Dr Emilija Stojanović i njen tim dokazali da srca žena prilagođavanjem oblika odgovara na opterećenje Foto: privatna arhiva/shutterstock
Kao sportska discpilina powerlifting se iz SAD i Velike Britanije vrlo brzo proširio svetom i dostigao značajnu popularnost. Međutim, uticaj ovakve vrste treninga na građu i funkciju srca žena do sada nije bio sveobuhvatno istražen što često stvara nedoumice o potencijalnoj adaptaciji, kako kod profesionalnih sportiskinja, tako i kod žena koje tek počinju sa vežbanjem. U javnosti vlada stereotip o powerlifting disciplini kao isključivo muškom sportu – zbog opterećenja rada srca i nesporno nežnije konstitucije žena.
Upravo ova tema zainteresovala je naučni tim iz Niša, na čelu sa mladom naučnicom iz oblasti sporta i medicine dr sci. Emilijom Stojanović, koji su kroz međunarodno priznat rad dokazali da jedan od najzahtevnijih oblika vežbanja kod žena uzrokuje preoblikovanje srca, ali bez narušavanja srčane funkcije. Rezultati istraživanja naučnoistraživačkog tima sporovedenog na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja i na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Nišu, objavljeni su u prestižnom američkom časopisu za ehokardiografiju Echocardiography, pod nazivom A comparison of cardiac structure and function between female powerlifters, fitness‐oriented athletes, and sedentary controls.
O tome kako se došlo na ideju za jedno ovakvo istraživanje, za portal eKlinika govore dr sci. Emilija Stojanović i njen mentor, profesor dr Dragan Radovanović sa Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja u Nišu.
– Sasvim spontano. Devojke koje su vežbale samo sa malim opterećenjem i isključivo na spravama ili koristeći bučice (tegovi male mase) krajnje podozrivo su gledale na devojke koje rade potisak sa grudi, čučanj i mrtvo dizanje sa velikim masama tegova. I, eto ideje koju smo, na sreću, mogli da realizujemo – kaže dr Dragan Radovanović, dok dr Emilija Stojanović ističe da uticaj ovakve vrste treninga na strukturalne i funkcionalne promene srca do sada nije bio sveobuhvatno istražen.
– Pre naše studije, postojalo je samo jedno istraživanje u ovoj oblasti koje je rađeno na malom uzorku ispitanica i rezultati su pokazali da ovakva vrsta treninga kod žena ne dovodi do strukturalnih promena srca – priča dr Stojanović.
Naši sagovornici, dr Emilija Stojanović i dr Dragan Radovanović, objašnjavaju da je istraživanje sprovedeno kod žena koje su bile uključene u powerlifting kao jedan od najzahtevnijih oblika vežbanja sa opterećenjem i kod žena koje su bile orijentisane na fitnes, tj. na fizički izgled i zdravstveni status. Žene su bile starosne dobi od 18 do 39 godina, što je ujedno i tzv. „open“ kategorija u powerliftingu, u kojoj se takmiči najveći broj žena.
– Kada smo im objasnili koje sve vrste analiza i pregleda mogu da dobiju ako se uključe u istraživanje, nismo imali problem sa odazivom – kaže dr Radovanović.
– Uticaj je praćen ehokardiografijom (ultrazvuk srca). Ova neinvazivna metoda ima poseban značaj u praćenju patološko-anatomskih i funkcionalnih poremećaja. Za merenje oblika srca korišćene su savremene, sada već standardizovane metode. Postoje 4 vrste oblikovanja: normalna geometrija, koncentrično remodelovanje, ekscentrična hipertrofija i koncentrična hipertrofija. Hipertrofija predstavlja uvećanje tkiva/organa i razvija se u uslovima povećanih funkcionalnih zahteva. Dva parametra koji su uzimaju za procenu srčanog remodelovanja su indeks leve komore (masa leve komore izražena u odnosu na površinu tela) i relativna debljina zida – objašnjava proces merenja oblika srca dr Stojanović.
Uticaj powerliftinga na žensko srce prati se ehokardiografijom Foto: privatna arhiva
Tokom powerlifting treninga dolazi do preoblikovanja srca, ali, kako kaže dr Radovanović, u normalnim granicama. Na taj način srce, adekvatnim prilagođavanjem oblika i funkcije, odgovara na povećano fizičko opterećenje (trening).
– Zaključili smo da obe vrste treninga sa opterećenjem dovode do hipertrofije (uvećanja) srca (koncentrične ili ekscentrične) kod žena. Hipertrofično remodelovanje služi kao reaktivni mehanizam za kompenzovanje preopterećenja. Rad sa velikim opterećenjem (težinama) dovodi do povećanja sistolnog i dijastolnog krvnog pritiska što rezultuje koncentričnom hipertrofijom, dok je za trening izdržljivosti (dugotrajno trčanje, na primer) karakteristično povećanje zapremine leve komore (tzv. dilatacija ili proširenje komore) i razvijanje ekscentrične hipertrofije. Oba tipa hipertrofije javljaju se kao rezultat fizioloških adaptacija putem treninga ili razvijanja patoloških procesa. Razvoj fenomena sportskog srca kod žena tj. hipertrofija ima za cilj povećanje ekonomičnosti srčanog rada u uslovima fizičkog opterećenja – priča dr Emilija Stojanović.
O tome zašto nam je važno ovo otkriće naučnoistraživačkog tima stručnjaka iz Niša, profesor Radovanović kaže „da se devojke i žene ne plaše vežbi sa velikom masom slobodnih tegova, naravno, kada je trening pravilno planiran i programiran“.
– Praćenje ekokardiografskih parametara može pomoći u utvrđivanju potencijalne kardiovaskularne disfunkcije ili fiziološke adaptacije. Iako oba remodelovanja, fiziološko i pataloško, imaju dosta sličnosti u ranoj fazi indukcije, ukupan obim promena dimenzija je manji kod fiziološke adaptacije i izostaju zapaljenski procesi (inflamacija) srca. Naši rezultati su pokazali da i powerlifting, kao i zahtevniji trening sa opterećenjem, nema negativan uticaj. Naprotiv, dolazi do fenomena sportskog srca što ukazuje na povećanje ekonomičnosti srčanog rada u miru i u uslovima fizičkog opterećenja.