Dr Milorad V.Ljutica: Potrebno je što pre postaviti dijagnozu i odrediti metode za napredak u lečenju slabovidosti, kao i razrokosti Foto: Privatna arhiva/Canva
Procenjuje se da 3 do 4 odsto populacije ima strabizam (razrokost), odnosno poremećaj položaja očnih jabučica i poremećaj funkcije vida, pri kome nije moguće obe vidne linije istovremeno usmeriti prema tački u koju se gleda (koja se fiksira). Veoma često uzrok poremećaja nije poznat, pa svaka povremena, a posebno konstantna razrokost posle šestog meseca života zahteva pregled.
Strabolog i dečji oftalmolog Milorad V. Ljutica kaže za eKlinika portal da se strabizam javlja češće u porodicama u kojima već postoji razrokost, kao i kod prevremeno rođene dece. Takođe, komplikacije na porođaju koje za rezultat imaju intrakranijalna krvarenja (krvarenja u mozgu i oko njega) gotovo u svim situacijama za posledicu imaju i razrokost. Međutim, on naglašava da svako “šetanje” očiju ne nosi uvek sa sobom ozbiljnu bolest oka.
– U najvećem broju slučajeva je prisutna funkcionalna slabovidost i slab kapacitet za saradnju među očima. Retko razrokost bude posledica urođene katarake ili nekog ozbiljnijeg organskog razloga. Iako su to ređe situacije, one nose mnogo teže posledice po vid i po položaj očiju nego u slučaju kad je to posledica funkcionalne slabovidosti (npr. razrokost ili slabovidost kao posledica razlike u dioptriji). Svaka konstatna razrokost zahteva pregled, kao i svaka povremena razrokost posle šestog meseca života – napominje dečji oftalmolog dr Ljutica i dodaje da slabovidosti i razrokosti, koje u osnovi imaju organski urzok (urođena katarakta, nerazvijenost očnog živca ili žute mrlje) imaju značajno lošiju prognozu.
Pregled dečjeg oftalmologa daje uvid u stanje vidnih puteva, postojanje razrokosti, dioptrijski status i status na očnom dnu, a Dr Ljutica, kaže da se iz navednog može izvući jasna pretpostavka o vidnom kapacitetu i binokularnom statusu.
Kod dece razlikujemo nekoliko vrsta razrokosti:
• konkomitantni strabizam (slučaj kada je skretanje jednako u svim smerovima pogleda, svi očni mišići su u normalnoj funkciji a prisutan je samo poremećaj položaja očiju. Pokretljivost oka je normalna a ovaj tip može biti urođen ili nastati u ranom detinjstvu, do treće godine života deteta)
• paralitički strabizam – (ovde oko zaostaje u smeru mišića koji je paralizovan, intenzitet i veličina skretanja oka se menjaju, ugao je veći u smeru delovanja paralizovanog mišića i pri fiksaciji bolesnog oka)
A prema položaju oka razlikuju se:
• konvergentni strabizam – ezotropija (jedno oko skreće ka nosu)
• divergentni strabizam – egzotropija (skretanje oka ide ka spolja)
Pojašnjavajući tipove razrokosti, dr Ljutica kaže da je najčešće prisutna razrokost akomodativna ezotropija tj. razrokost kod koje oko “skreće” ka nosu pri pokušaju da nadoknadi dalekovidost koju ima. Potvrđuje i da nadoknada dioptrije naočarima dovodi do popravljanja položaja očiju, a da je određivanje dioptrije koja omogućava maksimalan vid i što bolji položaj očiju – osnovni princip lečenja.
– Terapiju zatvaranja flasterima najčešće koristimo za lečenje slabovidosti. Zatvaramo dominatno oko da bismo popravili vid na slabovidom oku, a veoma često je potrebna i korekcija naočarima u istom trenutku. U određenim situacijama, zatvaranje flasterima koristimo i kao terapiju koja smanjuje mogućnost dekompenzacije kod određenih tipova razrokosti (npr. kod povremenog skretanja očiju ka spolja) – objašnjava naš sagovornik.
Vežbe, odnosno ortoptički tretman ima svoju upotrebu kod razrokosti kod kojih očiju imaju tendenciju skretanja ka spolja, pri fiksiranju predmeta na blizinu dok na daljinu zauzimaju dobar položaj. Naočari sa prizmama, po njegovim rečima, takođe imaju svoje mesto u nehirurškoj terapiji razrokosti pre, a češće posle operativnog lečenja.
Operativno lečenje se praktikuje kada se iscrpe mogućnosti nehirurškog lečenja a ponekad je to, objašnjava dr Milorad V. Ljutica, već u toku druge godine života.
– Operacije razrokosti podrazumevaju slabljenje ili jačanje snage mišića. Pri slabljenju, mišiću se prilazi kroz vežnjaču, a zatim ga preparišemo i postavimo refiksacione šavove na njega. Sledeći korak je skidanje sa mesta prirodnog pripoja i njegovo ponovno prišivanje za beonjaču. Koliko milimetara novi pripoj pomeramo unazad zavisi od veličine razrokosti. Jačanje snage mišića se vrši njegovim nabiranjem ili isecanjem jednog njegovog dela uz ponovno prišivanje na mesto prirodne insercije. U ređim situacijama radi se transpozicija mišića – objašnjava strabolog, dr Ljutica.
I u ovom slučaju je važno javiti se lekaru što pre, jer su time veće i šanse da se problem, uz savete stručnjaka, otkloni.
– Što se razrokost ranije javi, to je karakteriše lošiji potencijal za saradnju između očiju, kompenzatorni mehanizmi su jači i zahtevaju ranije operativno lečenje. Takođe, rano javljanje ovih simptoma zahteva raniju dijagnostiku i tretman. Što se ranije krene sa tretmanom, to su rezultati lečenja i slabovidosti i razrokosti bolji – naglasio je u razgovoru za eKliniku Dr Milorad V. Ljutica, strabolog i dečji oftalmolog koji je uradio više hiljada operacija razrokosti kod dece, ali i kod odraslih.