Napadi panike uglavnom se dešavaju zbog nataloženog stres i anksioznost, usled različitih životnih okolnosti – pojedina istraživanja pokazuju da je u prethodne tri decenije zabeležen porast broja ljudi zahvaćenih anksioznošću za čak 50%. Onog momenta kada organizam više nije u stanju da se sa tim nosi, dolazi do paničnih napada, koje mogu inicirati čak i uobičajene stresne situacije: boravak u zatvorenim i zagušljivim prostorima sa mnogo ljudi, poput gradskog prevoza i aviona, kao i velike gužve na aerodromima, što se pojačano dešava leti i u vreme godišnjih odmora, ali i krize na poslu, nesuglasice sa partnerom i porodicom…
Kada se mogu desiti panični napadi
Nepredvidivost je glavna opasnost kod paničnih napada (koji se mogu desiti čak i tokom spavanja), do te mere da strepnja može postati svakodnevnica i dovesti do razvoja fobija. Snažan osećaj napetosti, brza eskalacija stresa, preznojavanje i strah, koji za desetak sekundi dostiže vrhunac, zajedno stvaraju utisak životne ugroženosti – s obzirom na to da simptomi nalikuju infarktu. Indikatori su do te mere slični da jedino zdravstveni radnici sa sigurnošću mogu prepoznati razliku.
View this post on Instagram
Kako se mogu kontrolisati napadi panike
Presudnu ulogu u eliminaciji napada panike imaju lekovi koji mogu biti propisani isključivo od strane lekara specijaliste. Sva propisana medicinska sredstva, po principu „pronađi-rezerviši-preuzmi” možete nabaviti preko aplikacije apoteka.rs. Međutim, za trenutnu kontrolu i suzbijanje paničnih napada mogu biti od koristi i određene tehnike i radnje – umivanje hladnom vodom, skretanje pažnje (bilo razgovorom sa drugima o neobaveznim temama, rešavanjem matematičkih problema ili nečim trećim), duboko abdominalno disanje… Za lečenje anksioznosti preporučuje se i kognitivno bihejvioralna terapija, a kod značajnog broja pacijenata ona se pokazala kao sjajno rešenje za kontrolisanje strahova.
Foto: Shutterstock
Podložnost anksioznosti može se primetiti već u ranom detinjstvu, između ostalog po izraženoj plašljivosti deteta, noćnom mokrenju i preteranoj vezanosti za roditelje. Takođe, značajni faktori rizika su i genetska predispozicija, zlostavljanje tokom odrastanja i konzumiranje alkohola i psihoaktivnih supstanci.
Prepoznavanje simptoma od ključnog značaja
Dijagnostikovanje paničnog poremećaja podrazumeva pojavu učestalih epizoda izrazitog straha, nelagodnosti i panike koja traje do nekoliko minuta, uz strepnju koja utiče na svakodnevne aktivnosti i međuljudske odnose. Važno je zato na vreme prepoznati simptome i sprečiti dalji razvoj ovog učestalog savremenog problema.
Napad panike je veoma neprijatan osećaj