Pacijenti se žale i na ukočenost i/ili oticanje kolena, pucketanje zgloba kolena pri pokretu. Foto: Shutterstock
Bol u kolenu uglavnom je posledica starenja, ali i viška kilograma, povreda. Može da se javi pri hodu i u stanju mirovanja, da potiče iz samog kolena, okolnih tetiva, mišića. Neposredno posle povreda neophodno je mirovanje, s tim što bol u kolenu može da kontroliše i redovna fizička aktivnost koja jača i aktivira mišiće oko kolena.
Nova studija objavljena u časopisu Medicine and Science in Sports and Exercise navodi da bi vožnja bicikla bila odlična aktivnost za osobe koje pate od bola u kolenu.
Vožnja bicikla, pa i onog sobnog mogla bi da bude dobar način jačanja kolena i prevencije bola, smatra ova studija u kojoj je učestvovalo 2.607 osoba, prosečne starosti 64 godine, koje su često vozile bicikl. Svi ispitanici bili su upućeni na rendgensko snimanje kolena. Osobe koje su vozile bicikl nisu prijavljivale česte bolove u kolenu i manje su se žalile na osteoartritis kolena.
Osteoartritis kolena (gonartroza) stanje je praćeno degenerativnim promenama na zglobnoj hrskavici kolena i drugim elementima zgloba kao što su sinovijalna, fibrozna kapsula i subhondralna kost. Bolest je često i nepoznatog uzroka kod primarnog osteoartritisa.
– Osteoartritis je bolest koje pogađa zglobove, najčešće kolena, ali može da zahvati i zglobove kuka, gležnjeva, ruku – kaže fizijatar prof. dr Daniel White sa University of Delaware, koji nije učestvovao u navedenoj studiji.
Osteoartritis je učestala bolest kod osoba srednjeg i starijeg životnog doba. Pacijenti se žale i na ukočenost i/ili oticanje kolena, pucketanje zgloba kolena pri pokretu.
– Vožnja bicikla umerenim tempom, delić je onoga šta se dešava u kolenu kada hodamo ili trčimo. Ne utiče toliko na samo koleno, ali jača mišiće oko kolena, kardiovaskularni sistem – objašnjava dr White.
Vežbe nižeg intenziteta manje opterećuju koleno, dodaje specijalista sportske medicine dr Michael Yang, Jefferson Health u Filadelfiji, koji takođe nije učestvovao u navedenoj studiji.
– Hrskavica u kolenu je vrsta prirodne zaštite zgloba, poput jastučeta, amortizer, a kako starimo ta hrskavica se stalno pomalo troši. Savet je da radimo vežbe koje mogu da ojačaju područje kolena, ali ne vežbe koje će da budu dodatni pritisak na već osetljivu hrskavicu zgloba. Na taj način mogli bismo bolje da kontrolišemo bolove i usporimo razvoj artritisa – kaže dr Yang.
Vožnja bicikla jača muskulaturu oko kolena i samo koleno, navodi lekar sportske medicine dr Jessica Tomazic sa Cleveland Clinic, koja nije bila uključena u studiju. Vožnja bicikla, plivanje, šetnja, aktivnosti su koje bi mogle da budu od koristi.
Stručnjaci navode da nema potrebe da kupujemo skupi sopotski bicikl, ili da svakog dana vozimo nekoliko desetina kilometara, dovoljan je i običan kućni bicikl ili bicikl u teretani koji se koristi tri puta sedmično, 15 do 20 minuta.
Važno je naglasiti da vožnja bicikla nije jedini način kontrole artritisa. Pojedina ranija istraživanja navode da uopštena fizička aktivnost nije siguran način prevencije artritisa, ali da može da bude značajna kada se radi o kontroli već postojećeg bola u kolenu.
– I ova studija naglašava da aktivnosti kao što su plivanje, vežbe jačanja, šetnja mogu da umanje simptome artritisa. Jednostavno i dalje ćete imati artritis, ali biće manje bola u kolenu – kaže Tomazic.
Mnoge osobe koje pate od bola u kolenu imaju strah od fizičke aktivnosti. Taj strah ne bi trebalo da bude prepreka da pokušamo neki oblik fizičke aktivnosti. Bitno je da se pre početka vežbi konsultujemo sa lekarom o najboljem načinu vežbi koje će nam najviše odgovarati. Bolovi mogu da se očekuju posle vežbanja, ali i da brzo nestanu, kaže dr White.
– Bitno je da svako pronađe oblik fizičke aktivnosti koji će da mu najviše odgovara. Neko će da ima najviše koristi od biciklizma, neko od plivanja, ili šetnje – ističe dr White.
Sa procesom starenja fizička aktivnost ključna je za vitalnost tela, zglobova i mišića, posebno za pacijente koji već imaju osteoartritis kolena.
Ukoliko se odlučite za biciklizam na otvorenom nosite kacigu i zaštitnu opremu, kao što su štitnici za kolena i laktove. Vozite biciklističkim stazama, bilo kakav kvar bicikla popravite na vreme, kako ne bi došlo do povreda.