Interakcija gena i okoline
Međutim, i pre toga naučnici su razumeli da mnogo toga zavisi i od interakcije naših gena i okoline. U krajnjoj liniji i jednojajčani blizanci koji imaju potpuno identičan genetski materijal, razlikuju se između sebe, manje kao deca, a sve više kako su stariji. To je i ukazivalo na to da što smo izloženiji faktorima iz okoline to će i njihov uticaj biti veći.
Epigeneteske modifikacija
Iako se o epigenomu govori od kraja prošlog veka, ovaj termin je zapravo znatno stariji. Prvi ga je upotrebio britanski razvojni biolog Konrad Vodington 1942. godine, da bi opisao složene interakcije između gena i okoline, tokom razvoja. Međutim, on je dobio na značaju tek osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, kada su otkrivene konkretne epigenetske modifikacije, kao što su metilacija DNK i modifikacije histona. Nivo i identifikacija acetilacije i deacetilacije histona kao regulatora genske ekspresije bili su važne prekretnice u razvoju ove oblasti. Od tada, napredak u epigenetskom istraživanju je nastavio da otkriva nove mehanizme i uloge za epigenetske modifikacije u razvoju, nastanku raznih bolesti i našoj evoluciji.
Šta je epigenom?
Ako bi na jednostavan način želeli da objasnimo šta je epigenom, mogli bismo da ga uporedimo sa računarom. Svaki računar ima neki hardver u sebi: matičnu ploču, prosecor, memoriju, grafičku kartu, monitor… Taj hardver su zapravo geni koje smo nasledili od naših roditelja. I sada zamislimo da je taj hardver najbolji na svetu i da su naši geni savršeni. Kako će računar raditi? To zavisi od operativnog sistema koji instaliramo na njega. Ako imamo najbolji hardver, ali instaliramo loš softver, taj računar će raditi loše bez obzira što ima potencijal da radi bolje. Ali ako instaliramo dobar softver on će postati najjači računar koji smo videli. Tako je i kod nas. Kakav god imamo nasledni materijal, moramo da mu pomognemo da funkcioniše na najbolji način, a to znači da našim životnim stilom utičemo da se ekspresuju oni geni koji nam pomažu da budemo zdraviji. Naravno, cela epigenetika je složenija. Smatra se da deo tih hemijskih modifikacija i neke karakteristike epigenoma nasleđujemo od roditelja, ali da na deo utiču i faktori okoline u kojoj živimo i naši životni izbori.
Međutim, da li možemo da uradimo još nešto? Prekretnica je zapravo nastala kada smo naučili da taj naš epigenom možemo da reprogramiramo, odnosno da naše ćelije koje su postale starije, možemo da učinimo mlađim, odnosno da preokrenemo sat koji nas čini starijim. Više o ovoj temi možete pročitati u nastavku teksta na Vitality.rs.
