale pluća.
•         Laringospazam: Zahvata gornje disajne puteve pri čemu se grkljan zatvara zbog grča njegovih unutrašnjih mišića što može trajati do jednog minuta i izazvati poteškoće u disanju. U teškim slučajevima, pacijent se može ugušiti.
•         Tetanični napadi: Ako se infekcija proširi na mozak, osoba sa tetanusom može doživeti napade.
•         Plućna embolija: Krvni sud u plućima može se začepiti i uticati na disanje i cirkulaciju. Pacijentu će hitno biti potrebna terapija kiseonikom i lekovi protiv zgrušavanja krvi.
•         Teška insuficijencija bubrega (akutna bubrežna insuficijencija): Teški grčevi mišića mogu dovesti do uništenja skeletnih mišića što može uzrokovati curenje mišićnog proteina u urin. Ovo može izazvati ozbiljnu insuficijenciju bubrega.