Vitamin A potreban nam je za dobar vid i zdravlje očiju, normalnu funkciju imunskog sistema i odbranu od infekcija, snažne kosti, kao i pravilan rast fetusa u majčinoj utrobi. Dobijamo ga iz hrane, pića i suplemenata, a poznato je da se svaki vitamin uvek najbolje apsorbuje iz namirnica koje unosimo.
Šta je provitamin, a šta potpuno formirani vitamin A
Vitamin A koristimo u dva oblika: kao vitamin spreman za korišćenje odnosno apsorpciju i provitamin. Prvi tip spreman za trenutnu apsorpciju nlazi se u određenim namirnicama, kakve su crveno i živinsko meso, riba i mlečni proizvodi.
Druga vrsta, provitamin A, praktično se ransformiše u vitamin A kada je to telu potrebno. I ovaj tip vitamina A dobijamo iz namirnica (voće, povrće…) Beta karoten je svima poznat, a upravo on je najčešći tip provitamina ili prekusrora vitamina A. Možemo ga dobiti, kao i čist vitamin A, iz hrane i suplemenata.
Evo nekih namirnica koje spadaju u odlične izvore vitamina A.
Džigerica i druge iznutrice
Ova vrsta hrane sadrži velike količine vitamina A. Jedna porcija džigerice sadrži više od preporučenog minimalnog unosa vitamina A za nedelju dana. Slično je i sa jetrama životinjskog porekla. Međutim, ove namirnice su čest predmet kontraverzi, zbog toga što jetra i u životinjskoj anatomiji ima ulogu filtera toksina iz organizma. Takođe, iznutrice u sebi sadrže veliku količinu purina, pa osobe koje boluju od gihta ili slabijeg izbacivanja mokraćne kiseline iz tela ne bi trebalo da ih konzumiraju.
Riba, vitamin A i dobre masnoće
Masna riba, školjke i ulje jetre bakalara sadrže dosta vitamina A. Pored toga, vrste masne ribe sadrže omega-3 masne kiseline, proteine visoke biološke vrednosti i dobre svarljivosti. Pored vitamina A tu je i vitamin D, kao i vitamini grupe B. Dobre masnoće su zaslužne za regulisanje nivoa lipida u telu, što je posebno značajno za osobe koje imaju povišene vrednosti holesterola ili triglicerida u krvi.
Koje povrće sadrži najviše vitamina A
Narandžasto povrće ima najveći nivo vitamina A, a beta karoten je upravo ono što mu daje boju. Najbolji primeri su slatki krompir (batat), bundeva, šargarepa i tikva. Ostalo zeleno lisnato povrće poput spanaća, zelene salate, kelja i prokelja su takođe dobar izbor. Stručnjaci preporučuju kuvanje na pari ili minimalnu termičku obradu ovog povrća da bismo dobili punu iskoristljivost vitamina A. Na taj način će ga telo lakše svariti i bolje apsorbovati korisne materije.
Mleko i mlečni proizvodi
Mleko je dobar izvor vitamina A, iako je njegova količina u obranom mleku manja nego u punomasnom. I mnoge vrst sireva mogu da sadrže vitamin A, a veću količinu imaju mlađi sirevi. Osobe koje su intolerantne na laktozu trebalo bi da vitamin A nadoknađuju iz drugih izvora.
Voće: koje vrste su najbogatije vitaminom A
Voće sa najvišim nivoom vitamina A takođe je narandžaste ili žute boje. Pre svega to je zreli mango, papaja, dinja i kajsije. I suve kajsije u sebi zadržavaju maksimum vitamina A, pa se mogu konzumirati kako osušene, tako i sveže.
