Teškoće u govoru kod dece često su posledica loših navika kada je u pitanju ishrana. Nevolje sa izgovaranjem pojedinih glasova mogu su pripisati upotrebi meke, pasirane hrane. Logopedi upozoravaju da je bitno da deca grizu i žvaću hranu. Jabuka, šargarepa, meso su namirnice koje su bitne za razvoj tela, ali i pravilnog govora.
Teškoće u govoru i čvrsta hrana
I pored svih uputstava, knjiga o vaspitavanju dece čini se da malo znamo o značaju dobre ishrane za razvoj govornog aparata. Stručnjaci naglašavaju da razvoj komunikacije, govora i jezika ima svoje zakonitosti i pravilnosti. Ukoliko nema otežavajućih faktora, govor se razvija spontano i na adekvatan način.
– Poslednjih godina, pa i decenija, može se uočiti veći broj dece sa teškoćama u govoru, koje su posledica neadekvatno razvijenog “govornog aparata”. Istražujući razloge te pojave, došlo se do zaključka da loše navike mogu da utiču na razvoj ovih problema. Na primer, neadekvatno uvođenje čvrstih namirnica u ishranu – kaže za portal eKlinika logoped Milica Vakić.
Šargarepa, jabuka, krastavac i pravilan govor deteta
Bebe se rađaju sa refleksom sisanja i to je jedini način ishrane u prvih par meseci, ali već posle četvrtog meseca bebe su spremne, fiziološki i razvojno, da počnu da koriste kašastu hranu, to jest da se hrane kašičicom, podseća nas Milica Vakić. Tekstura kašaste hrane je drugačija od mleka koje su bebe sisale, veća je gustina i potreban je veći stepen učešća bebe u procesiranju namirnica, dodaje Vakić.
– Hrana se malo duže zadržava u usnoj duplji, potrebno je svesno, a ne refleksno, angažovanje da bi se progutala. To je, uslovno, čvrsta hrana, zapravo reč je o topivoj hrani (sredina hleba) ili lako obradim namirnicama (kuvani komadići povrća ili voća), koji mogu lako pretvoriti u kašasti oblik, malim angažovanjem usne duplje. Ovako spremljene namirnice su priprema za konzumiranje čvrste hrane, od osmog meseca života, kada je potrebno veće angažovanje deteta. Sveže povrće i voće, poput šargarepe, paprike, krastavca, jabuke, kruške zahtevaju najveći stepen angažovanja svih organa unutar usne duplje i to su namirnice, što se tiče teksture, koje se poslednje daju. Sve ove navike u ishrani dete bi trebalo da usvoji do 18 meseci, kada počinje i samostalnost u uzimanju hrane i to prvo prstima, a potom kašičicom i viljuškom – kaže Milica Vakić.
Kako se aktiviraju svi delovi govornog aparata?
Dete će u početku jesti nespretno, razmazivati hranu po licu, rukama, stolu. Vremenom će postati spretnije, dodaje Vakić. Od osmog meseca života, beba je spremna da pije na slamčicu, zatim iz posebno oblikovanih čaša sa nastavkom ( za bebe ) i na kraju, iz čaše.
– Ukoliko se ne prate svi ovi miljokazi može da se očekuje da se motorni obrasci hranjenja neće razvijati adekvatno u pogledu snage, obima pokreta, koordinacije i brzine pokreta. Ta mobilnost i spretnost organa orofacijalne regije pravi bazu za razvoj pokreta, koji su neophodni i za izgovor glasova u svim potrebnim pravcima. U suprotnom, ukoliko dete ne procesira hranu na adekvatan način, možemo očekivati da ima poteškoće i u izgovoru glasova. Jer, za pravilan izgovor glasova neophodno je da pokreti oralne regije imaju potrebnu snagu, spretnost, koordinaciju. Prilikom griženja, žvakanja, obrade hrane u ustima koriste se svi delovi govornog aparata: donja vilica, usne, jezik, obrazi, meko nepce – objašnjava Milica Vakić.
Zašto je loše sisanje prsta?
Navika sisanja prsta ili cucle, takođe može negativno da utiče na razvijanje potrebnih veština i uslove teškoće u govoru. Sagovornica portala eKlinika navodi da su prilikom sisanja prsta ili cucle, usta otvorena, zubi udaljeni, dok jezik pasivno leži na dnu usne duplje.
– Na ovaj način dolazi do pasivizacije svih struktura vilice, usana, jezika, pogrešnog usmeravanja rasta zuba. Jasno je da je mnogo jednostavnije dvogodišnjaku dati kašicu i završiti hranjenje u veoma kratkom roku. Ipak, griženje, žvakanje, usitnjavanje i prebacivanje hrane sa jedne na drugu stranu usne duplje i gutanje ima dalekosežne, pozitivne uticaje na razvijanje govora kod dece – kaže Vakić.
Tokom konzumacije hrane bitnu ulogu imaju i čulni stimulusi. Vakić ističe da su čulo ukusa i mirisa mnogo bolje razvijeni kod dece koja čvrstu hranu uzimaju pojedinačno, nego kod mališana koji koriste pomešane namirnice u kašastom, miksanom obliku. Sve ove smernice su bitne za razvoj podloge za pravilan izgovor svih glasova, zaključuje Milica Vakić.
