Polio virus izaziva dečju paralizu, koji su simptomi i kako se leči

Polio virus se ubraja u grupu enterovirusa, koji sa rinovirusima pripadaju rodu picorna virusa. Izvor infekcije je oboleo čovek ili rekonvalescent. Zaražena osoba izlučuje viruse preko nazofarinksa do sedam dana, a putem izmeta četiri do šest sedmica, a nekada taj period može da se produži i do šest meseci. Put širenja infekcije je fekooralan, najčešće kontaktan. Najveće izlučivanje virusa nastaje pred sam početak i tokom prve dve nedelje posle pojave paraliza.

Simptomi bolesti koje izazva polio virus

Bolest može biti i asimptomatska, ali neki ljudi mogu da imaju blage simptome slične gripu kao što su visoka temperatura, ekstremni umor, glavobolja, povraćanje i bol u mišićima vrata. Ovi simptomi obično traju do 10 dana, piše Telegraf.rs.

U veoma retkim slučajevima,između jednog od 100 i jednog od 1000 slučajeva, dečja paraliza može da utiče na nerve u kičmi i u bazi mozga, što može da izazove paralizu nogu.

Ovo može da se dogodi u roku od nekoliko sati ili nekoliko dana. Ovakva paraliza obično nije trajna i pokreti bi trebalo da se povrate nakon nekoliko nedelja ili meseci.

Ali poliomijelitis može i da bude opasan po život, ako paraliza utiče na mišiće glave i vrata, odnosno i na disanje.

Iako se većina ljudi oporavi, neki pacijenti se i dugotrajno leče. Uz to postoji i stanje koje se zove postpolio sindrom, što se dešava u slučaju kada se simptomi bolesti razviju čak od 15 do 40 godina nakon što se osoba prvi put razbolela.

Oblici bolesti

Dečja paraliza ili poliomijelitis se deli na paralitičke i neparalitičke oblike. Paralitični oblici se manifestuju mlitavom oduzetošću i razlikuje se više kliničkih formi kao što si spinalni oblik sa klasičnim paralizama ekstremiteta, kao i respiratirni oblici.

Kod spinalnog oblika sa klasičnim paralizama ekstremiteta, inkubacija traje osam do 10 dana, mada može biti i kraća ili duža. Ovo je najčešći oblik bolesti. Odlikuje se oduzetošću mišića čija inervacija polazi od kičmene moždine (osim disajne muskulature).

Preparalitički ili invazivni stadijum obično traje nekoliko sati ili jedan do pet dana i prolazi kroz tri faze: inicijalnu, latentnu i meningoadinamičnu.

Respiratorne oblike karakteriše insuficijencija disanja i javaljaju se u toku paralitičkog perioda bolesti u procentima od šest do 2o odsto svih obolelih. Postoji nekoliko formi u kojima se javlja: spinalni oblik sa paralizom disanja, bulbarni oblik sa paralizom gutanja, kao i spino-bulbarni oblik.

Kod bolesnika koji boluju od spino- burbalnog oblika paraliza gutanja je često udružena sa paralizom disajne muskulature kada nastaje poplava disajnog stabla sekretom.

Još jedan respiratorni oblik koji se javlja je encefalitički i on protiče pod znacima akutnog encefalitisa, a kliničkom slika daje visoku temperaturu grčeve i poremećaj stanja svesti.

U neparalitičke oblike spadaju:

Inaparentni oblik kod koga bolset protiče bez ikakvih subjektivnih i objektivnih smetnji, najveći broj inficiranih osoba između 80 i 90 procenata preleži infekciju, a da to nisu ni znali.

Febrilni oblik ima simptome kao rinofaringitis ili „dečiji letnji proliv“. Stolice su retke, zelene, sluzave i ima ih šest do osam dnevno. Istovremeno se mogu javiti i zapaljenski znaci gornjih respiratornih puteva. Bolest traje uglavnom sedam dana.

Meningelni oblik daje kliničku sliku seroznog meningitisa virusne etiologije.

Zajedničko svim neparalitičkim obliicima bolesti je da je prognoza uvek dobra. Kod pralitičkih formi se smatra, da ako pacijent preživi prvih 10 dana, van životne opasnosti je.

Način lečenja polio virusa

Za polio virus ne postoji specifična terapija, lečenje je simptomatsko i supstituciono – podrazumeva upotrebu analgetika, antipiretika, vitamina, antibiotika kao i korekciju elektrolitnog disbalansa.