Da li su morska, košer i himalajska so bolje od kuhinjske soli?

Morska, košer i ružičasta himalajska so sve prisutnije su u kulinarskim trendovima pa se postavlja pitanje da li su prirodne soli hranljivije od kuhinjske? Stručnjaci podsećaju da nam malo soli treba svaki dan. Ovaj ključni mineral pomaže našem telu da uravnoteži tečnosti, ali, često se dešava da dnevno unesemo mnogo više od preporučene količine.

Alternative kao što je morska so izgledaju primamljivo

– Previše soli uvlači dodatnu tečnost u krvne sudove i to podiže krvni pritisak, povećavajući rizik od srčanih bolesti i moždanog udara. Ako jedete previše soli, možete da se osećate teško i naduto. Nije tajna da je previše soli loše za naše zdravlje. Dakle, gledano iz tog ugla, alternative kao što je morska so izgledaju primamljivo – kaže Julia Zumpano, registrovani dijetetičar na Odeljenju za preventivnu kardiologiju Clivlend Clinic, koja se prvenstveno fokusira na srčane pacijente.

Morska so se, kako kaže, dobija isparavanjem morske vode i ne sadrži aditive. Proizvođači obilno posipaju morsku so na čips i perece, na primer, i stavljaju etiketu „prirodno“  i mi to jedemo – bukvalno, ističe Zumpano.

– Takođe, dajemo više novca za košer so i nerafinisanu obojenu so. Kao i kuhinjska so, krupnija košer so se iskopava iz naslaga soli, ali retko sadrži aditive. Soli koje su ružičaste, crvene, plave ili sive odražavaju minerale u tragovima u naslagama soli gde su iskopane, od Himalaja do havajskih vulkana – objašnjava Zumpano.

Koja so je najbolja za ishranu?

Dakle, zbog sve veće popularnosti morske, košer i himalajske soli, postavlja se pitanje da li su nerafinisane ili manje rafinisane soli bolje od visoko rafinisane kuhinjske soli?

– Kratak odgovor je – ne mnogo. Bez obzira odakle dolazi, so sadrži istu količinu natrijum-hlorida, inače najvećeg „krivca“ za toliko srčanih i moždanih udara. Takođe, kuhinjska so može da bude  rafiniranija, ali to je jedina so sa odgovarajućom količinom joda. Ovaj nutrijent nam je potreban za opšte zdravlje, a posebno za zdravlje štitne žlezde – objašnjava dijetetičarka Julia Zumpano.

Nedostatak joda, kako ističe, može da dovede do strume (masivno oticanje štitne žlezde). S tim u vezi pominje da je dodavanje joda kuhinjskoj soli 1924. zaustavilo američku epidemiju gušavosti.

POVEZANE VESTI

Zdravstvena stanja koja upozoravaju da unosimo previše soli

Kako reaguje ljudsko srce ako se u organizam unosi previše soli

– Zbog toga su mnogi stručnjaci zabrinuti da li će sve veća popularnost morske soli, košer i himalajske soli, uzrokovati da se gušavost ponovo pojavi – naglašava Julia Zumpano.