HSV-1, tip virusa koji izaziva herpes ili oralni herpes, najviše je povezan sa rizikom od demencije. Svako ko ima dijagnozu herpesa, za razliku od onih osoba koje je nemaju, može imati dvostruko veće šanse da će razviti demenciju, zaključak je nove studije Univerziteta Upsala u Švedskoj.
Nova studija o povezanosti herpesa i demencije
U okviru studije, koja je objavljena u Journal of Alzheimer’s Disease, praćeno je 1.000 70-godišnjih ispitanika tokom 15 godina i potvrđena su prethodna istraživanja o povezanosti sa virusom herpesa i demencijom.
Herpes je rezultat infekcije virusom herpes simpleksa (HSV), od kojih postoje dva tipa. Herpes simpleks virus tipa 1 (HSV-1) izaziva oralni herpes, zahvatajući usta i okolnu kožu, ali i potencijalno genitalnu regiju. Herpes simpleks virus tipa 2 (HSV-2) obično izaziva genitalni herpes i obično se prenosi polno. Skoro 572.000 ljudi ima HSV-2 infekcije svake godine, navode u Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
Demencija je širok termin za poremećaje kognitivnog opadanja kao što su Alchajmerova bolest i vaskularna demencija. Povezan je sa starenjem, ali nije uobičajen deo starenja.
Erika Vestin, vodeći autor studije i doktorand na Univerzitetu Upsala, kaže da istraživanje potvrđuje prethodno znanje o vezama između demencije i herpesa, ali da uzročnost još nije konkretna.
– Još nemamo odgovore o uzročnim mehanizmima ove asocijacije, da li virus izaziva bolest ili postoji indirektna veza. Dalje, asocijacija ostaje da se prouči u različitim društvenim i etničkim grupama, a potencijalni efekti lekova protiv herpesa na rizik od demencije treba da se istraže u studijama farmaceutskih lekova – rekla je Vestin.
Koliko su česti herpes i demencija
Prema navodima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), više od 55 miliona ljudi širom sveta ima demenciju, a još skoro 10 miliona dobiće dijagnozu demencije svake godine. Do 2030. godine procenjuje se da će broj ljudi sa demencijom dostići 78 miliona.
Virus herpes simpleks, koji ostaje doživotno u telu, prilično je čest. Prema podacima SZO, oko 67 odsto ljudi mlađih od 50 godina širom sveta ima infekciju HSV-1, 13 procenata mlađih od 50 godina ima infekciju HSV-2, dok 13 odsto mlađih od 50 godina ima infekciju HSV-2. Većina ljudi sa HSV-2 možda i ne zna da ga imaju: Otprilike 87,4 ljudi između 14 i 49 godina sa genitalnim herpesom nemaju kliničku dijagnozu.
Herpes virus izaziva rane ili plikove u ustima ili genitalijama ili oko njih, zajedno sa drugim simptomima. Ne postoji lek za herpes, ali lečenje može pomoći u upravljanju simptomima i smanjiti verovatnoću ponavljanja izbijanja i prenošenja na partnere.
Koja je veza između herpesa i demencije
Vestin kaže da je oralni oblik herpesa najverovatnije glavni faktor svake veze između HSV-a i demencije, ali da sam virus može da zakomplikuje te veze.
– Izgleda da je glavni krivac HSV-1, koji obično inficira oralnu regiju. Međutim, HSV-1 i HSV-2 mogu da inficiraju oralnu ili genitalnu regiju, što je važno imati na umu kada se ove studije sprovode – kaže Vestin
Dr Monica Gandhi, specijalista za zarazne bolesti sa Univerziteta Kalifornije u San Francisku, smatra da studija ne dokazuje uzročnost.
– Mogle bi postojati važne razlike između onih sa ili bez IgG statusa virusa herpes simpleksa (prethodna izloženost) i onih koji su razvili demenciju ili nisu. Teško je kontrolisati sve zbunjujuće faktore koji su tradicionalno povezani sa demencijom (kao što su dijabetes, hipertenzija, istorija moždanog udara ili infarkta miokarda), a autori navode da je cela njihova kohorta imala relativno niske stope ovih stanja – kaže dr Gandhi i dodaje:
– Autori nisu pronašli vezu između lečenja HSV i demencije, što bi bilo interesantno zapažanje koje bismo videli u drugoj studiji ako bismo želeli da budemo uvereniji u uzročnu vezu. Dobro usklađena studija u kojoj se jedna grupa uparuje na skoro svim mogućim zbunjujućim faktorima za demenciju (hipertenzija, dijabetes, pušenje, drugi faktori rizika) sa drugom grupom sa istim faktorima rizika, ali samo jednom razlikom (HSV IgG status) može biti od pomoći u obezbeđivanju dodatnih dokaza.
Da li oni koji imaju dijagnozu herpesa treba da budu zabrinuti
Vestin navodi da bi postavljanje dijagnoze i lečenje široko dostupnim lekovima za virus herpesa koristilo svima koji ga imaju i ukazuje da prethodna istraživanja to podržavaju.
– Postoje indikacije iz studija velikih registara da upotreba lekova protiv herpes virusa može biti povezana sa smanjenim rizikom od demencije među simptomatskim nosiocima herpes simpleksa. Međutim, ne postoje farmaceutska ispitivanja koja bi to potvrdila. Za sada, nosioci herpes simpleksa moraće da se oslanjaju na iste savete kao i ostatak populacije, uključujući uglavnom faktore načina života i kardiovaskularno zdravlje – rekla je ona.
Dr Gandhi kaže da su stope herpesa i demencije dovoljno različite – i da postoje veoma različiti faktori za osetljivost svakog pojedinca – da bi opravdali određeni oprez oko nalaza studije.
– Prevalencija HSV-1 i HSV-2 veoma je visoka u populaciji (do 80 odsto), a stopa demencije je na sreću mnogo niža. Tradicionalni faktori rizika za moždani udar (koji mogu izazvati demenciju) uključuju dijabetes, hipertenziju i pušenje, tako da držanje ovih faktora pod kontrolom može biti od pomoći za individualni rizik od demencije kod neke osobe. S obzirom na to koliko je infekcija virusom herpesa česta kod mladih ljudi, ne bi trebalo da vas ova studija previše brine – rekla dr Gandhi.
