„Neću“- faza kod dece je nešto što najverovatnije neće izbeći nijedan roditelj, ali i nešto što u pojedinim situacijama može ozbiljno da podigne i tako visok nivo stresa, koji nosi roditeljstvo. Da li, međutim, i sami roditelji nekada mogu da joj doprinesu?
„Neću“ – faza: Da li je razlog za brigu?
Ako vam je dete „zaposela“ negacija, nemojte brinuti – barem tako savetuju psiholozi. Sa njima je u potpunosti saglasna i Nicole Swartz, stručnjak za roditeljstvo, koja potvrđuje da je „neću“ – faza uobičajeni deo razvojnog procesa i da spada u potpuno normalne faze. Obično se, navodi Swartz, javlja u periodu između druge i treće godine života. Ukoliko ne postoji neki drugi psihološki problem trebalo bi da prestane sama od sebe. Postoje, napominje Nicole Shwartz, deca kod kojih ostane u obrisima i ne izgubi se u potpunosti.
Šta kažu stručnjaci: Zašto nastaje „neću“- faza?
Period izražene negacije kod deteta počinje kao vrsta odgovora na svest o samostalnosti. Upravo period treće godine života je karakterističan po tome da dete ima percepciju sebe kao zasebne ličnosti (entiteta), da ima slobodnu volju i da može samo da njome upravlja. Prosto, kao prvi impuls potrebe i želje da demonstrira svoju samostalnost, replicira negiranjem na sve što roditelj kaže. „Neću“, „ne mogu“, „ne želim“, „ne!“ – postaje ne samo redovni već i preovlađujući repertoar odgovora na bilo šta što roditelj ili staratelj zahteva.
– Mališani postaju svesni svoje samostalnosti od 18. do 24. meseca života. Reč koja se često koristi uz negaciju ili dolazi pre nje jeste „ja“ (ja to ne želim, ja neću tako, ja neću to“… Ne samo da su svesni sebe, već i značenja moći da oni nešto sami učine, odluče, ili odbiju – pojašnjava Nicole Swartch, koja se sa problemima i izazovima roditeljstva susreće svakodnevno u svojoj praksi.
Koliko traje ovaj često izluđujući model ponašanja
Prema njenim rečima, ovaj problem se obično okončava kada dete napuni 4 godine. Za mnoge roditelje, posebno one koji se prvi put ostvaruju o ovoj ulozi, „neću“ – faza može biti vrlo traumatična i izazovna. Najbolji saveti koji se roditeljima mogu dati jesu, kažu stručnjaci: strpljenje, doslednost, dati detetu slobodu odlučivanja, ali ne i beskrajnim popuštanjem.
Uzvraćenje kontriranjem najverovatnije će izazvati kontraefekat i još burniju reakciju. Pokušajte da budete što smireniji. Sa spoznajom sebe i moći da upotrebe svoju volju, deca vrlo brzo mogu da postanu manipulativna pa će tako na vaše bučno ili energično suprotstavljanje reagovati isto, dok ne istestira sve mogućnosti za vaše popuštanje. Suprotna, mirna reakcija, međutim, može ih iznenaditi. Postoje i mali trikovi u kojima ćete ih navesti da se igrom njihova volja preobrati – na primer, ako dete ne želi da pere ruke ili zube, inicirajte neku igru koja će za rezultat imati sugerisanje o pohvali, lepoti, i slično.
Ne zaboravite da beskrajnim popuštanjem možete naneti trajne posledice u procesu vaspitanja. Ukoliko se „neću“ – faza produži u posle 4.godine života, trebalo bi se konsultovati sa stručnim licem i otkriti razloge takvog preuranjenog bunta, revolta i protesta.
Koja roditeljska ponašanja mogu da pogoduju „neću“ – fazi
Ukoliko i sami često koristite reči „Ne“ i „Nemoj“, možete očekivati da će to raditi i vaše dete. Zato izbacite negacije iz vašeg svakodnevnog rečnika, pa će se i vaša deca manje protiviti vašim zahtevima.
Pustite dete da u određenoj oblasti ima slobodu odlučivanja i kontrolisanja. Na primer, možete mu dozvoliti da samo određuje mesto i raspored svojih igračaka ili svoje odeće u sobi. Nemojte nikada bez detetovog znanja poklanjati drugoj deci predmete za koje je bilo vezano, igračku koju je izgustiralo ili trenerku koju je preraslo. Ako već morate nešto da branite detetu, potrudite se da te zabrane budu minimalne. Nekoliko zabrana koje će ograničavati dete su sasvim dovoljne. Neka zabrane budu isključivo vezane za čuvanje detetovog zdravlja i bezbednosti.
