Preterminski (prevremeni) porođaj je najčešči uzrok smrtnosti odojčadi, kao i različitih kratkoročnih i dugoročnih komplikacija, koje su razlog za smeštaj u jedinice neonatalne nege. Na sreću čak i veoma rano rođene dece ishod je često dobar, a sa napretkom i usavršavanjem neonatalne nege, terapije se usavršavaju i poboljšavaju.
Kako se određuje termin porođaja i u odnosu na koje faktore se definiše prevremeni porođaj
Normalno trajanje trudnoće 40 nedelja ili 280 dana, odnosno 10 lunarnih meseci. Svaki mesec traje četiri sedmice, a računa se kao 28 dana od prvog dana poslednje menstruacije.
– Termin porođaja je vremenski period od navršenih 37 do 42 nedelja gestacije. Tada se smatra da je plod zreo, spreman za život van materice. Definicija prevremenog porođaja nekada se povezivala za telesnu težinu novorođenčeta, ali se vremenom ta granica pomerala, s obzirom na razvoj intenzivne nege novorođenčeta. Danas se zna da je za preživljavanje mnogo značajnija gestacijska starost, odnosno zrelost ploda, nego telesna težina na rođenju, a najbolji tretman prevremenog porođaja je prevencija – kaže za eKlinika portal dr Zagorka Milovanović, specijalista ginekologije i akušerstva.
Koliko često dolazi do prevremenog porođaja
Uprkos razvoju nauke, medicine, farmakologije, tehnike i medicinske nege, preterminski porođaj i dalje ostaje jedan od najvećih izazova savremene medicine. Važno je naglasiti i da pojava simptoma i znakova prevremenog porođaja ne znači uvek da će nastupiti porođaj pre termina.
Podaci Svetske zdravstvene organizacije (SZO) kažu da je učestalost prevremenog porođaja između 5 i 18 odsto, a to umnogome zavisi od ekonomskog razvoja zemlje.
Doktorka Milovanović precizira da prevremeni (preterminski) porođaj nastupa pre 37+0, a nakon 20+0 nedelja trudnoće. Novorođenče iz preterminskog porođaja je nedonošče ili prematurus. U zavisnosti od nedelje gestacije kada nastupi prevremeni porođaj, može biti ekstremno prevremeni (pre 28 nedelja gestacije), veoma prevremeni (između 28 i 32 nedelje gestacije), i umereno prevremeni (nakon 32, a pre 37 nedelja gestacije).
Da li prevremeni porođaj može da se desi svakoj trudnici
– Tačan uzrok spontanog prevremenog porođaja nije poznat, mada postoje brojni faktori rizika. Arteficijalni ili medicinski indukovan prevremeni porođaj nastaje kada se u interesu majke i/ili ploda trudnoća mora završiti ranije. Uopšteno govoreći, čak do 50 odsto prevremenih porođaja je nepoznate etiologije. Njih nazivamo idiopatski. Ostali su posledica maternalnih ili fetalnih faktora, mada se inflamatorni (zapaljenski) proces sa ili bez dokazane infekcije, smatra vodećim uzrokom. Faktori rizika su stanja koja pod određenim okolnostima mogu doprineti pojavi nekog poremećaja ili nepovoljnog ishoda. Faktore rizika možemo podeliti na one koji imaju veze za stanje majke – skraćen ili nedovoljno čvrst grlić materice, anomalije materice, mala telesna težina majke, kratak razmak između dve trudnoće (manje od godinu dana), povišen krvni pritisak, autoimune bolesti, gestacijski dijabetes melitus, godište trudnice (manje od 17 godina ili više od 35 godina) – navodi dr Zagorka Milovanović.
S druge strane, kako ističe, postoje i faktori rizika povezani sa trudnoćom – infekcije ili krvarenje u toku trudnoće, višeplodne trudnoće, anomalije ploda, zastoj u rastu ploda ili prevelika količina plodove vode. Ponekad trauma, bilo fizička, kao udarac ili pad, ali i psihička, kao što je veliki stres, mogu biti okidač prevremenog porođaja, naglašava dr Milovanović.
