San je koristan za imuni sistem, a dovoljno sna posebno je važno ako imamo prehladu ili neku drugu vrstu infekcije. Nedostatak sna može čak povećati rizik od bolesti i drugih zdravstvenih problema. U proseku, odraslima je potrebno oko sedam do devet sati sna dnevno.
Poremećaj faza spavanja tokom bolesti
Kada smo bolesni, osećamo se pospano i nedostaje nam energija. Međutim, iako tada možda spavamo više nego obično, san nam može biti poremećen posledicama bolesti – temperaturom, upalom, bolom kašljem ili stomačnim problemima.
Ako bolest remeti naš san, ostajemo bez mnogih regenerativnih efekata sna, koji nije efikasan kada smo bolesni.
U toku sna prolazimo kroz četiri faze sna i REM fazu. Svaka faza ima važnu ulogu. Istraživači su otkrili da je arhitektura spavanja, koja predstavlja ciklus između ovih različitih faza, poremećena kada smo bolesni. To znači da možda nećemo doći do jedne ili više dubljih faza sna i verovatno ćemo provesti manje vremena nego što je potrebno u svakoj od njih
Prekinuti san ima iste efekte i simptome kao i nedovoljno sna – možemo da postanemo razdražljivi i da sledećeg dana imamo probleme sa koncentracijom. Takođe može otežati zarastanje povreda ili hirurških rana ili borbu protiv infekcije.
Nivoi antitela za borbu protiv infekcija smanjuju se kada ne spavamo dovoljno
Tokom sna, telo oslobađa hormone koji podstiču imuni sistem da proizvodi antitela koja pomažu u borbi protiv infekcija i održanju zdravlja. Antitela su imuni proteini koji pomažu telu da se bori protiv infekcija, uključujući bakterije i viruse. Prekinut ili nedovoljan san može da ometa proizvodnju antitela u organizmu, što otežava borbu protiv infekcija.
San jača imunološku memoriju
Imunitet uključuje sistem imunih ćelija i proteina za lečenje. Brzoreagujući imuni proces u telu, nazvan urođeni imuni sistem, sastoji se od belih krvnih zrnaca i proteina koji brzo deluju na uništavanje infektivnih organizama, ćelija raka ili toksina u telu.
Još jedna važna komponenta imunološkog sistema uključuje imunološku memoriju, nazvanu adaptivni imuni sistem. To je ono što nas čini imunim na infekciju koju smo već imali i stvara imunitet nakon što smo primili vakcinu. Imunitet pomaže telu da se izbori sa infektivnim bakterijama ili virusima pre nego što se razbolimo. Naše imunološke memorijske ćelije i proteini uključuju B ćelije, T ćelije i antitela. San pomaže u optimizaciji urođenog imunog sistema i pamćenja imunološkog sistema.
Nedostatak sna utiče na vreme oporavka
Oporavak od bolesti, povrede ili operacije uključuje koordinaciju između hormona i imunog sistema i zahteva adekvatno snabdevanje hranljivim materijama. Istraživanja pokazuju da optimizacija sna tokom faze ozdravljenja može ubrzati ovaj proces i poboljšati ishode.
Dovoljno sna omogućava telu da obnovi imune ćelije i proteine, reguliše hormone i apsorbuje i koristi hranljive materije iz hrane. Hormon rasta, koji pomaže telu da stvara nove ćelije kako bi zamenilo one koje su povređene, proizvodi se tokom REM faze sna.
Kortizol, koji se često opisuje kao hormon stresa, može biti prekomerno povećan nakon noći neadekvatnog sna. Kortizol potiskuje imunološki sistem i inhibira varenje i apsorpciju hranljivih materija.
Nedostatak sna može poremetiti imuni sistem
Kada smo neispavani, naše telo reaguje na niz različitih načina. Pošto san koristi imunološkom sistemu, nedostatak sna ne daje telu šansu da proizvodi adekvatne imune ćelije, antitela i druge imune proteine.
Hormoni u telu kreću se u skladu sa našim cirkadijalnim ritmom da bi naše telo bilo u ravnoteži. Citokine, proteine koji pomažu u kontroli imunološkog odgovora, regulišu hormoni i cirkadijalni ritam našeg tela. Kada nam je san poremećen ili neadekvatan, naši citokini postaju neregulisani.
Loš san može povećati rizik od bolesti
Nedostatak sna obično uzrokuje prekomerno povećanje kortizola. Kortizol potiskuje imuni sistem i potencijalno nas čini podložnim infekcijama i drugim vrstama bolesti. I ne samo to – poremećaj imunološkog sistema može nas učiniti i podložnim autoimunim bolestima.
Dugoročno, nedostatak sna može doprineti ozbiljnim zdravstvenim stanjima. Poremećaji u funkciji hormona, imuniteta, ozdravljenja i oporavka mogu igrati ulogu u oboljenjima koja su povezana sa hroničnim nedostatkom sna.
Dugotrajan nedostatak sna može doprineti:
- demenciji, uključujući Alchajmerovu bolest
- bolesti srca
- povišenom krvnom pritisku
- povećanju rizika od virusa
- gojaznosti
- moždanom udaru
- dijabetesu tipa 2
Za razvoj ovih zdravstvenih stanja potrebno je dosta vremena. Hronični poremećaj sna, zajedno sa drugim zdravstvenim problemima, kao što su nelečena hipertenzija, visok holesterol i nedostatak vežbanja, mogu doprineti ovim progresivnim oboljenjima.
Koliko nam je sna potrebno da ojačamo imunološki sistem
Ne postoji određeni broj sati sna koji direktno korelira sa optimalnom funkcijom imunološkog sistema, ali dovoljno sna povezano je sa zdravim imunološkim sistemom. Generalno se preporučuje da odrasli noću spavaju sedam do devet sati.
Može li da se desi da previše spavamo
Da, to može da se desi. Ako smo bolesni, važno je da spavamo koliko god je potrebno. Dok se oporavljamo potrebno nam je više sna nego obično.
Ali preterano spavanje obično je pokazatelj da nešto nije u redu. Za odrasle to je više od devet sati dnevno. Ponekad može da ukazuje na fizičku bolest ili problem mentalnog zdravlja koji uzrokuje da telu treba više sna nego inače. Zbog ovog problema treba se obratiti lekaru da bi se saznalo šta se dešava.
Ljudi ponekad spavaju previše da bi izbegli probleme u životu. Ovo može dovesti do dodatnih problema kao što su depresija, socijalna anksioznost, gojaznost i rizik od nastanka krvnih ugrušaka. Iako je odmor zaista važan, nedovoljna aktivnost može biti štetna po zdravlje, posebno ako previše spavate više od samo nekoliko dana dok imate infekciju ili kada se oporavljate od operacije.
Saveti za poboljšanje sna
Ako imate problema sa spavanjem i narednog dana se ne osećate odmorno, da biste poboljšali san možete da:
- pokušate da se opustite pre spavanja
- odlazite na spavanje i budite se u isto vreme
- obezbedite da krevet i sobna temperatura budu udobni
- izbegavajte kofein i alkohol pre spavanja
Pored toga, redovna fizička aktivnost može nam pomoći da dobro spavamo. Takođe se preporučuje izbegavanje teških obroka neposredno pre spavanja.
U slučaju da ništa od preporučenog ne pomogne, treba se obratiti lekaru.
