Demencija je gubitak kognitivnog funkcionisanja čoveka, odnosno gubitak sposobnosti razmišljanja, pamćenja i rasuđivanja do te mere da ometa svakodnevni život i aktivnosti osobe. Neki ljudi sa demencijom ne mogu da kontrolišu svoje emocije, a i njihova ličnost usled bolesti može da se promeni. Gledano kako se bolest razvija kroz faze, demenecija ide od najblažeg stadijuma, kada simptomi tek počinju da utiču na funkcionisanje osobe, do najteže faze, kada čovek mora u potpunosti da zavisi od drugih u osnovnim aktivnostima svakodnevnog života, kao što je hranjenje.
Demencija je stanje intelektuačnog propadanja ličnosti
– Demencija je stanje opšteg intelektualnog propadanja i propadanja ličnosti, takvog stepena da to dovodi do narušavanja profesionalnih i socijalnih aktivnosti individue. Najčešći tip demencije je Alchajmеrоva bolest i ona se polako i podmuklo uvlači u život individue, a tok bolesti je sporo progresivan. Alchajmerova bolest čini 60 odsto ukupnog broja svih demencija, a potom slede demencija Levijevih tela, vaskularne demencije, mešovite demencije. Postoje i potencijalno revererzibilne demencije kao što su demencija nastala zbog nedostatka pojedinih vitamina, kao na primer vitamina B12, folne kiseline ili usled poremećaja u radu štitne žlezde. Svaka od tih demencija je bolest za sebe i ima zasebnu kliničku sliku, tok i ishod – objašnjava za eKlinika portal profesorka dr Marija Semnic, načelnica Odeljenja za neurodegenerativne bolesti i osnivač Centra za demenciju pri Klinici za neurologiju Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine.
Anksioznost, depresija, agresija, nemir… neka su od stanja koja pokazuju da se bolest razvija
Tipično ispoljavanje Alchajmerove bolesti, po rečima sagovornice eKlinika portala, karakteriše poremećaj pamćenja, naročito svežih informacija i događaja, potom se javlja problem orjentacije, gubljenje u vremenu i prostoru, govorno-jezički problemi, problemi rukovanja aparatima, planiranja, shvatanja, psihijatrijskih simptoma. Bolest se karakteriše i pojavom psihijatrijskih simptoma kao što su anskioznost u početnim stadijumima, depresija, naglašene karakterne osobine, a u kasnijim stadijumima se javljaju i lutanje, nemir, agresija, halucinacije.
– Faktori rizika za nastanak bolesti su starenje, ženski pol, genetski uticaj, jer je mnogo gena povezano sa demencijom. Nosioci genetske mutacije čine oko jedan odsto obolelih, ali oni oboljevaju u mlađem dobu. To su faktori rizika na koje ne može da se utiče. Postoje i faktori na koje može da se utiče, a to su kardiovaskularne bolesti i hipertenzija,
prehipertenzija, šećerna bolest, masnoće u krvi, pušenje, konzumacija alkohola, gojaznost, nizak obrazovni nivo, aerozagađenje, depresija, socijalna izolacija, oštećenje sluha i vida, trauma glave, loš kvalitet sna, zastoj u disanju tokom spavanja, odnosno slip apneja – naglašava dr Semnic.
Kod nas se demencija tretira terapijom iz osamdesetih godina, očekuje se primena nove
Osobe koje obole nakon 65. godine imaju kasni početak bolesti, a ustanovljeno je da 60 odsto obolelih, koji imaju Alchajmerovu demenciju, jesu nosioci APOE genotipa, što je kombinacija od oba roditelja.
– Terapija je standardna i primenjuje se još od 80-ih godina. Ti lekovi stabilizuju simptome bolesti i odlažu komplikacije. Ne zaustavljaju bolest, već deluju na nivou poremećenih neurotransmitera u mozgu. Pacijenti zato treba što pre da se jave lekaru neurologu. U SAD je odobrena nova terapija monoklonskih antitela, koja utiče na elimisianje amiloida koji se nakuplja u mozgu. Očekuje se da će terapiju iduće godine da odobri i Evropska agencija za lekove, pa se nadamo da će doći i do nas – navodi profesorka Semnic i dodaje:
– Pretpostavlja se da se amiloid taloži dve do tri decenije pre pojave simptoma, jer bi onda mogla da se primeni ciljana terapija. Usled bolesti dolazi do gubitka nervnih ćelija, sinapse se gube, smanjuje se volumen mozga, ili kako se to stručno kaže dolazi do atrofije mozga. To je proces koji neumitno teče, a od nove terapije se očekuje da će delujući na uzrok značajno uticati na tok bolesti. Još uvek kliničke studije traže rešenje koje bi zaustavilo bolest.
Oko 55 miliona ljudi u svetu boluje od demencije
Kada se uzme u obzir sve veći broj obolelih od demencije, profesorka dr Marija Semnić, podseća da naša populacija stari i zato se povećava broj obolelih. Tako jedna od 9 osoba starijih preko 65 godina ima Alchajmerovu bolest. U populaciji staroj od 65 do 74 godine Alchajmerovu bolest ima 5 odsto, među starima od 75 do 84 godine to je 13,1 procenat obolelih, dok demenciju ima više od 33 odsto ljudi starijih od 85 godina.
– Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije u svetu je 2019. godine bilo 55,2 miliona obolelih, a u Evropi 14,1 odsto. Incidenca novoobolelih u životnoj dobi od 65. do 74. godine je četiri bolesne osobe na 1.000, od 75. do 84. godine života je taj odnos 32. sa dijagnozom na 1.000 ljudi, a nakon 85. godine to je 76. bolesnih na 1.000 ljudi. Najvažnije je da se što pre postavi dijagnoza – kaže dr Semnic i ističe da se pacijenti, nažalost, javljaju u kasnijem stadijumu.
Kako se postavlja dijagnoza demencije?
Dijagnoza se, objašnjava sagovornica eKlinika portala, postavlja na osnovu kliničkog pregleda, laboratorijskih analiza i neuroradioloških pretraga među kojima je dijagnotički minimum kompjuterizovana tomografija mozga, dok je ne magnetna rezonanca mozga je senzitivnija tehnika vizualizacije.
– CT pokaže da li je u pitanju tumor, moždani udar ili povreda glave. Radi se i analiza likvora, a u svetu je u progresiji razvoj krvnih biomarkera, što mi još uvek nemamo. Dakle, uredan nalaz kompjuterizovane tomografije ne isključuje dijagnozu Alchajemorve bolesti. Kognitivna procena odnosno utvrđivanje i stepenovanje oštećenja saznajnih funkcija je
neophodni elemenat u dijagnostici demencije i Alchajmerove bolesti. Dokaz je uvek progresija bolesti kroz vreme, a sada dijagnostika prepoznaje Alchajmerovu demenciju u odnosu na druge vrste demencije, gde nema amiloidnog proteina – pojašnjava dr Semnic.
Demencija ima tri faze bolesti
Profesorka Marija Semnic kaže da bolest u proseku traje 8 do 12 godina, iako može trajati i duže, i prolazi kroz tri faze. U ranom stadijumu osoba ima problem pamćenja skorašnjih informacija i događaja, ne orjentiše se u vremenu i prostoru, ima problem rukovođenja finansijama, poteškoće na planu govora, što sve blago narušava samostalnost u svakodnevnom životu, ali osoba još uvek uz manje intervencije može da živi u svom domaćinstvu.
– U ovom stadijumu se mogu javiti depresija, apatija i strah. Kako bolest napreduje tako ovi simptomi postaju sve izraženiji te je i funkcionalnost u srednjem stadijumu značajno narušena. Dešava se da bolesnik usled problema snalaženja u prostoru nije u stanju da se vrati kući, takođe ne može da obavlja jednostavne zadatke u domaćinstvu. U stadijumu demencije teškog stepena bolesnik je u potpunosti zavistan od druge osobe u osnovnim aktivnostima kao što su oblačenje, kupanje, uzimanje hrane. Napredovanjem bolesti su oboleli sve teže pokretni, da bi u ovom uznapredovalom stadijumu bolesti postali vezani za bolesničku postelju i ne mogu da kontrolišu mokrenje. U ovom stadijumu mogu da se jave epileptični napadi – objašanjava sagovornica eKlinika portala.
Dugotrajno ležanje, kaže dr Semnic, kod bolesnika povećava rizik od upale pluća, urinarne infekcije, takođe česti su padovi sa prelomima kuka, što sve može da vodi u fatalni ishod.
– Sa druge strane, demencije može da se razvije i brže, odnosno da se simptomi pojave naglo. Ovo se najčešće dešava nakon moždanog udara, ali i nekih drugih bolesti koje dovode do oštećenja mozga. Zbog toga je kod svih pacijenata sa simptomima demencije neophodno uraditi pregled mozga skenerom ili magnetnom rezonancom – naglašava dr Semnic.
Prevencija je čuvanje srca
U cilju smanjenja potencijalnog rizika od demencije savetuje se čuvanje srca, odnosno otkrivanje i lečenje visokog krvnog pritiska i aritmije, naročito u srednjim godinama života, kao i otkrivanje i lečenje šećerne bolesti, povišenih masnoća, gojaznosti.
– Bitno je što više biti fizički aktivan, odnosno ići u šetnje, na plivanje, baviti se plesom, kao i vežbati svoj mozak, kroz učenje novih veština, novog jezika, uživati u društvenim aktivnostima, hraniti se zdravo. S obzirom da demencija nije deo normalnog starenja, kad primetimo oštećenje saznajnih funkcija kod sebe ili svog bližnjeg, uputno je obratiti se lekaru u cilju postavljanja rane dijagnoze demencije i ranog započinjanja terapijskog pristupa. Demencija nije samo bolest pojedinca već čitave porodice koja jeste stožer njegove podrške, ali i bolest cele društvene zajednice – poručuje profesorka dr Marija Semnic, načelnica Odeljenja za neurodegenerativne bolesti i osnivač Centra za demenciju pri Klinici za neurologiju Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine.
Doktorica Semnic naglašava da je potrebno što pre javiti se doktoru i početi s pomoći, a sama je dva puta nakon dugog čekanja bez ikakvog odbila razloga primiti pacijenta koji je kod nje imao zakazan termin, odbivši ga dan pred zakazani susret, da bi ga treći put poslala kod neke mlade žene u svojoj ordinaciji koja je završila psihologiju(!). Vrlo neprofesionalan i neljudski pristup.