Kad se dete povlači u sebe: Šta stidljivost može da znači i kada postaje razlog za brigu

Iako se socijalna nezainteresovanost dece ranije smatrala bezopasnom, pokazuje se da može da predvidi anksioznost, posebno u kasnijoj dobi detinjstva

Deca u predškolskom uzrastu se često povlače "u sebe" i to ne bi trebalo da bude ništa čudno ukoliko je stidljivost kao simptom kratkotrajna i prolazna. Međutim, socijalno povlačenje koje traje može imati i ozbiljne posledice u daljem životu, pa psiholozi savetuju oprez.

Stidljivost u dva tipa kao putokaz: Kakva je veza sa anksioznošću?

Preporučujemo

Jedno od najčešće citiranih istraživanja na ovu temu imalo je za cilj diferencijaciju dva podtipa socijalnog povlačenja kod dece:

• Stidljivost u konfliktu (conflicted shyness) – u ovom modelu deca žele da se druže, ali ih sputava anksioznost
• Socijalna nezainteresovanost (social disinterest) – deca nemaju interesovanje za društvenu interakciju, ali su bez prisustva anksioznosti.

Autori su želeli da ispitaju kako ovi oblici povlačenja utiču na razvoj unutrašnjih (internalizovanih) i spoljašnjih (eksternalizovanih) problema tokom detinjstva, ali i u nastavku života.

Kakve rezultate je dalo šestogodišnje praćenje:

U studiji je učestvovalo je 493 dece (220 devojčica, ostatak dečaci). Roditelji su popunjavali skale za procenu stidljivosti i nezainteresovanosti (Child Social Preference Scale - CSPS) i skalu dečjeg ponašanja (Child Behavior Checklist - CBCL) u uzrastima 3, 6 i 9 godina.

Analizom je obuhvaćen šestogodišnji period, što je omogućilo praćenje razvoja simptoma kroz vreme.

Ključni nalazi svode se na to da stidljivost u konfliktu u uzrastu od 3 godine predviđa anksioznost sa 6 godina kod dečaka i devojčica i depresivne simptome kod dečaka.

Prema navodima istraživača, socijalna nezainteresovanost u uzrastu od 6 godina predviđa anksioznost sa 9 godina kod oba pola. Stidljivost u konfliktu kod šestogodišnjih dečaka predviđa eksternalizovane probleme (npr. ponašajna disfunkcija) sa 9 godina.

Izuzetan naučni doprinos kroz zaključke

Ovo je prvi ali i najviše citirani rad koji kontroliše međusobni uticaj dva podtipa povlačenja i njihovu interakciju sa polom deteta. Za razlike u razvoju depresije, anksioznosti i ponašajnih problema korišćena je metoda poznata kao path analysis. Tako su naučnici preciznije procenili međusobni uticaji varijabli kroz vreme.

Potvrđeno je, dakle, da je stidljivost u konfliktu značajan rizični faktor za psihopatologiju u ranom detinjstvu, naročito kod dečaka. Socijalna nezainteresovanost, iako se ranije smatrala bezopasnom, može predviđati kasniju anksioznost, posebno u nešto kasnijem detinjstvu.

Kulturni i rodni faktori igraju ulogu, dodaju naučnici: ponašanja koja su maladaptivna u jednoj kulturi mogu biti neutralna ili čak pozitivna u drugoj.

Šta možemo da primenimo u praksi iz ovog istraživanja

Rano prepoznavanje tipa povlačenja kod deteta važno je za prevenciju kasnijih problema.

Intervencije treba da budu prilagođene podtipu povlačenja – npr. terapije za anksioznost kod stidljive dece, ali ne nužno za decu koja se jednostavno radije igraju sama. Rodna osetljivost je ključna – dečaci sa stidljivošću u konfliktu mogu biti podložniji razvoju eksternalizovanih problema, što često ostane neprimećeno.