Što je beba ranije rođena, rizik od komplikacija je veći
Prevremeno rođenje je vodeći uzrok smrtnosti novorođenčadi i drugi vodeći uzrok smrtnosti dece u svetu. Nedonoščad, odnosno prevremeno rođene bebe imaju znatno manju telesnu masu.
Pored toga, kaže dr Milovanović, svi njihovi organi i sistemi su nezreli, tako da imaju probleme sa disanjem, vidom, sluhom, cirkulacijom, održavanjem telesne temperature, organima za varenje, imunitetom. Mnogi od ovih problema mogu pratiti dete tokom celog života. Prema rečima dr Zagorke Milovanović, nemaju sve prevremeno rođene bebe probleme, ali, što je beba ranije rođena, rizik od komplikacija i lošeg ishoda je veći. U odnosu na posledice, komplikacije mogu biti kratkoročne i dugotrajne.
Kratkoročne komplikacije prevremenog porođaja
– Nedovoljno razvijena pluća nemaju dovoljno surfaktanta, supstance koja nakon prvog udisaja omogućava da disajni putevi ostanu otvoreni. Zbog toga se kod nedonoščadi javlja respiratorni distres sindom, koji otežava disanje. Pored toga, zbog nezrelosti centra za disanje često se javljaju pauze u disanju, apnea (beba zaboravi da diše). Upravo zato ove bebe su često na respiratoru koji daje potporu disanju. Krvni sudovi su im suviše fraglini (krti), i lako dolazi do krvavljenja. Pored nezrelosti centra za održavanje telesne temperature, nedonoščad nemaju dovoljnu količinu masnog tkiva. Zbog toga lako dolazi do rashlađivanja – hipotermije. Hipotermija može dovesti do problema sa disanjem i padom nivoa šećera u krvi. Nedonošče koristi veliki deo energije koju dobija putem hrane za održavanje temperature. Zbog toga se prevremeno rođene bebe smeštaju u inkubator – objašnjava naša sagovornica.
Drugi problemi koje imaju preterminska novorođenčad
Nedonoščad takođe nemaju uvek koordinisan refleks gutanja i sisanja. Zbog toga se, navodi dr Milovanović, odmah po rođenju hrane na sondu. U pitanju je cevčica koja se kroz usta spušta u bebin želudac. Pored toga, zbog nezrelosti ćelija sluzokoze creva, često dolazi do enterokolitisa. Primećeno je da je kod beba koje se hrane majčinim mlekom ovaj problem ređi. Zato se ukoliko postoji mogućnost, insistira na prirodnoj ishrani.
– Što se beba rodi ranije, to je veći rizik i od krvarenja u mozgu. U najvećem broju slučajeva ovo ima samo trenutne posledice. Ukoliko dođe do preobilnog krvarenja, mogu nastati i dugoročne, trajna oštećenja mozga. Kod nedonoščadi ne dolazi do zatvaranja krvnog suda koji spaja aortu i plućnu arteriju-perzistentni duktus arteriozus (PDA). Posledica je nizak krvni pritisak. Ponekad se ovo stanje mora lečiti, a ponekad zahteva i transfuziju krvi. Moguća komplikacija je i hipoglikemija (nizak nivo šećera u krvi). Imunitet nedonoščadi je vrlo slab, što samim tim povećava šanse za razvoj različitih infekcija, ponekad i sepse – navodi doktorka Milovanović.
Trajne komplikacije: Oštećenje ploda zbog prevremenog porođaja
– Kao posledica infekcije, krvavljenja, lošeg protoka krvi, hipoksije (smanjenje nivoa kiseonika) ili oštećenja tokom razvoja mozga, nastaje poremećaj mišićnog tonusa, kretanja i držanja – cerebralna paraliza. Tokom odrastanja, mogu se javiti različiti neurološki i kognitivni poremećaji kao što je intelektualni deficit i problem sa učenjem, psihološki problemi i problemi u ponašanju, a ponekad dolazi i do zakasnelog razvoja. Kao posledica fragilnosti krvnih sudova u oku može se javiti njihovo ostećenje koje dovodi do retinopatije – problema sa vidom, a ponekad i slepila. Prevremeno rođena deca često zahtevaju dugotrajnu hospitalizaciju koja za posledicu može imati različite infekcije, astmu, probleme sa hranjenjem – ističe sagovornica eKlinika portala.
