„Pustite decu da se igraju u blatu“: Imuni sistem jača u dodiru sa nečistoćama, tvrde pojedini stručnjaci

Smatra se da urbanizacija, stroga higijena, upotreba antibiotika i sve manji kontakt savremenog čoveka s prirodom udaljavaju ljude od ovih “starih prijatelja”

Narodno verovanje da imuni sistem jača u dodiru sa bakterijama iz blata i prašine ima i naučnu potvrdu. Nekoliko studija navodi da izlaganje nečistoćama iz prirodnog okruženja u dečjem uzrastu može da smanji rizik od razvoja alergija i autoimunih bolesti. Većina stručnjaka podržava ovu tezu, ali i upozorava da dodir sa blatom ili prašinom nije uvek bezbedan, jer tlo može da sadrži olovo, druge hemikalije ili parazite.

Kontrola stresa, ishrana, redovan san

Preporučujemo

Dobra kontrola stresa, kvalitetna i raznovrsna ishrana, redovan san i fizička aktivnost neki su od najvažnijih faktora u izgradnji jakog imunog sistema – odbrambenog mehanizma našeg organizma. Imuni sistem štiti telo od virusa, bakterija, gljivica, parazita, mikroorganizama i toksina. Izgradnja jakog imunog sistema počinje u detinjstvu, kada vojska zaštitnih ćelija uči kako da razlikuje sopstvene ćelije od stranih supstanci koje mogu da budu bezopasne ili da izazovu  bolest. Imuni sistem mora da prepozna patogene, poput bakterija ili virusa, na vreme reaguje kako ne bi došlo do razvoja bolesti.

Odbrana tela počinje u stomaku

Molekularne signale koji pokreću imuni sistem uglavnom šalju mikrobi iz creva, kaže mikrobiolog profesor Grejem Ruk. Ova kolekcija mikroorganizama naziva se crevni mikrobiom i predstavlja ključnu zaštitu zdravlja.

Mikrobiom creva sastoji se od različitih mikroorganizama. Naučnici procenjuju da u ljudskom telu ima deset puta više mikroorganizama nego ćelija, što sugeriše da u crevima živi više od 100 triliona različitih bakterija. Neke od njih su korisne, a druge štetne. Pojedini mikrobi pomažu u proizvodnji vitamina neophodnih za život, drugi olakšavaju varenje hrane.

Značaj prvih godina života

Tvrdi se da je prva godina života ključna za razvoj mikrobioma. Bebe se snabdevaju korisnim bakterijama pri prolasku kroz porođajni kanal, ako su rođene vaginalno, i kasnije majčinim mlekom. Kako dete raste, ono je stalno izloženo uticaju različitih mikroba.

Stari prijatelji

Teorija nazvana "hipoteza starih prijatelja" sugeriše da veći raspon mikroba kojima smo izloženi u ranom detinjstvu garantuje raznovrsniji mikrobiom i imuni sistem koji bolje razlikuje korisne od štetnih mikroba. Prema ovoj teoriji, ljudski imuni sistem je evoluirao u kontaktu s određenim mikroorganizmima s kojima su ljudi koegzistirali tokom većeg dela svoje evolucije.

Redovno izlaganje tim mikroorganizmima važno je za pravilan razvoj imunog sistema. Naučnici ističu da su “stari prijatelji” mikroorganizmi poput bakterija iz tla, neki paraziti (poput helminta – dečjih glista), kao i mikrobi koji prirodno žive u crevima, na koži i sluzokoži. Ovi organizmi nisu obavezno patogeni. Smatra se da urbanizacija, stroga higijena, upotreba antibiotika i sve manji kontakt savremenog čoveka s prirodom udaljavaju ljude od ovih “starih prijatelja”.

Manja učestalost alergija nakon kontakta sa životinjama

Napominje se da smanjen kontakt deteta s mikroorganizmima u ranom detinjstvu slabi imuni sistem. Brojne studije pokazuju manju učestalost alergija u porodicama u kojima su deca odrastala na selu u kontaktu s domaćim životinjama ili kućnim ljubimcima.

Hipoteza starih prijatelja, naglašava važnost izlaganja komenzalnim mikrobima, a ne infektivnim patogenima. Komenzalni mikrobi su mikroorganizmi koji žive u ili na telu domaćina, ne izazivaju bolesti i često imaju korisnu ulogu. To su najčešće bakterije, ali i gljivice, arheje i virusi koji su deo normalne mikrobiote. Ipak, ukoliko se naruši ravnoteža mikrobioma, komenzalni mikrobi mogu postati oportunistički patogeni, to jest, mogu izazvati infekcije kada je imunitet oslabljen.

Antibiotici i carski rez

Hipoteza starih prijatelja može da objasni zašto je prekomerna upotreba antibiotika u ranom detinjstvu faktor rizika za razvoj alergija. Smatra se da neadekvatna primena antibiotika uništava veliki deo crevnog mikrobioma. Takođe, primećeno je da deca rođena carskim rezom imaju povećan rizik od razvoja alergija, jer nisu izložena korisnim bakterijama koje se prenose vaginalnim porođajem.

Značaj dodira sa travom i zemljom

Jedno istraživanje u Finskoj pokušalo je da otkrije može li se imuni sistem gradske dece ojačati igrom na travi i zemlji sa šumskog tla. Otkriveno je da su deca koja su se igrala na šumskom tlu razvila veći broj korisnih bakterija u roku od mesec dana, u poređenju s decom koja su se igrala na pesku u gradskom igralištu. Stručnjaci veruju da ovakvi kontakti sa prirodom doprinose jačanju i pravilnom razvoju imunog sistema.

Jedna švedska studija iz 2024. godine pokazala je da su deca koja su odrastala na farmama sa domaćim životinjama imala više korisnih bakterija u crevima i ređe patila od alergija.

Ne možemo da tvrdimo da će vas pas sigurno zaštititi od alergije

Iako je mikrobiom važan, dr Robert Vud, profesor pedijatrije na Medicinskom fakultetu Džon Hopkins u Baltimoru, ističe da postoje i drugi bitni faktori koji utiču na razvoj alergija, na primer genetika. Ipak, dr Vud naglašava da treba podsticati decu da se što više igraju napolju, da budu u dodiru sa blatom, ali na prirodnim i ekološki čistim površinama.

– U ovom trenutku možemo da kažemo da, ako imate psa, možda imate manji rizik od razvoja alergija u poređenju s osobama koje nemaju kućne ljubimce. Ali ne možemo nikome reći: „Nabavite psa i sigurno nećete imati alergije“ – ističe dr Vud.

On takođe skreće pažnju na jednu važnu činjenicu: blato i prašina mogu sadržati potencijalno štetne hemikalije poput olova, kao i parazite. Kontakt s prirodom u ekološki zagađenim područjima može biti potencijalni okidač za razvoj raznih bolesti.